The Chronicles of Narnia: The Lion, the Witch and the Wardrobe (2005)
Tokom Drugog svetskog rata, majka šalje svoje četvoro dece u unutrašnjost, kako bih ih sklonila od nemačkog bombardovanja. Utočište im pruža ostareli profesor koji živi u zamku. Igrajući žmurke po kući, deca, kroz naizgled običan orman, dospevaju u magičnu zemlju Narniu, kojom vlada zla veštica i stogodišnja zima. Uskoro otkrivaju da im je suđeno da, uz pomoć raznovrsnih mitskih i stvorenja iz bajki, poraze vešticu i oslobode Narniu ropstva i večite zime.
“The Lion, the Witch, and the Wardrobe” je prvi film trilogije “The Chronicles of Narnia”, rađene po romanima C.S. Luisa. Priča je nešto između klasične bajke i epske fantastike nalik na Tolkinovu, ali pojednostavljene i primerenije deci, sa očiglednim, ali nenametljivim religioznim podtekstom (Aslan/Isus).
Sličnosti sa “The Lord of the Rings” nisu slučajne, jer je autor C.S. Luis bio prijatelj Tolkina i obojica su bili članovi istog književnog kluba, gde su razmenjivali ideje. Iz tog razloga, poređenje sa Džeksonovim fimovima se tokom gledanja neizbežno samo nameće, a u odnosu na “Gospodara” ovo (i manje više sve ostalo u žanru) izgleda jadno. Mislim da bi “Narnia” ostavljala mnogo jači utisak da je snimljena pre “Gospodara”, dok ovako deluje kao korak unazad.
Četvoro dece-glumaca je sasvim zadovoljavajuće iznelo svoje uloge, naročito kada se uzme u obzir da je svima, osim Ani Poplvel, ovo bila prva, ili bar prva ozbiljnija uloga. Naročit utisak ostavlja tada desetogodišnja Džordži Henli, čije su mnoge scene izuzetno uverljive jer ih u stvari i nije glumila, već su je u scene ubacivali bez prethodne pripreme, kako bi dobili njene prirodne reakcije.
Od poznatijih imena tu su Džim Brodbent i Džejms MekAvoj, a neprikosnovena zvezda filma je veličanstvena Tilda Svinton u ulozi glavnog negativca, Bele Veštice.
Pored gorepomenutih, veliki deo filma otpada na maštovite i jako lepo odrađene CGI likove iz bajki i mitologija, a pejsaži Novog Zelanda su pravi raj za oči. Još da je film režirao Del Toro, kome je prvobitno bio ponuđen, ovo bi verovatno bilo mnogo upečatljivije filmsko iskustvo.
No, cilj je bio da se napravi porodični film za publiku koja uključuje i one najmlađe, a to, uz časne izuzetke, po pravilu ide na štetu nas starijih. Moj klinac od deset godina je oduševljen. Od mene jaka sedmica.
7/10
The Chronicles of Narnia: Prince Caspian (2008)
You were older then. As opposed to hundreds of years later… when you’re younger.
Godinu dana nakon povratka u Englesku i mučnog privikavanja i mirenja sa običnim tinejdžerskim životom, naši junaci su ponovo prizvani u Narniju. Ovde su u međuvremenu protekli mnogi vekovi, njihovih prijatelja već odavno nema, a Narnija je suočena sa novom opasnošću. Ljudi su nekako prodrli u ovaj magični svet i bićima iz mitova i bajki preti istrebljenje. Na mladim kraljevima i kraljicama je da ponovo uspostave red.
“Prince Caspian” je stilski veran prvom filmu, tehnički je nešto bolje odrađen, naročito u vizuelnom pogledu, ali, iako se scenario direktno nastavlja na onaj iz “The Lion, the Witch and the Wardrobe”, priča je sada znatno mračnija i ozbiljnija. Dok je prvi film maštovita epska avantura za decu, ovaj je za najmlađe isuviše nemaštovit, kompleksan i nasilan, a opet isuviše banalan i isprazan za odrasle. Karakterizacija likova je dvodimenzionalna, a priča samo klišeizirani izgovor za scene borbi, na koje se film u suštini svodi.
Sličnosti sa “The Lord of the Rings” je više nego u prvom i mnogo su očiglednije. Kako je ovaj roman prvi objavljen ne možemo ga optužiti za kopiranje Tolkina, ali je Tolkin ove motive znatno bolje iskoristio i razradio i dao im značenje i dubinu, pa mi ovde deluju protraćeno.
“The Chronicles of Narnia” saga je toliko naivna i pojednostavljena da može biti namenjena jedino deci, i “The Lion, the Witch and the Wardrobe” sa svojom šljaštećom bajkovitom atmosferom uspeva u tome da bude dobar i zanimljiv dečiji film. “Prince Caspian”, s druge strane, više nema tu pozitivnost i bajkovitost, postaje isuviše težak za decu, a ne uspeva da ispoštuje bilo koju drugu ciljnu grupu. Ipak, iako je napravio korak nazad u scenariju, u svim drugim aspektima napravio je pomak napred, pa ostavljam sedmicu, doduše za nijansu slabiju od one koju sam dao prvom filmu.
7/10
The Chronicles of Narnia: The Voyage of the Dawn Treader (2010)
We have nothing if not belief.
Malo “Gunisa“, malo “Pirata sa Kariba”, prstohvat “Alise u Zemlji čuda”, začinjeno zmajem. Treći film franšize “The Chronicles of Narnia” je jako lep na oko, ali priča i nije bogzna šta. “The Voyage of the Dawn Treader” je poprilično kliše. Sastavljen od elemenata sa kojima smo se susretali u raznim bajkama, ne donosi maltene ništa novo, ali ovo i jeste bajka namenjena deci, pa mu se to i ne može naročito uzeti za zlo.
Priča je nešto kompleksnija nego u prethodnim filmovima, ali lošije osmišljena i pomalo zbrzana. Odluka da se ne drže izvornog materijala se ispostavila lošom, ali je film tehnički nešto bolji od prva dva i vizuelno spektakularniji. Kada se sve sabere i oduzme, sva tri su mi negde oko sedmice, međusobno za nijansu bolji ili lošiji u pojedinim aspektima.
7/10
In your world, I have another name. You must learn to know me by it. That was the very reason why you were brought to Narnia, that by knowing me here for a little, you may know me better there.
Responses