Incendies (2010)

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on reddit

Incendies (2010)

Postoje filmovi koji, iako žanrovski ne pripadaju hororu, svojim sadržajem ostavljaju daleko strašniji i jeziviji utisak nego horori. “Incendies” je jedan od njih.

Radnja “Incendies” prati mladu Žan i njenog brata blizanca Simona koji se sastaju sa advokatom njihove upravo preminule majke Naval na otvaranju njenog testamenta. Advokat im dodeljuje dve zapečaćene koverte, jednu namenjenu njihovom ocu, za kojeg su verovali da je umro, a drugu njihovom nestalom bratu, za kojeg nisu ni znali da postoji. Nakon prvobitnog šoka, Simon odbija da poveruje u sadržaj i smatra da je njihova majka poludela pred kraj svog života. Sa druge strane Žan, želeći da usliši majčinu poslednju želju, ali i da sazna šta se krije iza ove misterije, polazi na put ka majčinim korenima da sazna istinu o njenoj prošlosti, ni ne shvatajući da će konačno otkriće biti fatalno.

Dok pratimo Žaninu potragu, u isto vreme “Incendies” nas vodi, kroz flešbekove, u život njene majke. O ovom delu filma ne bih previše da pišem da ne pokvarim neka iznenađenja onima koji još nisu gledali film. Ono što bih želeo da istaknem je to koliko je Navalin lik tragičan. Zasigurno jedna od najtragičnijih ženskih figura u modernoj kinematografiji. Njen put, koji kreće od miroljubive političke aktivistkinje do teroriste, je izuzetno kompleksan. O njenom liku mogao bi se napisati kilometarski psihološki esej, ali to sada neću uraditi, kako bih izbegao spojlere. Ovo je film gde je faktor iznenađenja jako bitan i zato, kada se piše o njemu, treba paziti da se ne otkrije više nego što treba.

Ovo je četvrti dugometražni film koji je režirao Denis Vilnev i poslednji koji je snimio u svojoj rodnoj Kanadi. Upravo zahvaljujući ovom filmu, Denis je postao svetski popularan, što mu je omogućilo da ode u Holivud, gde je stekao veliko ime i svi nestrpljivo čekamo njegovu adaptaciju “Dine”, koja izlazi sledećeg meseca. Ovo je ipak, po meni, njegovo najbolje filmsko ostvarenje. Zapravo je u pitanju adaptacija dramskog dela Vajdija Muavada, koju je Denis, po sopstvenoj tvrdnji, čim ju je pogledao na sceni, znao da želi da prenese na filmsko platno.

Ovo filmsko ostvarenje nije samo priča o traganju za svojim identitetom. Ovo je prvenstveno pokazatelj kako mržnja i religijski fanatizam mogu da unište svu ljudskost u nama, kako razaraju sve ono što je dobro i plemenito u ljudskim bićima. Ovo je jedan pravi antiratni film, koji pokazuje kakve su posledice ljudske mržnje. Iako se tačna lokacija Navaline rodne zemlje ne spominje, jasno je da je u pitanju aluzija na libanski građanski rat iz sedamdesetih.

Najšokantniji momenat u filmu svakako je scena masakra nad muslimanskim civilima u autobusu, gde čak ni deca ne bivaju pošteđena i gde suština vere, koja propoveda ljubav i praštanje, postaje obesmišljena. Ovo je jako bitan momenat u filmu, koji bih čak uporedio sa prikazom masakra jevrejskog getoa u Schindler’s List. U oba slučaja masakr utiče na glavne likove da promene perspektivu i stavove.

Vizuelno, film ne sadrži mnogo nasilnih i mučnih scena, ali ono što u puno većoj meri pogađa gledaoce jeste u psihološkoj torturi koju Naval nakon pretrpljenih tortura proživljava. Taj Denisov pristup da vizuelno nasilje zameni psihološkim je meni pun pogodak i upravo ta psihološka stanja glavnih likova i njihova unutrašnja patnja je ono što se kroz film najviše oseća.

Glumačka ekipa je odlično izabrana, a ponajviše bih pohvalio odličnu Lubnu Azabel, čiji performans je vredan svake pohvale i divljenja. A kako se njen lik pojavljuje u razmaku od četrdesetak godina, mogu reći da je odradila istinsku glumačku transformaciju.

Sjajna mi je i mlada Melisa Dezormo Pulen u ulozi Žan. Posebno bih pohvalio što majku i ćerku igraju fizički slične glumice. Uvek me je nerviralo kada roditelji i deca ili braća i sestre u filmovima ne liče jedni na druge, ali ovde to nije slučaj. Vidi se da se pazilo na svaku sitnicu i autentičnost.

Treće bitno glumačko ime ovde je Maksim Godet, koji je godinu dana pre ovog filma sarađivao sa Denisom u njegovom jako potcenjenom remek-delu Polytechnique. Ovde nema neku veliku minutažu (tek se pred kraj malo aktivira) pa i nema mnogo vremena da se vežemo za njegov lik, ali svoju ulogu nosi prilično dobro.

Pored svega navedenog, pohvalio bih i muziku koja je izuzetno energična. Iako se možda i ne uklapa u depresivnu atmosferu filma, pesma sa početne scene me je odmah uvukla u film.

Ocene

Drama
Režija
Scenario
Gluma
Muzika
Plot twist
Poruka

Ukupan zbir i utisak

Za mene lično jedan od najboljih filmova svih vremena. Izuzetno težak i depresivan sa jednim od najšokantnijih završnica u istoriji kinematografije, ali izuzetno moćan i poučan film.

5

Preporuka autora:

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 4.4 / 5. Ukupno glasova: 2668

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published. Required fields are marked *

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Režiseri
Igor Gligorijević

Lars Henriks (1991-)

Lars Henriks je mladi nemački režiser indi filmova, koji do svoje tridesete godine iza sebe ima već desetak ostvarenja. Ovaj multitalentovani umetnik sam piše scenario

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Dune
SPIDER-MAN: NO WAY HOME
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account