I racconti di Canterbury / The Canterbury Tales (1972)

The Canterbury Tales (1972)

“Hey, Satan! Lift up your tail and show us where you keep the friars in hell!”

Salò, ili 120 dana Sodome“, poslednji film italijanskog režisera Pjera Paola Pasolinija, inspirisan Markizom de Sadom, zainteresovao me je da istražim i ostatak njegove filmografije. Već neko vreme planiram da pogledam njegovu “Trilogiju života”, koju čine adaptacije srednjovekovne književnosti – Bokačovog “Dekamerona”, Čoserovih “Kanterberijskih priča” i “Hiljadu i jedne noći”. Nameravao sam da ih gledam redom ali, kako mi se pre par dana ukazala prilika da “The Canterbury Tales” pogledam na velikom platnu, potisnuo sam svoj OCD i otišao u Kinoteku.

Džefri Čoser (1343-1400) jedan je od najznačajnijih srednjovekovnih engleskih pesnika, koji je doprineo uvođenju narodnog jezika u književnost. Njegovo najpoznatije delo su 24 priče, pretežno u stihu, inspirisane “Dekameronom” ali, za razliku od Bokača, Čoserovi likovi nisu plemići, već ljudi iz naroda. U “Kanterberijskim pričama”, grupa hodočasnika iz različitih slojeva društva putuje od Londona do Katedrale u Kanterberiju i, kako bi prekratili vreme, usput pričaju erotske priče.

Fizički je nemoguće spakovati čitavo Čoserovo delo u dvosatni film, te je Pasolini izbacio hodočasnike i koncentrisao se na same priče, od kojih je prikazao odabranih osam. Priče su prilično verne izvornom materijalu (mada ima i originalnih Pasolinijevih scena), ali prikazane u prepoznatljivom Pasolinijevom stilu.

Eksplicitna golotinja i seks iskombinovani su sa domišljatošću prostog naroda i slepstik humorom. Satira crkvene dogme, ljudske požude, pohlepe i licemerja, malo drame i mnogo više erotskog i crnog humora, praćeni muzikom legendarnog Morikonea, držaće vam pažnju uz povremene napade smeha. Ali, iako je “The Canterbury Tales” prilično zabavan, na mene su mane ostavile daleko jači utisak.

The Canterbury Tales (1972)

Rukom nošena kamera vodi nas u srednjovekovnu Englesku na italijanski način. Ovaj neobični miks, pretežno amaterska glumačka postava i seksualna eksplicitnost, koja dobrano prelazi granicu neukusa, grade specifičnu atmosferu koja će vam se urezati u pamćenje, svidela vam se ili ne. Meni nije. Pročitao sam negde da je Pasolini za uloge u svojim filmovima koristio amatere kako bi likovi delovali prirodnije, ali iz moje perspektive, efekat je varirao od komičnog do iritantnog.

Ono što me je izluđivalo tokom čitavog filma je katastrofalna montaža. Neujednačeni prelazi između kadrova koji skaču sa jednog segmenta na drugi tako naglo i zbunjujuće da nikada niste sigurni radi li se o prelazu između dve scene iste priče ili između dve priče. Par puta sam bio zbunjen nepovezanim scenama da bih tek posle nekog vremena ukapirao da se film prebacio na sledeću priču, bez ikakve naznake ili pauze među njima.

Film otvara “Trgovčeva priča”, u kojoj se vidi uticaj “Dekamerona”. Sledi “Fratrova priča” o korupciji, licemerju i nagodbi sa Đavolom, a zatim “Kuvareva priča” koja je očigledan omaž Čarliju Čaplinu. Zanimljivo je pomenuti da Čaplinova ćerka Džozefina igra glavnu ulogu u prvoj priči. Najviše su mi se dopale vulgarno komične “Mlinareva priča” i “Upravnikova priča”. Preostale tri priče nisu ostavile naročit utisak, ali moram još da pomenem scenu kojom se poslednja priča završava. Ova nadrealna, istovremeno otkačeno urnebesna i bolesno uznemirujuća scena jedan je od najupečatljivijih prikaza Pakla u istoriji filma.

Film je osvojio Zlatnog medveda u Berlinu i smatra se klasikom ali, iako deli producenta, direktora fotografije i kompozitora sa genijalnim “Dobar, loš, zao”, meni je delovao amaterski i u mnogim aspektima mi bio iritantan. Nisam siguran da li ovaj odlazak u Kinoteku za mene predstavlja pozitivno ili negativno iskustvo. Nije mi žao što sam ga pogledao, ali ga svakako ne bih gledao opet.

5/10

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 3.1 / 5. Ukupno glasova: 33

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published.

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Režiseri
Igor Gligorijević

Neil Jordan (1950-)

Neil Jordan Nil Džordan (Neil Jordan) je irski scenarista i režiser, koji se proslavio kultnim “The Crying Game” iz 1992. godine, filmom koji je hrabro

Pročitaj više »
Filmovi
Igor Gligorijević

Hannah and Her Sisters (1986)

Hannah and Her Sisters “Hannah and Her Sisters” donosi nam priču o tri sestre, bliske, ali veoma različitih karaktera. Hana je talentovana glumica, koja napušta

Pročitaj više »
Režiseri
Igor Gligorijević

James Mangold (1963-)

Džejms Mangold Džejms Mangold, američki režiser, scenarista i producent, nema za sobom naročito bogatu filmografiju, ali su neki naslovi na kojima je radio stekli popriličnu

Pročitaj više »
Režiseri
Movie hipster

Celine Sciamma (1978-)

Celine Sciamma Selin Sijama (Celine Sciamma) je francuska rediteljka i scenaristkinja, čiji filmovi se bave temama rodnog identiteta, jednakosti, potrazi za sobom, seksualnosti i ženskim

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Elvis
Stranger Things 4
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account