Nicolas Cage / Nikolas Kejdž (1964-)

Nikolas Kejdž

Nikolas Kim Kopola, nećak Frensisa Forda Kopole, rano je promenio ime u Nikolas Kejdž, u želji da izgradi sopstvenu reputaciju, van senke čuvenog strica. Ovaj metod glumac poznat je po svojim transformacijama i ulogama čudaka. Mnogi ga omalovažavaju, ali meni je jedan od omiljenih, ako ne i omiljeni glumac svoje generacije.

Imam utisak da ljudi masovno brkaju lošu glumu sa nespretnim (ili možda hrabrim) odabirom uloga. Činjenica je da je Nikolas Kejdž snimio nekolicinu odličnih u moru u najboljem slučaju osrednjih filmova, ali čak i u onim najlošijim, on sam je, po mom mišljenju, odličan.

Za života sam pogledao oko trećine, od ukupno preko stotinu njegovih ostvarenja, a nadam se da ću vremenom uspeti da ih pogledam sve. U ovom tekstu osvrnuću se na one koji su mi u sećanju dovoljno sveži da bih mogao da ih komentarišem. Ostale ću dodavati naknadno, a vi ste dobrodošli da mi svojim tekstovima pomognete da upotpunim njegovu filmografiju. Hvala.

Rumble Fish (1983)

Nicolas Cage / Nikolas Kejdž

Nikolas Kejdž je do 1983. godine već imao iza sebe nekoliko uloga, ali prava odskočna daska njegove karijere bila je uloga u filmu “Rumble Fish”, njegovog strica Frensisa Forda Kopole.

Još na pola prvog gledanja ovaj film je zauzeo mesto među, po meni, najboljim filmovima svih vremena. Sve u filmu je savršeno, od legendarne glumačke ekipe (Met Dilon, Miki Rurk, Dajan Lejn, Denis Hoper, Lorens Fišburn, Majkl Higins, Tom Veits), preko snažne priče i odlične muzike, krunisano genijalnom kamerom i režijom. Obavezna lektira za sve ljubitelje filma.

10/10

Raising Arizona (1987)

Volim komedije, obožavam Kejdža, Hanterovu i Gudmana, ali ovaj film mi nije legao. Ima dobru priču, dobar tempo, pun je dobrih fazona, ali jednostavno nešto mi ne štima. Nije mi dovoljno smešan za komediju, a previše je blesav za bilo koji drugi žanr. Mada ima neke stvarno nezaboravne scene. Da li je do mene ili do filma… ne znam.

7/10

Vampire’s Kiss (1988)

Ovaj film ima prilično nisku ocenu, ali ne zato što je loš, već zato što je neshvaćen. Za početak, ko god da ga je klasifikovao kao horor komediju ili ga nije gledao ili je glup. Film sa horor žanrom nema nikakvih dodirnih tačaka, a iako ga mnogi doživljavaju kao crnu komediju, ja stvarno ne vidim zašto. Takođe, kratak opis filma, isto kao i žanrovska odrednica, navodi na potpuno pogrešna očekivanja, koja će površnijeg gledaoca dovesti do razočarenja i shodno tome niske ocene.

Ovo niti je komedija, niti je horor o vampirima. “Vamire’s Kiss” je drama, donekle otkačena i bolesna, možda čak malkice crnohumorna, ali ipak drama. Drama o čoveku koga ispraznost sopstvenog života i usamljenost navode na beg od realnosti, prvo u piće i veze za jedno veče, a zatim u halucinacije i suicidalno ludilo.

Osim totalno neuverljive scene uletanja slepog miša u spavaću sobu, ovaj film praktično nema slabih tačaka. Scenario, scenografija, režija, i maltene sve sporedne uloge u filmu su odlični. Maria Končita Alonso je zaslužila da pokupi bar neku nagradu, a Nikolas Kejdž je odigrao jednu od najboljih uloga u svojoj karijeri, performans koji jedva da zaostaje za ulogom u “Leaving Las Vegas“.

Film kome jako malo nedostaje za najvišu ocenu.

9/10

Wild at Heart (1990)

Priča i linearnost iste baš i nisu linčovski, ali se njegova režija prepoznaje već od prvog kadra. Na trenutke sam hteo da pauziram film samo da bih skoknuo na IMDb i zalepio mu čistu desetku, dok sam u drugim trenucima bio na ivici da ugasim govno. Takve sukobljene reakcije samo Linč može da izazove.

Film me umnogome podseća na “Natural Born Killers”, ili možda treba da kažem obrnuto jer je ovaj stariji. A i Laura Dern me jako podseća na Džulijet Luis, glumom prvenstveno, a u pojedinim kadrovima čak i gornjim delom lica.

Mislim da su Dernova i Nikolas Kejdž ubedljivo najružniji filmski par koji sam do sada video, a opet, imaju opčinjavajuću harizmu kada su zajedno. Angelo Badalamenti je ponovo uradio fantastičan posao što se muzike tiče, a Nikolas Kejdž je iznenađujuće dobar u svojim numerama.

Film traje preko dva sata i, iako je pun legendarnih scena koje će mi zauvek ostati urezane u pamćenje, sadrži neke sasvim nepotrebne tipično linčovske scene. Kada bi se tih par scena izbacilo film bi se sveo na mnogo kompaktnijih devedesetak minuta i bio bi, ako ne čista desetka, ono sigurno jako devet. Ali u ovako rasplinutoj formi ne mogu da mu dam više od

7,5/10

Mene je totalno oduvala scena kada Viljem Defo spopada Lauru Dern. Iako film sadrži puno moćnih scena, ova mi je ostavila najjači utisak.

Fun fact – Dajan Led i Laura Dern, koje u filmu igraju majku i ćerku, u stvarnosti jesu majka i ćerka.

Leaving Las Vegas (1995)

Ekstremni alkoholičar, koji se više ne seća da li se propio zato što ga je ostavila žena ili ga je žena ostavila zbog alkoholizma, tone sve dublje u bunilo, gubi posao, rasprodaje imovinu i odlazi u Vegas da se ubije alkoholom. Tamo sreće prostitutku i rađa se neobična ljubavna priča.

Bez obzira na to šta mislite o njemu, neosporno je da je Kejdž ovde izneo svoju životnu ulogu i maestralnim performansom u potpunosti zaslužio svog jedinog Oskara.

9/10

Opširniji tekst o ovom filmu možete pročitati ovde.

Face/Off (1997)

FBI veteran Arčer napokon hvata svog zakletog neprijatelja, Kastora. Saznaje da je ovaj moćni kriminalac postavio bombu koja će razneti čitav grad, ali kako je ovaj u komi nema načina da ga ispita. Zato odlučuje da izvrši transplantaciju lica i, predstavljajući se kao Kastor, pokuša da sazna lokaciju bombe. U međuvremenu, Kastor se budi bez lica, primorava hirurga da mu presadi Arčerovo lice i preuzima njegov identitet, kako u FBI tako i privatno, čime Arčerov život postaje totalni haos.

Ovaj akcioni triler sa SF premisom pun je preokreta i predstavlja ludu vožnju od početka do kraja. Džon Travolta i Nikolas Kejdž su temeljno prostudirali jedan drugog i pokidali uloge. Preporuka.

8/10

City of Angels (1998)

I would rather have had one breath of her hair, one kiss of her mouth, one touch of her hand, than eternity without it. One.

Anđeo koji prevodi duše umrlih na onaj svet zaljubljuje se u mladu doktorku po čijeg pacijenta je došao. Zbog nje on žrtvuje večnost i postaje smrtan, i uz nju spoznaje šta znači biti čovek.

Iako tragična, ova drama je, po meni, jedan od najlepših i najmoćnijih ljubavnih filmova ikada snimljenih. Nikolas Kejdž i Meg Rajan su odlično izneli uloge i imaju fantastičnu hemiju. Za mene, ovaj film je savršenstvo žanra.

10/10

Bringing Out the Dead (1999)

My role was less about saving lives than about bearing witness.

Nikolas Kejdž je medicinski tehničar hitne pomoći, koji već mesecima nije uspeo da spase ni jedan život. Ljudi mu predugo, jedan za drugim, umiru na rukama i njegova psiha to više ne može da podnese. Više se ne oseća kao heroj koji spasava živote, već kao bespomoćni svedok smrti. Dok tone u alkoholizam, sve češće mu se javljaju glasovi i lica “žrtava”, a ponajviše ga proganja Rouz, sedamnaestogodišnja devojka za čiju smrt se oseća lično odgovornim, te ga krivica izjeda do ludila.

Stop jerking my pole.

“Bringing Out the Dead” vodi nas kroz nekoliko mučnih noći hitne pomoći koja krstari ulicama Njujorka. Upoznaćemo nekoliko tehničara, koji veoma različito pristupaju ovom poslu i na različite načine pokušavaju da se izbore sa stresom i prolaznošću života. Dok jedan celu stvar doživljava kao adrenalinski rolerkoster, drugi se okreće religiji, a naš junak spas traži u alkoholu. U prljavim i mračnim budžacima velegrada susrešćemo raznovrsne zanimljive i sumanute likove, koji istovremeno ovoj drami pružaju ‘comic relief’ i uteruju jezu u kosti. A tu je i Patriša Arket, bivša narkomanka, ćerka jedne od žrtava, koja sa našim junakom ostvaruje neobičnu simbiozu.

Šta da očekujete od Skorseseovog filma koji maltene samostalno iznosi Nikolas Kejdž… “Bringing Out the Dead” je prilično mučna drama, začinjena dozom crnog humora, koja kombinuje nadrealnu i ekscentričnu priču i atmosferu Skorseseovog “After Hours” sa emocijom, energijom i performansom Kejdžovog “Leaving Las Vegas“. Veoma neobično ostvarenje koje, verujem, mnogima neće biti po ukusu, ali, ako volite bar jednog od ove dvojice, nemojte ga preskočiti.

7,5/10

Gone in Sixty Seconds (2000)

See ya tomorrow night, Eleanor, with your fine ass.

Kako bi spasao bratovljev život, penzionisani kradljivac automobila (Nikolas Kejdž) mora da ukrade pedeset retkih vozila za jednu noć. On okuplja staru ekipu i ludilo počinje.

Film nema naročitu umetničku vrednost, niti sobom nosi dubokoumne poruke, ali to se od akcionog filma ni ne očekuje. Ovo je film koji se bazira na moćnim mašinama i jurnjavi. A kada glavne uloge tumače jedan od mojih omiljenih glumaca i jedan od mojih omiljenih automobila, uživancija je zagarantovana. Anđelina Džoli i odličan soundtrack samo upotpunjavaju doživljaj.

7/10

The Family Man (2000)

Ovde stvarno nema mnogo šta da se kaže. Još jedna u nizu holivudskih božićnih manipulacija emocijama gledalaca. Ni ideja ni realizacija nisu niti originalne niti naročito upečatljive. Film ima dubinu i poruku, ali sve je to već toliko puta prežvakano da je odavno prestalo da bude interesantno.

6/10

Ghost Rider (2007)

“Ghost Rider” ima jako niske ocene i reputaciju jednog od najlošijih Marvel filmova. Polako počinje da me zabrinjava što je ovo sve češći slučaj sa mojim omiljenim filmovima. Gledam Marvel hronološki i, od 24 do sada odgledanih filmova i serija, ovaj mi je u top 5. Ne mogu da kažem da sam oduševljen, ali jako malo mu fali.

Priča mi je jedna od najsnažnijih u Marvel univerzumu, a mračna i prilično ozbiljna atmosfera je više u duhu DC-ja nego Marvela. S obzirom na jedan od najnižih budžeta u žanru, film je odlično urađen i nemam nikakvih zamerki sa tehničke strane. Odličan balans akcije, drame i humora, koji je izuzetno retka pojava kod Marvel filmova, drži pažnju od početka do kraja.

Ako ste pažljiviji posmatrač ili ga pogledate više puta primetićete i gomilu interesantnih detalja. Ima tu biblijskih citata, likova pozajmljenih iz drugih Marvel priča, referenci na “Apocalypse Now” (film koji je režirao Nikolasov stric), scena urađenih kao omaž slikarima i još koješta zanimljivo.

Interesantno je da je Nikolas Kejdž veliki fan stripa, a posebno ovog, te se borio svim silama da dobije ovu ulogu, pa čak ima i tetovažu “Ghost Rider” koju su morali da sakrivaju prilikom snimanja. Toliki je fan(atik) da je prezime Kejdž preuzeo od Luka Kejdža a svom sinu dao ime Kal-El po Supermenu.

Nije ni režiser mnogo bolji, jer je iz svog džepa dao pare za snimanje nekih scena koje studio nije odobrio. Sve u svemu, ovo je film koji su iskreni ljubitelji stripa napravili od srca i stvarno je tužno što je tako loše (ne)prihvaćen od strane publike i kritike.

8/10

Kick-Ass (2010)

This movie kicks ass

Ovo je jedan od najzabavnijih filmova koje sam gledao. Radnja nije smeštena u neki od superherojskih univerzuma, već u naš svet gde su superheroji samo likovi iz stripova. Klinac koji se loži na celu tu priču odlučuje da postane superheroj, iako ne samo što nema nikakvih posebnih sposobnosti već je totalni šmokljan. A onda ukapira da nije jedini koji je došao na tu ideju.

Osim što je neviđeno zabavan, u filmu je i fenomenalni Nikolas Kejdž, dvanaestogodišnja Kloi Grejs Morec koja je pokidala jednu od svojih prvih ozbiljnijih uloga, a sve prati odličan soundtrack, koji uključuje The Prodigy, The Pretty Reckless, Sparks i mnoge druge dobre bendove.

9/10

Ghost Rider: Spirit of Vengeance (2012)

Oba “Ghost Rider” filma su žestoko potcenjena, ali dok je prvi za mene jedno od Marvelovih najboljih ostvarenja, drugi je u najboljem slučaju osrednji.

Bukvalno svaki aspekt ovog filma je slabiji nego u prvom – duplo manji budžet, loša priča, nepostojeća karakterizacija likova, otaljana akcija – ali efekti su definitivno odneli pobedu. Efekti i animacija su toliko jadni da je zabavno smejati im se. Doduše, mislim da je dobar deo namerno odrađen tako kako bi “Spirit of Vengeance” više vukao na strip nego na holivudski blokbaster, ali šta god da im je bila namera, da nije smešno bilo bi tužno.

Film pokušava da suštinski kopira prvi i bude verodostojan nastavak i da istovremeno u potpunosti promeni vizuelni i režijski stil, i u tom raskoraku se sapleo i pao. Ipak, daleko od toga da je katastrofa kakvom ga predstavljaju. Ako ga ne uzimate za ozbiljno lepo ćete se zabaviti.

5/10

The Croods (2013)

For the most part it’s Neanderthal compared to the Pixar stable.

James Mottram, Total Film

Nominacija za Oskara za najbolji animirani film i zvučna imena kao što su DreamWorks, Nikolas Kejdž, Ema Stoun i Rajan Rejnolds, navode na očekivanja koja ovaj film ni iz daleka ne ispunjava.

Vizuelno je lep i prilično zabavan, ali blesavo iskarikirana bajkovita bića i slepstik komedija ne mogu da nadomeste za neoriginalnost i preteranu jednostavnost i linearnost priče i likova i emotivne klišee kojima pokušava da zamaskira suštinsku ispraznost.

Ako ga odaberete za filmsko veče sa detetom nećete se pokajati, a ako ga preskočite ništa naročito nećete propustiti.

6/10

Mandy (2018)

When I die, bury me deep, lay two speakers at my feet, put some headphones on my head and rock and roll me when I’m dead.

Kao veliki fan Nikolasa Kejdža nisam mogao da odolim da pogledam ovo ostvarenje, iako znam da u poslednje vreme snima samo budalaštine. Ali ova budalaština prevazilazi sve dosadašnje.

Kao da je Dejvid Linč na halucinogenim drogama pokušao da snimi slešer horor. Originalnost, maštovitost, interesantna kinematografska rešenja i dobra gluma protraćeni su na film glup i dosadan na ivici negledljivosti.

Ova dva sata života mi niko ne može vratiti, te stoga ne želim da potrošim ni minut više na pisanje detaljnije recenzije.

2/10

The Croods: A New Age (2020)

Spiderwolfs, chickenseals, land-sharks…

Malo “Porodice kremenko”, malo “Ledenog doba”, po koji nagoveštaj originalne ideje i brdo holivudskih klišea. Sve što sam rekao za prvi važi i za ovaj. Ipak, nastavak je nešto kompleksniji, raznovrsniji i dosta brži i zabavniji, a slepstik humoru na kome se bazirao prvi deo pridodato je i malo inteligentnijeg humora.

7/10

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 5 / 5. Ukupno glasova: 1

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published.

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Filmovi
Igor Gligorijević

Hannah and Her Sisters (1986)

Hannah and Her Sisters “Hannah and Her Sisters” donosi nam priču o tri sestre, bliske, ali veoma različitih karaktera. Hana je talentovana glumica, koja napušta

Pročitaj više »
Režiseri
Igor Gligorijević

James Mangold (1963-)

Džejms Mangold Džejms Mangold, američki režiser, scenarista i producent, nema za sobom naročito bogatu filmografiju, ali su neki naslovi na kojima je radio stekli popriličnu

Pročitaj više »
Režiseri
Movie hipster

Celine Sciamma (1978-)

Celine Sciamma Selin Sijama (Celine Sciamma) je francuska rediteljka i scenaristkinja, čiji filmovi se bave temama rodnog identiteta, jednakosti, potrazi za sobom, seksualnosti i ženskim

Pročitaj više »
Filmovi
Movie hipster

Allure (2017)

Allure (2017) Sama sam. Ja sam potpuno sama. I u redu je oko toga. Biće mi sve u redu. Debitantski film braće Karlosa i Džejsona

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Elvis
Stranger Things 4
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account