Michael Curtiz
Odgledam film, dopadne mi se, pogledam ko je režirao… Michael Curtiz… ko je sad ovaj? Pogledam šta je još radio i ukapiram da sam gledao između deset i dvadeset njegovih ostvarenja, a da mi je njegovo ime ostalo nepoznato. Uđem na Google Images da odaberem njegovu sliku za naslovnicu posta i prva koja mi izađe je ova koju sam upotrebio. Obožavam ovakve koincidencije.
Michael Curtiz je karijeru otpočeo u rodnoj Mađarskoj, nakon WWI nastavio u Austriji i Nemačkoj, da bi 1926. godine prešao u Holivud i počeo da režira za Warner Bros. Oprobao se u većini žanrova i potpisuje blizu dve stotine naslova od kojih su neki ušli u istoriju kao klasici kinematografije.
Ja sam tokom života na televiziji pogledao popriličan broj njegovih filmova ali, od kada vodim evidenciju, pogledao sam i komentarisao samo četiri. Post ću vremenom dopunjavati, a vi ste, kao i uvek, dobrodošli da doprinesete sopstvenim osvrtima i recenzijama. Hvala unapred.
The Adventures of Robin Hood (1938)
Lady Marian: Why, you speak treason!
Robin Hood: Fluently.
“The Adventures of Robin Hood” je jedan od prvih Tehnicolor filmova i film sa, do tog trenutka, najskupljom produkcijom. Koštao je oko dva miliona dolara, osvojio tri Oskara i smatra se jednim od najvećih filmskih dostignuća svih vremena. Lično, ne bih išao toliko daleko da ga nazovem remek-delom, ali svakako je vredan gledanja i prilično zabavan na neki bajkovit način.
7/10
Yankee Doodle Dandy (1942)
Ova biografska muzička drama, koja prikazuje život i rad svestranog brodvejskog autora i izvođača Džordža Kohana, zasluženo je osvojila tri Oskara od ukupno osam nominacija i smatra se jednim od najboljih filmova svih vremena.
Film nije ona vrsta mjuzikla gde se radnja odvija kroz pesmu i ples, već je normalan film sa pozorišnim muzičkim numerama, koje su neophodne da predstave njegovu karijeru, tako da je film prihvatljiv i onima koji ne vole mjuzikle. Iako nisam ljubitelj mjuzikla i iritira me svaka vrsta proameričke propagande, što ovaj film svakako jeste, on ima dovoljno drugih kvaliteta da je na mene ostavio snažan pozitivan utisak i progutao sam ga u dahu.
8/10
Casablanca (1942)
Of all the gin joints, in all the towns, in all the world, she walks into mine.
Ovaj film nominovan je za osam Oskara, a osvojio je tri – za najbolji film, najbolji scenario i najbolju režiju. Na svim listama sa kojima sam se susreo je pri samom vrhu, često u top 10. Gledao sam ga više puta i još uvek ne razumem zašto.
Film je dobar i volim ga, ali ako je trebalo da osvoji nekog Oskara onda je taj oskar trebalo da ode u ruke legendarnog Hemfrija Bogarta, jer po meni, upravo Bogart je ono što ovaj film izdvaja iznad proseka.
7/10
Louie, I think this is the beginning of a beautiful friendship.
Mildred Pierce (1945)
It’s your fault I’m the way I am.
Iako jeste i film noir, “Mildred Pierce” je prvenstveno drama (usudio bih se reći i melodrama) o tome kako majčinska ljubav može da upropasti dete.
Džoan Kraford je zasluženo uzela Oskara za ulogu Mildred Pirs, samohrane majke, snažne, sposobne i ambiciozne žene, kojoj snagu da postigne sve što naumi daje opsesivna ljubav prema ćerci koju je ekstremno razmazila i od nje napravila samoživo čudovište.
Nije remek-delo, ali od autora “Kazablanke” očekivao sam određen nivo i nisam razočaran. Vredi pogledati.
7,5/10
Responses