Leaving Las Vegas (1995)

Leaving Las Vegas (1995) – Counterweight to feel-good romances

Ekstremni alkoholičar, koji se više ne seća da li se propio zato što ga je ostavila žena ili ga je žena ostavila zbog alkoholizma, tone sve dublje u bunilo, gubi posao, rasprodaje imovinu i odlazi u Vegas da se ubije alkoholom. Tamo sreće prostitutku i rađa se neobična ljubavna priča.

Njih dvoje ulaze u vezu i otpočinju zajednički život, u potpunosti prihvatajući jedno drugo i partnerove životne izbore. On ne pokušava da je izvuče iz prostitucije, ona od njega ne traži da odustane od opijanja do smrti. Vole se takvi kakvi jesu i žive život od danas do sutra, koristeći to malo vremena koje imaju najbolje što mogu.

Koliko je tužna, depresivna i bolesna, ova ljubavna drama je istovremeno i jako nežna, topla, čak romantična. Tiha patnja Elizabet Šu samo pojačava njen seksipil, dok balansira između psihički labilnog makroa (standardno dobar i pomalo jeziv Džulijan Sends) i istrajnosti da ostane uz Kejdža do samog kraja, a da ne potone sa njim.

Mišljenja publike su veoma podeljena oko Nikolasa Kejdža. Ljudi ga ili vole ili im je jako iritantan. Neki ga smatraju lošim glumcem, dok drugi vide njegove kvalitete i lošu reputaciju pripisuju nespretnom (ili možda hrabrom) izboru uloga. Ja ga lično jako volim i bio mi je dobar čak i u očajno lošim filmovima. No, bez obzira na to šta mislite o njemu, neosporno je da je Kejdž ovde izneo svoju životnu ulogu i maestralnim performansom u potpunosti zaslužio svog jedinog Oskara.

Interesantno je da tokom čitavog filma “Leaving Las Vegas” naši junaci ne stupaju u seksualne odnose, već je njihova veza maltene platonska, što dodatno daje na snazi jednoj od istovremeno najmorbidnijih i emotivno najsnažnijih završnica u istoriji filma.

9/10