Mektoub, My Love: Canto Uno (2017)

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on reddit

Abdellatif Kechiche je ime koje je podiglo veliku prašinu 2013, kada je premijerno prikazan verovatno najkontroverzniji LGBT film svih vremena, “Blue is the Warmest Color”. Kontroverzan koliko zbog eksplicitne (možda bi ispravnije bilo reći pornografske) desetominutne scene lezbejskog seksa, toliko i zbog potonjih optužbi glavnih glumica na račun Kechichea da se koristio sadističkim metodama.

Ipak nije ovo recenzija za “Blue” (ali biće uskoro), već za film koji je nastao četiri godine kasnije. Film koji trenutno drži prvo mesto na mojoj listi najdražih filmova svih vremena. “Mektoub My Love: Canto Uno” je labavo zasnovan na knjizi “La Blessure” Fransoisa Begaudeaua, ali je Kechiche uneo u film puno toga autobiografskog, te je ovo njegov najličniji film dosad. Ovo je prvi film iz planirane trilogije. Drugi je međutim toliko sahranjen od strane kritike da od trećeg najverovatnije nema ništa. Da li su kritičari u pravu što se tiče drugog dela, ne mogu suditi jer još nisam bio u mogućnosti da ga pogledam. Mogu pričati samo o prvom filmu koji je meni čista perfekcija.

Glavni junak je Amin, mladi student fotografije koji dolazi iz Pariza u svoje rodno selo da provede leto. Već na samom početku prisustvujemo eksplicitnom seksu koji upražnjavaju Aminova (očigledna) simpatija Ophelie i njegov rođak Tony, scena koju Amin slučajno, ali pomalo voajerski posmatra sa prozora njene spavaće sobe . Ovo je ujedno i jedina seksualna scena u filmu. Očito Kechiche je hteo da, posle “Blue”, spusti malo loptu i veću pažnju usmeri na atmosferu nego na eksplicitnost.

Tokom filma bliže upoznajemo sporedne likove. Ophelie je na lošem glasu u selu jer je, narodski rečeno, radodajka. U ozbiljnoj je vezi sa svojim verenikom koji trenutno služi vojsku, ali joj to nije problem da ima usputne afere sa drugima, a najviše sa Tonyjem. Odnos između Ophelie i Amina je, reklo bi se, jezgro filma. On je očito zaljubljen u nju, ali je i sam svestan da ne bi imao nikakve šanse kod nje, te taj odnos ostaje platonski. Na početku na plaži, Amin i Tony upoznaju dve turistkinje, Celine i Charlotte. Tony se upušta u aferu sa Charlotte, tobože kao paravan za vezu sa Opheliom, ali istina je da je nepopravljivi ženskaroš. Sa druge strane, između Amina i Celine se oseti neka hemija, ali zbog svoje stidljivosti Amin propušta priliku kod nje i ona se smuva sa drugim tipom. Od likova još bih spomenuo Aminovog strica i njegovu tetku. Dva lika koji nemaju veliku minutažu, ali su prilično harizmatični i lako ih je zavoleti.

Amina sam ranije nazvao glavnim likom, ali mislim da bi preciznije bilo reći da je posmatrač. Kroz ceo film on je okružen mladim ljudima, prisustvuje njihovim radostima i tugama. Kad god je neko u problemu, on se nađe tu da ih posavetuje (naročito Ophelie), ali on sam je potpuno izdvojen iz tog sveta. On je stidljiv momak koji je željan ljubavi, ali nema hrabrosti da učini nešto više da je dobije, te radije samo posmatra ljubav iz blizine. On je osoba koja će radije gledati stari nemi film, nego što će izaći u noćni provod. Moram priznati da sam prepoznao sebe i svoj karakter u njemu. Mislim da se upravo u tome krije razlog zašto sam toliko očaran ovim filmom.

Ceo film se sastoji uglavnom od dijaloga među mladima i povremeno među nekim babama. Kad tako kažeš, film baš i ne zvuči primamljivo. Ali atmosfera je prava magija. Kadrovi u kojima šetaju seoskim putevima su tako realistični da me je podsetilo na doba kada sam ja živeo u selu. Scena u restoranu, kada svi igraju uz arapsku muziku, je prelepa. Uopšteno, film u mnogo čemu približava duh arapske kulture gledaocu i dosta se o njima može naučiti kroz ovaj film. Kechicheu se zamera da njegova režija isuviše često prikazuje ženske obline i da na taj način posmatra žene kao seksualni objekat. Ima u tome istine, međutim ceo film je dat sa Aminovog ugla gledišta, a on je heteroseksualni momak, pa zašto bi onda bilo sporno što mu pogled često ide na ženske obline… Na kraju krajeva, ako negiramo biološku privlačnost koju heteroseksualni muškarci osećaju prema ženskom telu, samo da se feministkinje ne bi uzrujale, negiramo same sebe i svoju prirodu.

Dve scene u filmu su na mene ostavile posebno moćan utisak.

Prva je kada Amin na svom laptopu gleda sovjetski antiratni film “Arsenal” u režiji Aleksandra Dovženka. Ova u suštini krajnje jednostavna scena pokazuje Aminovu privrženost filmu kao umetnosti, što je još jedan razlog mog poistovećivanja sa njim.

Druga scena je meni sigurno u top 3 najlepših scena u istoriji kinematografije! Momenat kada Amin svojim aparatom slika rađanje jagnjića. Taj naturalistički momenat dolaska novih života na svet uz klasičnu muziku u pozadini je rečima nemoguće opisati. Tu magiju je potrebno doživeti i osetiti.

Kechiche u svojim filmovima uglavnom daje priliku novim licima da zablistaju. Tako je i sa ovim filmom. Najpoznatije lice ovde je Hafsia Herzi (igra Aminovu tetku) koja je slavu stekla glavnom ulogom u Kechicheovom najuspešnijem filmu “The Secret of the Grain” (jedini njegov film koji ima 100% pozitivne kritike na Rotten Tomatoes), za koju je dobila dosta evropskih nagrada i priznanja. Ostali glumci su uglavnom manje poznati i savršeno prirodno su izneli svoje uloge. U redu, priznajem da nisu neke zahtevne uloge u pitanju, ali se opet nekako saživiš sa njima. Kao da ne glume već jednostavno žive svoj život. Tako se bar ja osećam kad god pogledam ovaj film.

Koliko god običan i jednostavan bio, ovo je film koji u meni budi posebne emocije. Film koji slavi mladost, lepotu i naivnost.

Moja ocena…

Gluma
Scenario
Drama
Atmosfera
Režija

Ukupan zbir i utisak…

Moj najdraži film, bez konkurencije. Remek-delo koje oslikava svu lepotu i jednostavnost mladalačkog života.

5

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 5 / 5. Ukupno glasova: 1

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published. Required fields are marked *

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Režiseri
Igor Gligorijević

Lars Henriks (1991-)

Lars Henriks je mladi nemački režiser indi filmova, koji do svoje tridesete godine iza sebe ima već desetak ostvarenja. Ovaj multitalentovani umetnik sam piše scenario

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Dune
SPIDER-MAN: NO WAY HOME
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account