“Definitely unusual”
Nominovana u praktično svim bitnijim kategorijama, ova “romantična” krimi drama osvojila je Oskara za najbolji originalni scenario. Film sam gledao ponajviše zbog Foresta Vitakera, ali se ispostavilo da njegova uloga, iako bitna, nije naročito upečatljiva. Ni nominovani Stiven Ria nije ostavio poseban utisak, ali je Džej Dejvidson svoju nominaciju za najbolju sporednu ulogu zaista zaslužio, iako mu je ovo filmski debi. Nažalost, imao je tu nesreću da se za Oskara utrkuje sa veteranima, Paćinom u “Mirisu žene” i Istvudom u “Neoproštenom”. Iskreno, na mene je najjači utisak ostavio Džim Brodbent, iako se pojavljuje u samo par kratkih scena.
Film govori o pripadniku IRA, čija jedinica otima vojnika kako bi izdejstvovala razmenu zarobljenika. Dok je stražario nad otetim vojnikom, on se sa njim zbližava i nakon njegove smrti odlazi da pronađe njegovu ljubav i prenese joj pokojnikovu poruku. Pronalazi je i, naravo, sledi romansa. Ali vojnikova devojka nije ono za šta se predstavlja, te našeg junaka i publiku očekuje šok.
Verujem da je 1992. godine tvist ovog filma možda i mogao da predstavlja iznenađenje, da ruši tabue i šokira publiku. Ali iz današnje perspektive, kada su stvari koje ovaj film prikazuje odavno postale deo svakodnevice, taj faktor šoka i iznenađenja se gubi i ostaje jako lepo snimljen i odglumljen, ali totalno očigledan i predvidiv film. Kada se na to doda i agonije dosade prvih četrdeset minuta, moj subjektivni utisak ne doseže ni šesticu. Ipak, ako uzmem u obzir tehničke kvalitete i perspektivu vremena kada je nastao, moram malo da mu progledam kroz prste.
7/10
Responses