Distopijski neo-noir “Streets of Fire” odličnom atmosferom i muzikom prilično uspešno nadoknađuje loš scenario
Mesto i vreme odigravanja “Streets of Fire” su nedefinisani. U pitanju je neka alternativna dimenzija koja kobinuje automobile iz pedesetih, sa imidžom i muzikom osamdesetih, ambijentom “Dark City” i atmosferom koja nalikuje filmovima “The Warriors” i “West Side Story”.
Motociklistička banda, koju predvodi Gavran (Vilijam Defo), za vreme nastupa, sa bine otima rok pevačicu Elen Ejm, koju igra Dajan Lejn. Njen dečko i menadžer (Rik Moranis) unajmljuje njenog bivšeg dečka, vojnika najamnika (Majkl Pare), da je izbavi.
Priča je linearni kliše – dobri momci, loši momci, femme fatale, još uvek voli bivšeg, bivši voli nju, ali nije im suđeno, on je one-man-army antiheroj, tra-la-la. Dobri momci razbucaju loše momke, spasavaju damu u nevolji i naš junak odjaše u noć. Romansa koja vas emotivno ne dotiče, predvidiva akcija i dvodimenzionalni likovi koji izbacuju otrcane fraze.
A opet, film ima sve ono što sam kao tinejdžer želeo da proživim, pa makar i ispred filmskog platna. Moćne automobile sa gasom do patosa, opake motocikliste, rok muziku, mačo frajere u koži, kakav sam želeo da budem, i noćni život kakav sam želeo da živim. Kao klinci smo se opasno ložili na ovaj film, tako da i sada, kada sam u stanju da ga objektivno sagledam, ne mogu da odolim naletu nostalgije.
I naravno, moram da pomenem glavni adut “Vatrenih ulica” – muziku. Čitav soundtrack je odličan, ali jedine dve pesme studijskog benda Fire Inc, oformljenog specijalno za ovu priliku, “Nowhere Fast” i “Tonight Is What It Means to Be Young” postale su hit klasici žanra.
7/10
Responses