Tenet (2020)

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on reddit

Tenet (2020)

Filmovi Kristofera Nolana uvek izazivaju ogromnu svetsku pažnju. Većina njega smatra za najvećeg režisera trenutno. Ja spadam u manjinu koja ga smatra izvikanim i precenjenim, iako je, u prvom delu svoje karijere, pravio zaista izuzetne filmove kao što su Memento, meni omiljeni Prestige i odličnu The Dark Knight trilogiju koja ga je i proslavila. Ali od 2010. je počeo da niže promašaje (promašaje u smislu kvaliteta, ne zarade) te je režirao precenjenu kopiju anime filma Paprika, Inception, patetičnu sf melodramu Interstellar i bezličnu ratnu propagandu Dunkirk. Da li je i njegov najnoviji film Tenet promašaj saznajte u daljem tekstu.

Glavni junak ovog filma je bezimeni tajni agent, koji nakon operacije spašavanja u operi, biva upucan, kidnapovan i mučen. Kako ne bi odao informacije, uzima tabletu za samoubistvo, međutim, ubrzo nakon toga se budi i saznaje da su te tablete samo test odanosti. Od tajne državne organizacije imena Princip (Tenet) dobija nov zadatak od kojeg zavisi opstanak sveta. Naime, on saznaje da su meci kojima je bio upucan u operi neobični meci koji idu unatrag, a koji najverovatnije dolaze iz budućnosti. Njegov zadatak je da sazna ko stoji iza svega toga, u čemu će mu pomoći nov saveznik, mladić po imenu Nil. Tokom njihove misije, oni postepeno ulaze u svet tajnih švercera, disfunkcionalnog bračnog odnosa i tajanstvenih sila iz budućnosti koje pokušavaju da unište sadašnji svet.

Tenet

Vizuelno, Tenet je prelepo snimljen. Režija je, kao i uvek kod Nolana, na vrhuncu. Akcione scene su vrlo impresivne, naročito one koje idu unatraške. Vizuelni efekti su sjajni, sjajno uvlače gledaoce u atmosferu filma i film je potpuno zasluženo dobio Oskara u toj kategoriji, mada je po meni zaslužio Oskara i u kategoriji zvuka, jer upravo zvuk je jedan od elemenata koji dodaju filmu na napetosti.

Ipak, najveća vrednost filma, po meni, je glumačka ekipa. U glavnoj ulozi našao se vrlo talentovani Džon Dejvid Vašington, kojeg sam prethodno gledao u filmovima Blackkklansman i Malcolm & Marie (nepravedno potcenjen film iz prošle godine) i ovde prilično šarmantno i harizmatično nosi svoju ulogu. Podseća na Južnoafričkog Džejms Bonda, što je Nolanu i bio cilj jer, kako je sam istakao, on je veliki obožavalac Bond filmova.

Uz njega je meni izuzetno drag glumac Robert Patinson, koji se poslednjih par godina prilično glumački dokazao (naročito u remek-delu The Lighthouse), ali ovde kao da mu fali energije. Nije me preterano ubedio.

Spomenuo bih još i sjajnu Elizabet Debicki, čiji lik je jedini u filmu sa kojim se oseti emotivna povezanost, kao i Keneta Branu koji vrlo upečatljivo nosi glavnog antagonistu. Hemija između Elizabet i Keneta je sjajna i oboje odlično prenose njihov destruktivan odnos.

Po ovom dosad napisanom, reklo bi se da mi je film ostavio dobar utisak, ali sada stižem do najgoreg dela, a to je scenario. Radnja ovog filma je vrlo zbrkana i konfuzna i potrebno je znanje kvantne fizike i teorije vremenskog paradoksa da bi se išta pohvatalo. Međutim, ne smeta to meni jer ja volim konfuzne filmove koji teraju na mozganje. Ono što ne volim je kada mi autor doslovno razrešava i objašnjava svaki delić slagalice, kao da sam ja isuviše glup da sam sve posložim na mesto. Nolan je i u ovom filmu uradio ono što i u prethodnim.

Imam osećaj da on misli da je njegov um nešto uzvišeno i posebno, dok smo mi ostali previše ograničeni da uvidimo njegovu genijalnost, pa, da ne bismo morali da se mučimo, on nam do detalja razjasni svaki deo njegove vizije. Zato će mi uvek biti smešni oni komentari kako su Nolanovi filmovi prilično kompleksni i kako treba sve to više puta gledati da bi se sve pohvatalo i razumelo. Ništa kompleksno u njegovim filmovima nema. Uporedite sa ostvarenjima Dejvida Linča. On uvek gledaocima pruža deliće slagalice, ali ih nikada ne sklapa, nego to prepušta nama. Zbog toga su Linčovi filmovi tako kompleksni, dok Nolanovi nisu.

Još jedan razlog zbog kojeg bih kritikovao scenario jeste isti onaj kao i u Dunkirk, a to su previše bledi likovi. Ako izuzmem Ket, koja je jedina sa kojom sam osetio neku emotivnu prisnost i navijao za nju da se izvuče iz svega sa svojim sinom, ostali likovi deluju kao bleda karikatura. Ni do koga od njih ti nije stalo, niti te je briga šta će se desiti sa njima do kraja. Glumački performansi jesu odlični, ali to likove ne čine boljim.

Ne mogu reći da sam razočaran filmom jer sam dobio tačno ono što sam i očekivao od Nolanovpg filma – još jedan vizuelno impresivan blokbaster bez duše, u kome Nolan pokušava da izigrava neku inteligenciju, iako mu filmovi nisu ni po čemu ni inteligentni ni pametni.

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 2.9 / 5. Ukupno glasova: 350

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published. Required fields are marked *

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Režiseri
Igor Gligorijević

Lars Henriks (1991-)

Lars Henriks je mladi nemački režiser indi filmova, koji do svoje tridesete godine iza sebe ima već desetak ostvarenja. Ovaj multitalentovani umetnik sam piše scenario

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Dune
SPIDER-MAN: NO WAY HOME
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account