Gegen die Wand / Head-On / Against the Wall (2004)

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on reddit

Gegen die Wand / Head-On (2004)

“Head-On” je snimljen u režiji najpoznatijeg turskog režisera u evropi, Fatiha Akina. Doduše, za debatu je koliko je on turski režiser, sa obzirom na to da je odrastao i ceo život radio u Nemačkoj. Ali, bez obzira na to da li ovaj film posmatrate kao turski ili nemački (a meni lično više spada u turske nego u nemačke), “Head-On” spada u obaveznu lektiru za svakoga ko se smatra filmofilom.

Radnja “Head-On” vodi nas u Hamburg, gde pratimo Čaita, osobu koja diše, ali kao da ne živi. Već na samom početku vidimo da je reč o praznoj ljušturi, čoveku koji je više mrtav nego živ. Vreme provodi u alkoholisanom i drogiranom stanju, u stanu koji više liči na smetlište, izazivajući tuče i povremeno svirajući po pank klubovima. Kasnije saznajemo da razlog njegove slomljenosti leži u smrti njegove supruge. Iako nam nije rečeno o uzroku njene smrti, to u suštini nije toliko bitno za samu radnju, jer jasno je da je njena smrt snažno uticala na njegovu ličnost koju upoznajemo na početku filma.

Prekretnica u njegovom životu desiće se onog trenutka kada odluči da mu je dosta više svega, te se kolima zabija u zid zgrade. Jasno je odmah da nije u pitanju nesreća, već nameran pokušaj samoubistva, te je poslat kod psihijatra. Tu će upoznati osobu koja će mu promeniti život na neočekivan način, mladu Turkinju Sibel. Ona je devojka željna provoda i seksa sa momcima ali, zbog konzervativne porodice, živi kao sluškinja u svojoj kući, što je navodi na pokušaj samoubistva.

Čim naiđe na Turčina u stranoj zemlji, ona mu predlaže brak u kome on neće biti obavezan prema njoj, već će to biti samo paravan, kako bi pobegla iz roditeljske kuće. Iako je prvobitno zgrožen tom ponudom, postajući svestan da je ona pred potpunim psihičkim slomom i ne želeći da bude odgovoran za njenu smrt, on na kraju pristaje. I tu počinje njihova predivna priča.

Head-On

Nastavak teksta sadrži dublju analizu radnje i likova, pa ukoliko ne želite spojlere, nemojte čitati dalje.

Ovaj film bih podelio na dva nivoa, intiman i kulturološki. Glavna okosnica jeste svakako ljubavna priča između naših dvoje glavnih likova, ali to je ujedno i priča o tome kako primitivni patrijarhat utiče negativno na mlade živote i ruši ljudima sreću. Sibelin otac je, vidi se, dobar čovek, ali zatucana osoba kojoj je čast ispred svega. Njen brat je klasična sirovina, koji je sestru često tukao, pa joj jednom prilikom čak i razbio nos jer se viđala sa momcima. Jedina osoba u toj porodici sa kojom Sibel ima koliko toliko prisan odnos je njena majka, koja opet ne može da zucne od muža.

Dakle, ovde imamo klasičan primer jedne patrijarhalne porodice, kakvih ima mnogo i kod nas na Balkanu, i distanciranja unutar nje. U takvoj jednoj sredini, nikakvo čudo nije da je Sibel rešila da pobegne udajom za Čaita, iako joj je bilo jasno da je i on osoba sa mentalnim problemima. Draži joj je bio život sa alkoholičarem i narkomanom (a i sama se ne libi da povremeno uzme drogu) gde će biti slobodna, nego u ropstvu sa sopstvenom porodicom.

Priča Čaita i Sibel nije klasična ljubavna priča, kakvu viđamo u mnogim romantičnim filmovima i serijama, nego je to priča o dve srodne duše, koje su isuviše kasno spoznale da se vole i da pripadaju jedna drugoj. Odnos Čaita i Sibel tokom filma je maestralno prikazan, počev od njegovog hladnog, pa čak i grubog odnosa prema njoj, preko razvijanja drugarstva, sve do potpunog zaljubljivanja.

Tri momenta u filmu su na mene ostavila posebno moćan utisak. Prvi je kad je on posmatra kako vrckavo igra u klubu i kada postaje svestan po prvi put da se zaljubljuje u nju. Drugi momenat je nakon što ga prebiju i ona ga neguje i tada ona počinje da razvija emocije prema njemu. Treći je kada joj Maren otkrije da povremeno ima seksualne odnose sa Čaitom (mada je zaboravila da spomene da je u pitanju čisti bdsm odnos bez emocija, bar ne sa njegove strane) i Sibel tu pobesni. Tu, mislim, konačno shvata koliko ona voli Čaita. To je nažalost poslednji prelep momenat u filmu jer nakon ovoga sledi niz tragedija.

Poslednjih pola sata, koji se potpuno odvijaju u Istanbulu, su izuzetno teški, mučni i depresivni i imaš osećaj da gledaš jedan sasvim drugi film. Tu glavni likovi dotiču dno i neke delove je zaista teško gledati bez osećaja tuge u duši. Čak i njihov ponovni susret nakon toliko godina ne ostavlja onaj utisak koji se očekuje.

To su sada dve prazne duše, koje pokušavaju da nadoknade propušteno, ali koje više nikada neće moći da osete onu sreću koju su mogli da imaju. Poslednja scena ostavlja izuzetno gorak ukus u ustima, kad shvatiš da je to to, ali opet pohvale Akinu na odluci da ne podilazi većinskoj publici i pravi srećan kraj po svaku cenu, već da napravi jednu izuzetno realnu i smislenu završnicu sa brutalnom poentom i tnatera nas da se zamislimo nad srećom koju imamo i koju ne smemo da ispustimo iz ruke.

Ono što “Head-On” čini tako posebnim je svakako snažna hemija između dvoje glavnih glumaca, zbog koje svaki njihov zajednički kadar deluje moćno. Posebno je interesantan podatak da je Sibel Kekili (danas najpoznatija po ulozi Šae u legendarnoj Game of Thrones) ovo bila prva filmska uloga (ne računamo njene “radove” za odrasle pre toga) i to je bio pun pogodak.

Ona kroz ceo film ostavlja neki tako prirodan i spontan utisak, bez imalo preglumljivanja, da ti od početka priraste za srce. A emotivne scene je odigrala kao glumica sa višegodišnjim iskustvom. Još jedan zanimljiv podatak je da su oboje glavnih glumaca proživeli sudbine svojih uloga, te se Sibel porodica odrekla zbog njene karijere u porno industriji (slično kao što se Sibel u filmu odrekla porodica zbog razuzdanog života), a pokojni Birol Unel, koji je u filmu igrao Čaita, je svoj život skončao kao alkoholičar.

Ako želite da okončate svoj život, onda ga okončajte. Ne morate da se ubijete da biste to učinili. Stvorite sebi nov život.

Pohvalio bih takođe i tehničku stranu filma. Režija je izvrsna. Iako danas u doba CGI i moderne tehnologije deluje kao amaterski film, upravo je to ono što filmu daje poseban šarm i lepotu i ostavlja jako realističan utisak, naročito kadrovi u skučenim prostorijama, koji daju dojam dokumentarca.

Uz režiju posebno sam oduševljen muzikom koja je raznovrsna. Tu su nemački pank i rok, američki pop, ali najviše je u filmu prisutna turska narodna muzika, što doprinosi nekoj orijentalnoj atmosferi koja se gradi kroz ceo film, zbog čega ja ovaj film smatram više turskim nego nemačkim.

Ocene

Movie Hipster

Drama
Ljubavni
Režija
Scenario
Gluma
Atmosfera
Muzika

Zbir ocena i finalni utisak:

Jedna snažna i kompleksna ljubavna drama, koja će mnogima na kraju ostaviti gorak ukus u ustima, ali i koja će sve zakucati moćnom hemijom među glavnim glumcima i snažnom atmosferom. Obavezna preporuka za sve filmofile.

5

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 0 / 5. Ukupno glasova: 0

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published.

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Filmovi
Igor Gligorijević

Glory (1989)

Glory (1989) We fight for men and women whose poetry is not yet written but which will presently be as enviable and as renowned as

Pročitaj više »
Filmovi
Movie hipster

Carrie (2002)

Carrie (2002) “Carrie” je prvo Kingovo delo koje sam čitao, te sam emotivno jako vezan za njega. Knjiga ima tri adaptacije. Prva, najpoznatija adaptacija, i

Pročitaj više »
Filmovi Movie Hipster
Movie hipster

The Shining (1997)

The Shining (1997) Stephen King smatra se sa pravom kraljem horora u modernoj svetskoj književnosti. Jedno od njegovih najpoznatijih dela svakako je “The Shining”. Delo

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Dune
SPIDER-MAN: NO WAY HOME
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account