Pieces of a Woman (2020)

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on reddit

Tokom mog ovogodišnjeg Oskar maratona, jedan od naslova koji su me posebno oduševili je ova snažna drama. Nažalost, film je ostao dosta potcenjen i na Oskarima je zaradio jedino nominaciju za glavnu glumicu. Potpuno zaslužena nominacija, naravno, ali je zaslužio puno više jer je, po meni, svakako među najboljim filmovima iz prošle godine.

U pitanju je adaptacija pozorišne predstave Kornela Mundrucoa, po scenariju njegove partnerke Kate Veber, koja se zasniva na njihovom ličnom iskustvu sa gubitkom deteta. Mundruco je prvobitno želeo da napravi film po svojoj predstavi u rodnoj Mađarskoj, ali kako nije dobio podršku filmskog fonda svoje države, preuzela ga je američka produkcija, te je ovo njegov prvi film na engleskom jeziku. Ovaj splet okolnosti je ispao vrlo dobar za njega jer je film dobio svetsku pozornost i pogledalo ga je puno više ljudi nego što bi to bio slučaj da ga je snimio u Mađarskoj.

Glavni akteri filma su Marta, koja je u 9 mesecu trudnoće, i njen partner (ali ne i suprug) Šon. Kako Marta potiče iz imućne porodice, njena majka Elizabet ne odobrava vezu sa siromašnim građevinskim radnikom koji često menja raspoloženja. Ipak to ne sprečava Martu i Šona da se srećno raduju dolasku njihovog prvorođenog deteta, planirajući da se porođaj desi u njihovom porodičnom domu umesto u bolnici, što će se ispostaviti kao velika greška koju će skupo platiti.

Film započinje jednim od najboljih uvoda u istoriji kinematografije. Sekvenca Martinog porođaja u trajanju od dvadesetak minuta je nešto najsavršenije što sam video. Od trenutka kada Marta dobije kontrakcije počinje njena agonija koja je tako impresivno snimljena da i mi osećamo tu agoniju zajedno sa njom. Problem nastaje kada žena koja je trebalo da dođe da je porodi, nije u mogućnosti da dođe jer u tom trenutku porađa drugu ženu. Ne znajući šta će, pozivaju drugu ženu kao zamenu i ona uspeva da je porodi, ali sreća nažalost kratko traje jer beba vrlo brzo umire.

Nakon ovog fantastičnog uvoda sledi dosta mirniji ton, ali za razliku od mnogih kritičara, meni ne smeta ova promena tona filma jer je u skladu sa daljom radnjom. Dok smo u uvodu prisustvovali fizičkoj agoniji porođaja, u nastavku gledamo emotivnu agoniju žene koja se lomi iznutra zbog gubitka deteta. I ne, film nam ne pokazuje kako je ona konstantno u depresiji. Baš naprotiv, ona isključuje svoje emocije. Vraća se na posao, pokušava da nastavi sa svojim životom kao da ništa nije bilo, a suđenje babici koju većina smatra odgovornom za smrt njenog deteta je uopšte ne interesuje. Čak i njeni najbliži, uključujući i Šona (sa kojim se veza polako raspada), iznenađeni su njenom ravnodušnošću, ali sve je to samo privid. Ona je svoj bol zaključala duboko u sebi jer joj je to lakše nego da se suoči sa njim. Tek na kraju sav njen bol, sva tuga koja se nakupila u njenoj duši, izlazi na površinu.

Moram se još jednom osvrnuti na uvodnu scenu porođaja. Toliko je to sve savršeno izvedeno da sam ja već danima pod snažnim utiskom te scene. Pre svega način na koji je ta scena snimljena. Kamera koja prati likove dok se kreću prostorijom. Dijalozi koji su, kako sam čitao, improvizovani. Kamera direktno zumira Martino lice tokom porođajnih bolova. Pošto sam muško, ne znam kakav je to osećaj porađati se, ali ova scena mi zaista deluje mnogo uverljivo i autentično i smatram da je njen smisao u tome da se na jedan realističan, skoro dokumentaristički način, prenese na gledaoce sav osećaj bola i radosti donošenja novog života na svet. Procenu koliko je režiser uspeo u toj nameri prepuštam ženama koje imaju ta iskustva da presude, ali po nekom mom utisku deluje mi da je itekako uspeo u tome.

A sada malo o glumačkoj ekipi. Vanesa Kirbi nedvosmisleno drži ceo film. Nisam mnogo upoznat sa njenim radom. Gledao sam je pre ovog filma u poslednjem nastavku “Nemoguće misije” i ostavila je upečatljiv utisak, ali budimo realni, to je tip filma gde bi i dete od pet godina pokidalo. U ozbiljnim dramskim ostvarenjima, kao što je ovo, potreban je snažan glumački talenat, a ona je to ovde vrlo ubedljivo pokazala. Od fizičke agonije na početku, preko njene hladnoće u sredini, pa sve do emotivnog pucanja na kraju filma u sceni u sudnici. Sve je to ona savršeno iznela kroz svoje izraze lica, emotivnom snagom u njenoj glumi. Njenog partnera igra Šaja Labaf, jedan od po meni najboljih američkih glumaca trenutno. Nemojte imati predrasuda zbog Transformersa. Šaja je poslednjih par godina imao snažne performanse u raznoraznim filmovima, i mada je ovde u Vanesinoj senci, u nekim scenama pokazuje svu moć svog talenta. Pohvalio bih takođe i performanse koji su pokazali legendarna Elen Berstin, koja je u nekim momentima u filmu stvarno fantastična, kao i Moli Parker, koja iako nema veliku minutažu uspeva da ostavi jako dobar utisak.

Ocena

Drama
Gluma
Režija
Scenario

Zbirna ocena i utisak

Jedna jako kompleksna, dirljiva i snažna ljudska drama koja uz pomoć realistične režije i maestralne glume uspeva vrlo ubedljivo da oslikava nošenje sa bolom zbog gubitka za onim što je najdragocenije svakom

5

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 3.3 / 5. Ukupno glasova: 3

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published. Required fields are marked *

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Režiseri
Igor Gligorijević

Lars Henriks (1991-)

Lars Henriks je mladi nemački režiser indi filmova, koji do svoje tridesete godine iza sebe ima već desetak ostvarenja. Ovaj multitalentovani umetnik sam piše scenario

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Dune
SPIDER-MAN: NO WAY HOME
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account