Stalker (1979)

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on reddit

Zamislite da slušate jeftinu filozofsku audio-knjigu dok šetate izložbom umetničke fotografije sa depresivnim motivima…

“Stalker”, kultno ostvarenje Andreja Tarkovskog opšte je prihvaćeno kao jedno od remek-dela ruske kinematografije. Kada mi se ukazala prilika da ga pogledam na velikom platnu nisam smeo da je propustim. Karta je, srećom, bila izuzetno jeftina.

“Stalker” se bazira na SF romanu “Piknik kraj puta” braće Strugacki, koji su ga sami adaptirali u scenario. Iako preuzima žanrovsku klasifikaciju od romana, “Stalker” je filozofska i psihološka drama, čija SF premisa se samo spominje i verujem da nije više od puke iluzije u glavama protagonista, tako da SF odrednica navodi na potpuno pogrešna očekivanja.

Film otvara jako spora, ali hipnotišuće atmosferična i vrhunski snimljena scena, čiji je svaki kadar umetnicka fotografija. Već u tim prvim trenucima sam video sebe kako mu dajem desetku, ali odatle pa nadalje film ide samo nizbrdo.

Da se razumemo, ostatak filma vizuelno ne zaostaje mnogo za tom prvom scenom, ali predugački kadrovi koji i po nekoliko minuta prikazuju totalno nezanimljive ljude koji ne rade manje-više ništa, koliko god da su prelepo snimljeni, nisu sami po sebi dovoljni da mi drže pažnju tri sata. Da sam hteo da uživam u vrhunskoj fotografiji, otišao bih na izložbu a ne u bioskop. Od ta tri sata, možda je trećina ispunjena radnjom, koja se opet većim svojim delom svodi na monologe, dok se fizički ne dešava ništa. Sustinski, ovo više lici na monodramu nego na film.

Stalker

U centru zbivanja je područje nazvano Zona, u kojoj se nalazi soba koja, onima koji je se dokopaju živi, ispunjava najveću želju. Osnovna poruka filma je: “Pazi šta želis, mozda ti se ostvari”, jer Soba ne ispunjava želju koju svesno zatražimo, već onu suštinsku, skrivenu u dubini čoveka.

Ovo je zanimljiva premisa od koje u filmu nećete videti ništa. Ne znamo zasigurno ni da li je Zona uopšte po bilo čemu posebna, niti iko od protagonista iskoristi Sobu. Premisa je tu samo da nam da pozadinu za studiju ličnosti ljudi koji su se uputili u zonu i njihovog vodiča, Stalkera.

Sama radnja se može ispričati u nekoliko rečenica, dok se čitava priča svodi na filozofski monolog autora kroz usta trojice protagonista. Nema tu nikakvih originalnih filozofskih ideja, niti zanimljivih pogleda na život. Samo brdo istinitih, ali odavno otrcanih filozofskih i psiholoških fraza, pretenciozno zapakovanih tako da deluju dubokoumnije i značajnije nego što zaista jesu.

Opšti utisak – prelepo snimljeno ali pretenciozno i naporno za gledanje, a bez suštinske snage koja bi opravdala uložen napor. Samo zbog tehničkih kvaliteta i atmosferičnosti ne mogu da idem ispod

7/10

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 3.8 / 5. Ukupno glasova: 54

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published. Required fields are marked *

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Režiseri
Igor Gligorijević

Lars Henriks (1991-)

Lars Henriks je mladi nemački režiser indi filmova, koji do svoje tridesete godine iza sebe ima već desetak ostvarenja. Ovaj multitalentovani umetnik sam piše scenario

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Dune
SPIDER-MAN: NO WAY HOME
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account