Real Steel (2011)
U bliskoj budućnosti, boks je sa svojim ograničenjima dosadio publici. Brutalni borilački sportovi postaju sve popularniji, što kulminira pojavom borilačkih robota, koji će zadovoljiti ljudske nagone za destruktivnošću sa bezbedne udaljenosti.
Hju Džekmen je Čarli Kenton, bivši bokser koji očajnički pokušava da opstane u ovom novom sportu. U dugovima do guše, saznaje da mu je bivša devojka mrtva i da je “nasledio” jedanaestogodišnjeg sina. Sinovljeva tetka, udata za bogataša, zahteva starateljstvo, te Čarli odlučuje da joj tu želju usliši u zamenu za 100.000 dolara, koji bi mu omogućili novi početak. No, bogati muž ima planove za letovanje koji ne uključuju decu, te pristaje na dogovor sa Čarlijem pod uslovom da Čarli zadrži sina dok se oni ne vrate sa letovanja.
Mali Maks, koga igra Dakota Gojo, na otpadu pronalazi zastarelog robota, sređuje ga, programira i trenira za borbe, kako bi zajedno sa ocem krenuo na turneju, od ilegalnih mečeva za sitne pare, sve do šanse da osvoje titulu svetskog prvaka.
“Real Steel” je suštinski drama o upoznavanju i zbližavanju oca i sina, upakovana u priču maltene prekopiranu iz “Roki” franšize, samo sa robotima kao borcima. Osim ideje da se iskombinuju Roki i Terminator, ništa u ovoj priči nije originalno, ali su svi ti već odavno otrcani elementi tako vešto upakovani i nabijeni emocijama da mi neoriginalnost ni na trenutak nije zasmetala. Štaviše, to što su me mnoge scene neodoljivo podsećale na scene iz drugih, dobro poznatih i voljenih filmova iz prošlosti, samo je probudilo nostalgiju i pojačalo emotivnu snagu ovog filma.
Tome je posebno doprineo performans jedanaestogodišnjeg dečaka sa očima koje razoružavaju. Hju Džekmen je standardno dobar, a partnerka mu je Evangelina Lili, najpoznatija po ulozi Kejt u seriji “Lost”, kao i The Wasp iz Marvelovih filmova. Tu je i Houp Dejvis, koju sam zavoleo u “Wayward Pines”.
Kada kažem da je film iskombinovao Rokija sa Terminatorom, tu mislim na odnos dečaka prema robotu, dok vizuelno roboti u ovom filmu više podsećaju na one iz Transformersa. Borbe robota su odlično snimljene i režirane, te je film nominovan za Oskara za najbolje vizuelne efekte. No, te godine konkurencija je stvarno bila jaka na tom polju. “Harry Potter and the Deathly Hallows: Part 2”, “Rise of the Planet of the Apes” i “Transformers: Dark of the Moon” takođe su izgubili od petostrukog dobitnika Oskara, Skorsezeovog remek-dela “Hugo”.
“Real Steel” je možda kliše, možda je holivudski bljuc, ali mene su borbe držale na ivici stolice, a ostatak priče na ivici suza. Oduševljen sam.
9/10
Responses