Raya, just another Disney princess
“Raya and the Last Dragon” odvija se u izmišljenoj zemlji Kumandri, inspirisanoj jugoistočnom Azijom. Ovo kraljevstvo čini pet ujedinjenih plemena, koja žive u harmoniji sa zmajevima čija magija im donosi blagostanje.
Pre 500 godina Kumandru su preplavila demonska bića koja sve što dotaknu pretvore u kamen. Zmajevi su udruženom magijom porazili demone, ali su se svi okamenili u procesu. Ili skoro svi…
Ljudi su spaseni ali, u odsustvu zmajeva, ljudska nepoverljiva i pohlepna priroda je došla do izražaja i Kumandra se podelila na pet manjih zemalja u međusobnoj zavadi. Može se povući paralela sa Tajlandom, Vijetnamom, Kambodžom, Laosom i Indonezijom, kao inspiracijama za ove novonastale državice.
Magični kristal kojim su zmajevi porazili demone čuva se u kraljevstvu Srce, na mestu odlučujuće bitke. Preostala četiri plemena, Kičma, Kandža, Rep i Očnjak veruju da je Srce najprosperitetnije upravo zbog posedovanja ovog magijskog artefakta, te svi pokušavaju da ga se domognu.
Kada vladar Srca okupi predstavnike svih plemena, u pokušaju da ponovo ujedini Kumandru, pregovori se pretvaraju u bitku za kristal i on biva razbijen. Demoni se vraćaju u Kumandru, ali sada više nema zmajeva.
Raja, princeza Srca, kreće u potragu za poslednjim zmajem, kako bi zajedno spasli svet. Tokom svoje avanture, okuplja družinu raznovrsnih i prilično zanimljivih likova, koji garantuju dobru zabavu.
Animacija je odlična i vizuelni aspekat ove postapokaliptične bajkovite avanture je glavni adut filma. Sve ostalo je klasičan Dizni kliše.
U prošlom veku, Diznijevi filmovi bili su koliko toliko raznovrsni i donosili nam različite likove u različitim životnim situacijama, sa bar donekle različitim naravoučenijima. A onda je novi milenijum preuzeo kormilo i imam utisak da je većina novijih Dizni crtaća suštinski ista priča sa varijacijama na temu.
Dizni princeza je predodređena za jedno, ali želi drugo. Napravi grešku, dovede sve u opasnost, ali onda sazreva i odrasta, preuzima stvari u svoje ruke i nepokolebljivo spasava stvar. U tome joj pomaže par sporednih likova, pretežno na isti kalup, od kojih bar jedan mora biti životinja. I naravno, u skladu sa aktuelnim trendovima, što vise rasne i verske raznolikosti, a i seksualna se da proturiti, mada ne baš tako očigledno (Raja i Namari?).
Nema više one prirodne autentične atmosfere, emocije i šarma koji su krasili Dizni filmove prošlog veka. Ne sećam se kada mi je poslednji put neki Diznijev uradak izmamio suzu. Sada se sve svodi na vizuelni spektakl i šablonske priče i poruke. Prelepo, ali isprazno. “Raya and the Last Dragon” nije izuzetak.
Ako vam ne smeta nedostatak suštinske originalnosti i kvaliteta i tražite samo priliku da odmorite mozak, dok sa detetom uživate u vatrometu boja i oblika, na pravom ste mestu. Ako pak tražite nešto više, držite se Diznijevih ostvarenja iz godina koje počinju na 19.
7/10
Responses