Martin Scorsese (1942-)

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on reddit

Martin Scorsese

Martin Scorsese, njujorški režiser poreklom sa Sicilije, jedan je od najvećih režisera današnjice. Ako vam 14 nominacija za Oskara ne znači mnogo, tu je činjenica da su mnogi njegovi filmovi danas deo opšte kulture. U daljem tekstu osvrnuću se na njegova najznačajnija ostvarenja, sa subjektivnim osvrtima na ona koja sam gledao, a vi ste dobrodošli da mi pomognete da upotpunim njegovu filmografiju na našem sajtu.

Mean Streets (1973)

Martin Scorsese

You don’t make up for your sins in church. You do it in the streets.

Martin Scorsese se proslavio svojim trećim filmom, krimi dramom “Mean Streets”, filmom koji je obeležio sedamdesete i koji se smatra jednim od najboljih u žanru.

Smešten u njujoršku Malu Italiju, režiserov rodni kraj, ovaj film odlikuje odlična glumačka postava, na čelu sa Harvijem Kajtelom i Robertom De Nirom (početak dugogodišnje saradnje), vrhunska karakterizacija likova, impresivna kamera i režija, fantastičan soundtrack… i priča koja mi nije držala pažnju ni dvadeset minuta, a kamoli dva sata.

Osim završnice koja je ostavila kakav takav utisak, film mi je bio jako dosadan i nisam uspeo da ga pogledam odjednom. Iako je u svim ostalim aspektima vrhunski, ostavio me je potpuno ravnodušnim.

6/10

Alice Doesn’t Live Here Anymore (1974)

Shoot the dog.

Domaćica i majka jedanaestogodišnjeg dečaka iznenada ostaje udovica, napušta porodični dom u Nju Meksiku i kreće sa sinom u svoj rodni grad u Kaliforniji, sa ciljem da ostvari svoj devojački san i živi od pevanja.

“Alice Doesn’t Live Here Anymore” je, za ono vreme, donekle feministički film, u režiji Scorsesea koji je, prihvatajući ovaj posao, i sam izjavio da o ženama i ženskoj perspektivi ne zna ništa, ali je voljan da uči. Pristup priči je interesantan, jer donosi kombinaciju “mačo” perspektive režisera i “feminističke” perspektive producentkinje i glavne glumice Elen Burstin, koja je za ovaj performans osvojila svog jedinog Oskara.

Kažem interesantno, ali diskutabilnog kvaliteta. Kritika je bila podeljena oko ovog filma i, dok su ga jedni dizali u nebesa, drugi su ga nazivali ispraznim i osrednjim. Skloniji sam da se priključim ovim drugim.

Alice Doesn’t Live Here Anymore takes a group of wellcast film players and largely wastes them on a smaller-than-life film – one of those ‘little people’ dramas that make one despise little people.

Variety

Sama priča me je ostavila potpuno ravnodušnim, mada mi nije bila dosadna. Iako ga svakako ne bih reprizirao, ima par momenata zbog kojih mi je drago što sam ga pogledao. Najupečatljivija stvar u ovom filmu je uvodna scena, snimljena u studiju sa oslikanom pozadinom i kulisama, kao omaž “Čarobnjaku iz Oza“. Sledi nezaboravni izliv besa Harvija Kajtela, a tu je i “što mi je poznat ovaj dečko” momenat, koji se trenutak kasnije pretvara u “jbt, pa ovo je Džodi Foster kao klinka” prepoznavanje.

Ako ne očekujete previše, vredi pogledati.

6/10

Taxi Driver (1976)

You talking to me?!

Bivši marinac i veteran rata u Vijetnamu pati od insomnije, te radi kao noćni taksista. Vuk samotnjak, zgrožen njujorškom “prljavštinom”, on pronalazi svetlu tačku i opsesiju u ženi koja radi na predsedničkoj kampanji jednog senatora. Nakon incidenta sa njom, on gubi mentalni i emotivni oslonac i, kada upoznaje dvanaestogodišnju prostitutku, preuzima pravdu u svoje ruke.

Ova egzistencijalno-psihološka drama je odlična u svakom svom aspektu, ali u karakterizaciji likova i načinu na koji ih iznosi glumačka postava apsolutno briljira. Ovde se naročito ističu Robert De Niro i, tada dvanaestogodišnja, Džodi Foster, koju je ova uloga lansirala među zvezde. Njihovi performansi u filmu “Taxi Driver” su među najnezaboravnijim u istoriji kinematografije.

9/10

New York, New York (1977)

One of the nicest things in the world is waking up knowing somebody loves you.

Scorseseov kultni mjuzikl sa Lajzom Mineli i, nećete mi verovati, Robertom De Nirom.

Raging Bull (1980)

Reverse “Rocky”

Robert De Niro igra psihotičnog boksera sa kompleksom niže vrednosti, čiji ga nasilni bes uspinje u svetu boksa, ali mu istovremeno uništava privatni život. Priča o borcu koji sa vrha pada na dno, kao u “Rokiju”, samo obrnuto. Ovo je više studija karaktera i životna drama nego film o boksu i De Niro još jednom briljira u Scorseseovom filmu, ali iako je “Raging Bull” tehnički na visokom nivou, sa osam nominacija i dva osvojena Oskara, meni je bio dosadan do bola.

6,5/10

The King of Comedy (1982)

Better to be king for a night than schmuck for a lifetime.

U Scorseseovom “The King of Comedy”, Robert De Niro (a ko drugi…) igra ambicioznog, ali neuspešnog stand-up komičara, koji ne preza ni od čega kako bi se dokopao slave. Nakon upornog proganjanja čuvenog talk-show voditelja, koga igra Džeri Luis, naš anti-heroj naposletku shvata da ga ovaj neće podržati i progurati, te odlučuje da ga kidnapuje, kako bi se ucenom pojavio na televiziji u udarnom terminu, makar i samo na jedno veče.

“The King of Comedy” je prošao bez nominacija za Oskara i doživeo finansijski fijasko, povrativši samo oko deset posto uloženog novca. Šteta, jer je u svakom pogledu odličan.

Scenario kombinuje crnohumornu komediju sa psihološkom dramom i vrhunskom studijom karaktera glavnog lika, a ni karakterizacija ostalih likova ne zaostaje mnogo. De Niro je savršeno izneo ulogu opsesivno ambicioznog neurotičara i ostavio u nam amanet nezaboravnog Ruperta Papkina, koji, kada se uzme u obzir neočekivani rasplet priče, na kraju krajeva možda i nije baš toliko lud.

“The King of Comedy” je satira kulta ličnosti i sveta šoubiznisa, danas ništa manje aktuelna nego što je to bila 1982. godine. Topla preporuka.

8/10

After Hours (1985)

There must be a full moon tonight.

Grifin Dan je kancelarijski službenik koji u deset uveče prihvata poziv da poseti devojku (Rozana Arket) koju je nešto ranije tog dana upoznao u kafiću. Od momenta kada je seo u taksi i krenuo u Soho, stvari kreću totalno suludim tokom i on uskoro odlučuje da samo želi da se što pre vrati kući. No, upao je u začarani krug izuzetno bizarnih nadrealnih situacija, koje funkcionišu kao živo blato – što se više trudi da se izvuče i ode kući, to se viš zapetljava i zapada u stanje panike i beznađa.

Čak i da želim da vam pokvarim doživljaj konkretnijim prepričavanjem, verovatno ne bih umeo da prepričam ovu suludu crnohumornu avanturu. Odlična glumačka postava (pored Grifina i Rozane, tu su i Verna Blum, Tomi Čong, Linda Fiorentino, Teri Gar, Čič Marin, Ketrin O’Hara) nam veoma upečatljivo dočarava čitav dijapazon ekscentričnih likova u potpuno sumanutim situacijama. Atmosfera je napeta, skoro opipljiva, kao u nekom noaru ili trileru, ili mozda noćnoj mori na esidu, sa snažnim pečatom B produkcije osamdesetih, tempo odlično odmeren, a humor mračan i morbidan, na način da vas zabavi ali ne i stvarno nasmeje.

Zamislite da Teri Gilijam napravi epizodu “The Twilight Zone” u kojoj parodira Hičkokov stil, usput je napunivši “easter egg” detaljima, kao što je rečenica iz naslova, očigledna referenca na Grifinovu ulogu u “An American Werewolf in London”. Ako vam ovo zvuči primamljivo, Scorseseov “After Hours” će za vas biti prava poslastica.

8/10

The Color of Money (1986)

Robert De… ups, izvinjavam se,… Pol Njumen i Tom Kruz u nastavku filma “The Hustler” iz 1961. godine.

Michael Jackson: Bad (1987)

1987. godine, Martin Scorsese je režirao osamnaestominutni spot za pesmu “Bad” Majkla Džeksona. Iako nije “pravi” film, mislim da svojim kultnim statusom i uticajem svakako zaslužuje mesto na ovoj listi.

The Last Temptation of Christ (1988)

It is accomplished!

Ova kontroverzna drama Martina Scorsesea bazira se na istoimenom romanu Nikosa Kazancakisa, i donosi nam portret Isusa Hrista sa svim vrlinama i manama, strahovima i iskušenjima realističnog ljudskog bića. Način na koji je Isus prikazan u ovom filmu mi deluje mnogo uverljivije od bilo kog drugog prikaza Spasitelja sa kojim sam se do sada susreo.

Film ima neuobičajen i kontroverzan pristup prikazu Isusovog života (toliko da su u Francuskoj katolički fundamentalisti spalili nekoliko bioskopa tokom njegovog prikazivanja, što je za posledicu imalo čak i smrtni ishod) ali, ako ga gledate otvorenog srca i uma, bez predrasuda, verujem da ćete uvideti da ovakav prikaz ne samo što nije blasfemija, već svesnom, razumnom, inteligentnom gledaocu može biti mnogo prijemčiviji i efektniji u prenošenju Isusovog učenja od klasičnog pristupa.

10/10

Više o filmu, sa alternativnim trejlerom, citatima i insertima, možete pogledati ovde.

Goodfellas (1990)

Gledao sam mnoštvo mafijaških filmova i većinom su na isti kalup. Ni ovaj nije izuzetak, te mi je, iskreno, bio prilično dosadan. U varijanti da su ostali filmovi po ovom šablonu mlađi od “Goodfellas”, moguće je da bi mi, da sam ih gledao hronološki, ovaj bio zanimljiviji, a ostali koji ga kopiraju dosadni. Ali “Godfather” je snimljen dvadeset godina pre ovog filma, tako da ni ta teorija ne drži vodu.

Naravno, sedam nominacija i jedan osvojen Oskar, dirigentska palica u rukama Martina Scorsesea i glumačka ekipa koja ni malo ne zaostaje za onom iz “Kuma” izdižu ovo ostvarenje iznad mnoštva sličnih, ali kako sam “Kumu” dao osmicu, ovom filmu ne mogu dati više od

7/10

Cape Fear (1991)

You’re gonna learn about loss.

Tokom suđenja okrutnom silovatelju (Robert De Niro), njegov advokat odbrane (Nik Nolte), svestan krivice svog klijenta i opasnosti koju predstavlja po društvo, sakriva dokaze koji idu u prilog klijentu i ovaj biva osuđen. Četrnaest godina kasnije, psihopata, koji je u zatvoru radio i na svom telu i na svom obrazovanju, izlazi iz zatvora još luđi i opasniji i počinje da progoni advokata i njegovu porodicu.

Osnovna premisa obećava napet i težak film koji će vas čitavim trajanjem držati na ivici stolice. Nažalost, nije. Iako je scenario kvalitetan, Scorseseova režija standardno dobra, a glumačka postava još bolja, film mi je bio neuverljiv i ni na trenutak me nije uvukao u atmosferu napetosti i strepnje.

7/10

Opširniji osvrt možete pogledati ovde.

The Age of Innocence (1993)

You gave me my first glimpse of real life. Then you asked me to go on with the false one.

“The Age of Innocence” Martina Scorsesea donosi nam ljubavni trougao u svetu visokog društva Njujorka s kraja devetnaestog veka.

Iako s tehničke strane nemam nikakvih zamerki, fotografija, gluma i muzika su stvarno super, priča je jedna od najdosadnijih koje sam u životu gledao. Dva i kusur sata sam gledao Danijela Dej-Luisa, Vinonu Rajder i Mišel Fajfer, glumce koje jako volim, u patetičnoj melodrami u kojoj se maltene ništa i ne dešava, kako vegetiraju u tihoj patnji i žive nesrećne živote, zasnovane na lažnom moralu i društveno prihvatljivom ponašanju.

Preko dva sata sam iščekivao da se bar nešto desi, sve do kraja koji je imao potencijala da donekle povadi priču, ali i ta šansa je ispuštena i udavljena pretencioznom scenom koja je verovatno ciljala na neku snagu i dubinu, ali je u stvari samo još malo patetike. Imam utisak kao da sam gledao neku od onih nebrojenih turskih ili latinoameričkih sapunica, samo u izvođenju iskusnije i profesionalnije ekipe sa jačim budžetom.

Kada na to dodamo užasno iritantnu naraciju, koja svako malo preseca film, jedini razlog zašto sam izgurao do kraja je nostalgija za mladalačkim “crush”-om na Mišel Fajfer.

6/10

Casino (1995)

For guys like me, Las Vegas washes away your sins.

Glavnu ulogu u Scorseseovom filmu “Casino” iz 1995. godine igra (kakvog li iznenađenja) Robert De Niro. Sem je kockar sa mutnom prošlošću, koji uz pomoć veza u mafiji postaje glavnokomandujući uspešnog kazina u Vegasu. Osim redovnih isplata bosovima koji su ga tu doveli, trudi se da živi i radi što je legalnije moguće.

S druge strane, njegov prijatelj od detinjstva Niki, koga igra Džo Pesci, dolazi za njim u Vegas i preuzima podzemlje, uklanjajući bez skrupula sve koji mu stoje na putu, što dovodi u opasnost Semovu reputaciju, kao i sam biznis.

Ovo postepeno dovodi do raskola i čak suparništva među dvojicom prijatelja, a stvari se dodatno zagovnavaju kada se Sem oženi poznatom lokalnom sponzorušom, koju igra Šeron Stoun.

De Nirov lik je sposoban, ambiciozan, proračunat, možda pomalo hladan, ali u okvirima mafijaškog filma Sem je nešto najbliže pozitivcu. Pescijev lik i performans su isti kao u bilo kom drugom filmu gde igra mafijaša. Možda tipske uloge ne čine velikog glumca, ali ovaj tip mu definitivno leži i u tim okvirima je među najboljima. Šeron je doktorirala femme fatale, ali zaokret koji Džindzer pravi u drugoj polovini filma čini ovaj lik jednim od najupečatljivije odvratnih žernskih likova sa kojima sam se susreo na filmu. Pred kraj mi je bukvalno svaka scena sa njom izazivala mučninu.

Tehnički aspekti filma su na viskom nivou i opšta atmosfera nosi snažan pečat Skorseseovog stila, ali sveukupan utisak koji je na mene ostavio je dosta slab. Doživeo sam ga kao samo još jednu u moru sličnih mafijaških priča, koja mi nije bila dosadna, ali koju sam isto tako u bilo kom trenutku mogao da prekinem i nikad se ne zapitam kuda je vodila.

Doduše, doza subjektivnog ukusa autora je nešto od čega ni najobjektivnije i najkompetetnije analize i recenzije ne mogu u potpunosti da se ograde, a kamoli amaterski osvrti običnog gledaoca. Kako mene ni legendarni “Kum” nije oduševio i, iako jeste odličan, ne svrstavam ga ni blizu najboljim filmovima svih vremena, moram da uzmem u obzir da meni čitav ovaj filmski žanr verovatno ne leži i da je upitno koliko moji subjektivni utisci imaju težinu.

7/10

Ukoliko vas zanima osvrt nekoga kome se film više dopao, možete ga pogledati ovde.

Kundun (1997)

Priča o životu četrnaestog Dalaj Lame, koji je, nakon što je Kina okupirala Tibet, izbegao u Indiju. Nominovan za četiri Oskara i zabranjen u Kini, ovaj film je interesantan i po tome što umesto profesionalnih glumaca neke uloge igraju rođaci pravog Dalaj Lame.

Bringing Out the Dead (1999)

My role was less about saving lives than about bearing witness.

Nikolas Kejdž je medicinski tehničar hitne pomoći, koji već mesecima nije uspeo da spase ni jedan život. Ljudi mu predugo, jedan za drugim, umiru na rukama i njegova psiha to više ne može da podnese. Više se ne oseća kao heroj koji spasava živote, već kao bespomoćni svedok smrti. Dok tone u alkoholizam, sve češće mu se javljaju glasovi i lica “žrtava”, a ponajviše ga proganja Rouz, sedamnaestogodišnja devojka za čiju smrt se oseća lično odgovornim, te ga krivica izjeda do ludila.

Stop jerking my pole.

“Bringing Out the Dead” vodi nas kroz nekoliko mučnih noći hitne pomoći koja krstari ulicama Njujorka. Upoznaćemo nekoliko tehničara, koji veoma različito pristupaju ovom poslu i na različite načine pokušavaju da se izbore sa stresom i prolaznošću života. Dok jedan celu stvar doživljava kao adrenalinski rolerkoster, drugi se okreće religiji, a naš junak spas traži u alkoholu. U prljavim i mračnim budžacima velegrada susrešćemo raznovrsne zanimljive i sumanute likove, koji istovremeno ovoj drami pružaju ‘comic relief’ i uteruju jezu u kosti. A tu je i Patriša Arket, bivša narkomanka, ćerka jedne od žrtava, koja sa našim junakom ostvaruje neobičnu simbiozu.

Šta da očekujete od Scorseseovog filma koji maltene samostalno iznosi Nikolas Kejdž… “Bringing Out the Dead” je prilično mučna drama, začinjena dozom crnog humora, koja kombinuje nadrealnu i ekscentričnu priču i atmosferu Scorseseovog “After Hours” sa emocijom, energijom i performansom Kejdžovog “Leaving Las Vegas“. Veoma neobično ostvarenje koje, verujem, mnogima neće biti po ukusu, ali, ako volite bar jednog od ove dvojice, nemojte ga preskočiti.

7,5/10

Gangs of New York (2002)

Pennies in their pockets and hope in their eyes. They peer to the west. Searching the horizon for a glimpse of land and salvation. Ah, a glimpse of America.

Subjektivni ukusi se veoma razlikuju i mišljenja publike često variraju duž cele skale od jedan do deset, ali većina se najčešće slaže uz male oscilacije. No, ima filmova koji podele publiku u potpuno suprotstavljene, čak zaraćene strane onih koji film dižu u nebesa i onih koji ga bez milosti pljuju, uz zanemarljivo malo onih između.

Kada skrolate kroz recenzije za “Bande Njujorka” možete videti ili 1/10 pljuvačine ili 9-10/10 hvalospeve. Njihove međusobne rasprave su uzaludne, nikada se neće složiti. U ovom konkretnom slučaju ja sam od onih koji film hvale. Ne mogu vas ubediti u vrednost ovog filma argumentima, jer za mene njegova veličina nije u analizi objektivnih kvaliteta, već u sveopštem utisku koji je na mene ostavio. A mene je impresionirao.

Neću zalaziti u istorijsku istinitost i tačnost ovog filma iz dva razloga – ne znam podatke i nije me briga da istražujem. Neću analizirati tok priče niti dijaloge. Glumačka postava se sastoji od poznatih i odličnih glumaca koji retko omanu, te su samo njihovi peformansi, posebno Daniela Dej-Luisa i Leonarda DiKapria, i opšti vizuelni utisak i više nego dovoljni da ovom filmu dam jaku osmicu.

8/10

The Blues (2003)

Scorseseova mini serija sastoji se iz sedam dokumentarnih filmova koji se bave poreklom i istorijom bluz muzike:

Feel Like Going Home” u režiji samog Scorsesea bavi se afričkim poreklom bluza.

Drugi je “The Soul of a Man” Vima Vendersa.

Sledi “The Road to Memphis” Ričarda Pirsa, dokumentarac o Memfis bluzu i legendi B.B. Kingu.

Misisipi pedesetih, božanski gospel protiv đavoljeg bluza u “Warming by the Devil’s Fire” Čarlsa Barneta.

Godfathers and Sons” Marka Levina vodi nas u Chess Records u Čikagu.

Majk Figisov “Red, White and Blues” vodi nas u Englesku šezdesetih.

Serijal zatvara “Piano Blues” Klinta Istvuda.

The Aviator (2004)

“The Aviator” je biografska drama, koja prati život filmadžije i avijatičara Hauarda Hjuza, od dvadesetih do četrdesetih godina prošlog veka. Iako je danas poznatiji po filmovima (“Hell’s Angels”, “Scarface”, “The Outlaw”), “The Aviator” se bavi više Hjuzovim pomeranjem granica u vazduhoplovstvu i njegovim privatnim životom, koji su obeležile ljubavne (Ketrin Hepbern, Ava Gardner) i političke afere, kao i ozbiljan oblik OKP-a (opsesivno-kompulzivni poremećaj) i mizofobije.

Čak i da ne znate o čemu se u filmu radi, pa čak ni kom žanru pripada, zvučna imena poput režisera Martina Skorsesea, fenomenalne glumačke postave koju čine Leonardo DiKaprio, Kejt Blanšet, Kejt Bekinsejl, Džon C. Rajli, Alek Boldvin, Alan Alda, Jan Holm, Viljem Defo, Džad Lou, muzika Hauarda Šora, pa i pet Oskara (od ukupno 11 nominacija), dovoljan su razlog da ga pogledate.

8/10

Opširniji osvrt možte pogledati ovde.

The Departed (2006)

I don’t want to be a product of my environment. I want my environment to be a product of me.

Bos irske mafije južnog Bostona, Frenk Kostelo (Džek Nikolson), od malena odgaja svog štićenika (Met Dejmon) da jednog dana izraste u uglednog policijskog inspektora, zauzme neku višu poziciju u policiji i, informacijama i pogrešnim vođenjem istraga, čuva njega i njegovu kriminalnu organizaciju od ruke zakona. Sa druge strane, lik Leonarda Dikapria pravo sa policijske akademije odlazi u zatvor, kako bi stekao kriminalni kredibilitet, infiltrirao se u irsku mafiju i doveo do Kostelovog hapšenja. Čitav film se svodi na igru mačke i miša, u kojoj dva doušnika pokušavaju da raskrinkaju jedan drugog. A atmosfera se dodatno zagreva kada se obojica spetljaju sa istom ženom.

Glumačku ekipu čine stvarno velika imena (Leonardo Dikaprio, Met Dejmon, Džek Nikolson, Martin Šin, Alek Boldvin,…) i svi su odlično odradili posao, osim možda Dejmona, koji je pomalo drven.

Oskari za režiju i montažu su zasluženi ali, iako su scenario i sam film na visokom nivou, ta dva Oskara, po meni, nisu baš na mestu. Mada nisam proveravao konkurenciju te godine, sumnjam da nije bilo boljih. Film je kompleksan, atmosfera snažna i drži pažnju svih dva i po sata, ali karakterizacija likova je na momente prilično neuverljiva i, rekao bih, iskarikirana, što je kod komedije ili satire plus, ali kod krimi drame i trilera ne pije vodu.

Kako film odmiče, priča sve manje liči na realnost, a sve više na strip. Sve je više preočiglednog nepotrebnog nasilja, koje prolazi bez posledica, i kako se leševi gomilaju, film postaje sve neuverljiviji, a završnica sve predvidivija. Sam kraj, koji bi, da je film bio umereniji, imao upečatljiv efekat iznenađenja, nakon sveopšte klanice umnogome gubi na snazi.

Doduše, poslednji kadar mi je izmamio širok osmeh od srca. Svaka čast za ideju.

8/10

Shutter Island (2010)

You know, this place makes me wonder which would be worse – to live as a monster or to die as a good man?

Na pola filma:

Ovaj morbidni nadrealni mindfuck triler je neosporno dobro snimljen, ali je meni subjektivno toliko dosadan da nisam sposoban da ocenim njegove objektivne kvalitete. Čak nisam siguran hoću li uopšte izdržati do kraja. Pogledao sam tek sat od dva i po, a već sam se smorio ko zmaj. Morao sam da pređem sa kreveta na stolicu da ne bih zaspao…

Na kraju filma:

Mislim da mi se ovo do sada nije dogodilo. Jedva sam se naterao da pogledam ovaj film do kraja, a ipak imam potrebu da ga ocenim desetkom. Odlična glumačka ekipa, odlična kamera, režija, zvuk, atmosfera, ali iako mi se svi ti aspekti pojedinačno dopadaju, film kao takav mi je bio strahovito dosadan. Volim mindfuck filmove, možda mi je to čak i omiljeni žanr, ali ovaj je nekako previše linčovski za mnoj ukus. U drugoj polovini, doduše, postaje sve bolji i počinje da mi drži pažnju, a rasplet i naročito poslednja scena su ubitačni. Moram priznati da je ovo jedan od najboljih filmova koje sam do sada gledao, a u isto vreme mi se ne dopada i ne bih ga gledao ponovo.

8,5/10

Hugo (2011)

My friends, I address you all tonight as you truly are; wizards, mermaids, travelers, adventurers, magicians… Come and dream with me.

Georges Méliès

Ovaj film je toliko lep da je savršen čak i ako nije. Jedan je od mojih omiljenih filmova i, po mom skromnom mišljenju, jedan od najlepših ikad snimljenih.

U pitanju je avanturistička drama o siročetu (Asa Butterfield) koje živi u zidovima i tajnim prolazima železničke stanice, gde krade za hranu i održava stanične satove. U slobodno vreme prikuplja rezervne delove satova, pokušavajući da završi robota kog je započeo sa pokojnim ocem. Jednoga dana upoznaje devojčicu (Chloë Grace Moretz), unuku vlasnika jedne od staničnih radnji, i avantura može da počne.

Odlična glumačka ekipa, dobra gluma i režija, zanimljiva avantura, i pregršt raznovrsnih emocija koje će vas nasmejati, rasplakati i navesti da zavolite likove kao da su vaši najrođeniji. Uvek mogu da ga gledam i svaki put mi izmami suze. Ljubav od filma.

10/10

Članak nije dovršen. Uskoro i ostali filmovi Martina Skorsesea do danas.

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 0 / 5. Ukupno glasova: 0

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published.

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Filmovi
Igor Gligorijević

Glory (1989)

Glory (1989) We fight for men and women whose poetry is not yet written but which will presently be as enviable and as renowned as

Pročitaj više »
Filmovi
Movie hipster

Carrie (2002)

Carrie (2002) “Carrie” je prvo Kingovo delo koje sam čitao, te sam emotivno jako vezan za njega. Knjiga ima tri adaptacije. Prva, najpoznatija adaptacija, i

Pročitaj više »
Filmovi Movie Hipster
Movie hipster

The Shining (1997)

The Shining (1997) Stephen King smatra se sa pravom kraljem horora u modernoj svetskoj književnosti. Jedno od njegovih najpoznatijih dela svakako je “The Shining”. Delo

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Dune
SPIDER-MAN: NO WAY HOME
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account