“Sharp Objects” (2018) – Seče do krvi

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on reddit
Sharp Objects

Televizija doživljava svoju Zlatnu eru i deluje da je samo nebo granica. Kvaliet scenarija serija je dostigao filmski nivo. A lista režisera, glumaca i ostalih filmskih umetnika redovno učestvuje u projektima koji im neće doneti nominacije za Oskara (no, ne zaboravimo Emi nagrade), ali će stići do šire publike preko malih ekrana.

Nakon decenija, muški antiheroji (Toni Soprano – “The Sopranos”, Doni Drejper – “Mad Men”, Volter Vajt- “Breaking Bad”) mesto su ustupili snažnim i kompleksnim ženskim likovima. Fokus se pomera sa žene kao žrtve/objekta, u subjekat – žena kao dopadljiv mračni antiheroj sa problematičnom psihom, koja nanosi štetu sebi ali i drugima (Keri Matison- “Homeland”, Analis Kiting- “How To Get Away With Murder”, Džesika Džouns iz istoimene Marvelove serije).

Simboličnog naziva, „Sharp Objects“ (“Oštri Predmeti”) je misteriozni triler o potrazi za serijskim ubicom, koji otvara vrata i drugoj vrsti naracije – unutrašnjoj psihološkoj drami reporterke Kamil Priker (Ejmi Adams) koja pokušava da se pomiri sa demonima iz svoje prošlosti.

Fragmentirana sećanja klize iz jednog trenutka u drugi kao u romanu, bez njene kontrole uleću i razbijaju realnost.
Već nakon prve od osam snimljenih epizoda, ova mini serija publiku ne ostavlja sa pitanjima iz uvoda, već je ostavlja da se pita koja tačno pitanja treba da postavi.

sharp objects
Amy Adams in “Sharp Objects”

„Oštri Predmeti“ je debitantska knjiga Džilijen Flin, koja je nosećim motivima dalje obeležila svoje sledeće romane – „Dark Places“ i „Gone Girl“  (koji je Dejvid Finčer adaptirao u izuzetno uspešan i nagrađivan film 2014. godine). Džilijen je postala svojevrsni genije za lucidnu žensku psihu, mentalno kompleksne i mračne likove u pričama punim preokreta i neizvesnosti.

U ovoj adaptaciji knjige za seriju, uz kreatorku Marti Nokson , Ejmi Adams u glavnoj ulozi i režisera Žan-Mark Velea, ona nam prenosi svoj specifični umetnički izraz.

  Sentiment koji zajedno stvaraju nije samo klasičan socijalni pogled na američko društvo koje je razoreno grehom, cinizmom i kriminalnim mahinacijama:
ideja koja nosi ovo delo je izdaja žena kao fatalizam propadanja Amerike”.

Vele (“Dallas Buyers Club”, “Cafe De Flore”, “Wild”) je spektakularnom režijom ovaj krupan zalogaj obojio i vrhunskom produkcijom zvuka i kinematografije što nam je poznato iz njegovog prethodnog serijala koji je napravio za HBO – “Big Little Lies“, ali svako poređenje sa njim pada u vodu već u prvim kadrovima. Iako obe serije dele producentsku ekipu i bave se skrivenim unutrašnjim životima žena, jezivost i neugodan stil snimanja u startu izdvajaju „Sharp Objects“.

Režija se vešto igra našom perspektivom – brzim rezovima iz jednog momenta u drugi, kadrovi su kao treptaji koji sugestivno pomeraju granice šta je stvarno, a šta ne. U saradnji sa Dejvid Bermanom, u montaži spaja scene koje provociraju publiku – Kamiline unutrašnje misli svojim probojima uvek ugrožavaju našu koncepciju i razumevanje spoljašnje, policijske istrage.

I sama Džilijen je burno odbacila svaku ideju o slicnosti sa Big Little Lies, seriju jedino upoređujući sa kultnim HBO hitom „True Detective“.

true detective

Ejmi Adams (“Arrival”, “American Hustle”, “The Master”) je dovoljan razlog da se pogleda serija. Njena gluma je karakteristično intuitivna, duboko lična i apsolutno uverljiva. Meni je neosporno jedna od najboljih glumica svoje generacije, kao i osoba koja izuzetno pažljivo bira svoje projekte i veruje u njih – u “Sharp Objects” je i izvršni producent.

Još jednom je gledamo u besprekornoj transformaciji u možda najtužnijeg ženskog TV antiheroja. Kamil Priker je novinarka koja je nedavno izašla iz mentalne klinike, i uskoro dobija zadatak da izveštava o ubistvima dve tinejdžerke u svom rodnom gradu, Vind Gapu.

Ona se vraća svojoj porodici – neurotičnoj majci sa kojom nije pričala godinama i polu-sestri koju jedva poznaje. Kroz osvrte vidimo da je proganja smrt mlađe sestre, što nas ostavlja sa osećajem da tu postoji zamršena i važna priča.

Vind Gap je tipična ruralna zajednica sa dubokog juga Amerike, koja kao da je zaglavljena u prošlosti i odbija da ide napred; letargično mesto sa insektima koji glasno zuje, i ogovaranjima koja putuju brže od zvuka.

Kruna malograđanske hijerarhije pripada Kamilinoj majci, Adori. Ona je kao kraljica Vind Gapa – kontroliše celu gradsku priču svojom savršenom kućom, savršenom ćerkom (Ama) i mužem. Adoru glumi fantastična Paticia Klarkson prikazujući je kao hladnu i pomalo uznemirujuću pojavu.

Vale nam kroz vešte pokrete kamere iskusno prikazuje mnogo krupnih ali i opštih kadrova da bi naglasio napetost između likova. Kamil i Adora pod mikroskopskim zumom, zaokreti, oštri i brzi rezovi baš u intimnim momentima nam vizuelno naglašavaju da između njih postoji mnogo neizrečenog.

Ejmi Adams I Patricia Klarkson

Klarkson, sa svojim mrgudnim licem i prodornim pogledom, ostavlja utisak jasne dominacije, vrha matrijarhata. Prema Kamil je opipljivo hladna za razliku od odnosa sa svojom drugom ćerkom Ammom. U svakoj njenoj sceni se suptilno oseća maliciozno prisustvo, ali kao i njeno eterično kretanje, neuhvatljivo je.

Pored ove dve iskusne glumice, glumačko „sveto trojstvo“ zaokružuje (a često i krade scene) Eliza Skanlen. Ova 19-godišnja australijanka u potpunosti postaje Ama, Kamilina polu-sestra, koja nastavlja ciklus iznenađivanja publike: kod kuće je mirna i dobra, slatka u haljinama u koje je majka oblači, a uveče je na rolerima u izazovnoj odeći, uzima droge i manipuliše svima oko sebe. Zaokupljena pravljenjem kuće za lutke koliko i drogiranjem, Ama je enigma.

Kada Kamil stigne u grad, Adora nije previše zainteresovana za to, ali Ama je ushićena jer napokon ima stariju sestru.
Ono što Kamil želi da shvati je istina. Istina o ubistvima, ali i istina njenog detinjstva, istina njenog doma; zašto je Adora toliko ledena, posebno prema Kamil, i Amin dvostruki život dobre ćerke, ali i kraljice vršnjačkog maltretiranja.

Srce serije su tri žene i njihovi odnosi sa drugima.

Kao logičan aspekt kriminalističkih serija, nastradalih ženskih tela uvek ima na pretek (krvave, povređene žene), što je postalo dosadno i prešlo u eksploataciju. Sve u svrhe narativa, da bi publika shvatila ko je ubica do poslednjeg kadra. Čak sam čula i teoriju: čije ime stoji u „guest stars“ za određenu epizodu je najverovatnije ubica.

Ovde pak učimo o samim ubijenim devojkama: „Ko su im bili prijatelji?“, „Kakve sličnosti postoje među njima?“, i „Šta dodjavola nije u redu sa ovim gradom?“, telefonom ispituje simpatični Kamilin urednik.

Ipak, daleko najbitnija slika ženskog tela je ona koju vidimo na kraju prve epizode. Do tog trenutka, Kamil je uglavnom percipirana kao žena koja preuzima arhetip muškog problematičnog istražitelja koji je osnova naracije, dok se samouništava pićem da bi zaboravila demone svoje prošlosti (Rast Kol iz „True Detective“ je blizak primer, još jedna paralela između ove dve serije).

Ali tek završna scena nam donosi stvarni obim Kamiline štete. Njeno telo je kao mapa njoj značajnih reči, bola koji ne odjekuje samo unutar nje, nego i sa njene kože i poderanog mesa.

Ejmi Adams

 Jeziv prikaz ženskog bola nosi bitan značaj u kontekstu poslednja tri projekta autora Marti Nokson„To the Bone“„Dietland i „Sharp Objects“ – koje je ona nazvala svojom „Trilogijom Samopovređivanja“; čini se da radi nešto specifično za današnju televiziju. Ona kontinuirano istražuje „ženski pogled“ na ženska tela i traume koje pretrpe u bilo kom delu svog života.

Dok je „ženska trauma“ ostala u potpuno drugom planu većim delom prošlog veka, izmičući dubljem razumevanju njenog psihološkog uticaja u društvenoj istoriji, ovo nije samo priča o iskusvu iste – ona govori o „veličini i magnetizmu traume“.

Kamilini ožiljci nisu prikazani samo da bi šokirali, niti su odvojeni da postoje u relativizaciji vakuma. Ovde se upravo ulazi u još jedan sloj serije- destigmatizaciji samopovređivanja i različitih načina na koji žensko portretisanje odražava ili ne njihov unutrašnji život, i postaje suštinska nit priče; dok slike iskaču iz pozadine, zapravo postaju putokaz kroz život serije.


Dinamičnost priče nije izazvana spoljašnjom radnjom koliko je postepeno vodi depresivna i pripita Kamil. Ovakav narativ zahteva strpljenje da bi se razgranao i procvetao.

Priču serije “Sharp Objects” obeležava i transgeneracijski sindrom, nešto o čemu se malo zna, a još manje priča. Prošle nelečene traume roditelja utiču na njihovo ponašanje, jer “izvire” i pojavljuje se na različite načine, stvarajući okolinu hroničnog stresa i destruktivnog ponašanja za dete.

Umesto pozicioniranja na sadašnji trenutak, diskurs se okreće regresiji; konkretno traumatičnoj snazi Kamilinih mlađih dana i njenih sećanja. Postavljaju se pitanja kako se u psihu devojčica lako urežu gresi roditelja, vršnjaka, kako im obeležavaju ceo život. Psiho-fizičko maltretiranje, seksualno zlostavljanje, vršnjačko nasilje – sve je prikazano sasvim jasno, do granice neprijatnosti.

Transgeneracijski sindrom može ići i do pet generacija unazad – čitav vek netreljivosti, roditeljskih kritika, besa i bola koji se prenosi sa generacije na generaciju. Kako prihvatiti svoju prošlost i ići dalje, u koju kutiju spakovati anksioznost i mučninu?

sharp objects
sharp objects 2018

I opet, gledamo Adams u krupnim planovima – tihi strah, napetost mišića, široke zenice; mimika njenog lica ispisuje celu priču kroz sintezu njenih facijalnih ekspresija. Kamil nam postaje bliska kao da je stvarna ličnost, saosećamo sa njom.

Iako je knjiga pisana u prvom licu, ciničnost Kamilinog unutrašnjeg glasa i refleksije su vešto preobličene za drugi medij. Ono šta ona čuje određuje i šta mi čujemo. Dihotomija stvarnosti i sećanja, kako joj um klizi iz jednog događaja  u drugi, postaje realnost serije isto kao i istraga o ubijenim devojčicama.

U ovim trenucima, Vale ponovo pravi magiju svojom zvučnom produkcijom. U seriji Kamil obožava simbolične, transcedentne numere koje imaju svoj unutrašnji život i mogu razbiti melanholične zvučne pejzaže oko nje  („Tumbling Lights“- The Acid, „Blacks Sreen“ – LCD Soundsystem itd.). Iz tišine koja je nekad guši beži u muziku. Led Zeppelin je neprekidno u njenom automobilu, a brojne sumorne scene vožnje kao da imaju dah noira u sebi.

Manjak filmskog osvetljenja ukazuje na zloslutno prisustvo uz hladno raspoloženje, i stvara otuđen, pesimističan ugođaj. Dok gledamo Kamilinu vožnju zlokobnim ulicama Vind Gapa, vreme je sablasno, a istorija nasilja zadire duboko u tamnu stranu ljudske duše


“Sharp Objects” je celokupno uspešno intrigantna serija koja zahteva našu punu pažnju i svakako je vredi odgledati i više puta.

Teško je shvatiti sve iz prvog gledanja. Uvek će ostati neki detalj koji se propusti a može značiti puno – rečenica iz dijaloga kao ideja, deo scenografije kao pametno spakovana tajna poruka.

Ovo jeste sporogoreća misterija o ubistvima, o ženskom bolu , matrijarhatu , psiho-patologiji, ali i puno više. Iako daje odgovore na mnoga pitanja, na kraju ne izbegava da postavi još jedno.

Od mene, čista petica.

 

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 4.7 / 5. Ukupno glasova: 4613

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published. Required fields are marked *

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Režiseri
Igor Gligorijević

Lars Henriks (1991-)

Lars Henriks je mladi nemački režiser indi filmova, koji do svoje tridesete godine iza sebe ima već desetak ostvarenja. Ovaj multitalentovani umetnik sam piše scenario

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Dune
SPIDER-MAN: NO WAY HOME
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account