East of Eden (1955)
Osavremenjena priča o Kainu i Avelju
“East of Eden” je priča o dva brata, od kojih je jedan miljenik samohranog oca, a drugi problematični buntovnik bez razloga (pun intended). U uverenju da im je majka mrtva, Aron odrasta u sliku i priliku svog pobožnog i nepokolebljivo pravičnog oca, dok je Kal tipični buntovni tinejdžer koji pokušava da osvoji očevu ljubav i pažnju na sve pogrešne načine, tonući sve dublje u očajanje i bes.
Kada Kal otkrije da im je majka živa, ko je, šta je i zašto je napustila porodicu, on po principu “put do Pakla popločan je dobrim namerama” povlači potez koji ga sasvim udaljava od porodice i rezultuje tragičnim ishodom, mada je sam kraj filma, u tipično holivudskom maniru, zamaskiran u srećan kraj.
“East of Eden” je parcijalna adaptacija istoimenog romana Džona Steinbeka. Pol Ozborn je za ovaj scenario nominovan za Oskara, ali iako je priča prilično dobro napisana, ne bih je kotirao baš toliko visoko.
Kala je trebalo da igra Marlon Brando, koji je otpao jer je prestar za ulogu, te je uloga pripala sedam godina mlađem Džejmsu Dinu, koji, ironično, ne izgleda ništa mlađe, i nikako nisam mogao da ga poistovetim sa tinejdžerom. Pored ove vizuelne prepreke, njegovo preglumljivanje mi je ekstremno iritantno i ovaj film mi je samo potvrdio mišljenje, stečeno nakon “Buntovnika bez razloga”, da su njegova i reputacija njegovih filmova uzrokovane više njegovom preranom smrću nego objektivnim kvalitetom. Poređenje Dina sa Brandom, sa kojim se često susrećem, iz moje perspektive je blasfemija.
Rejmond Mesi i Ričard Davalos, u ulogama oca Adama i brata Arona, pružili su dobre performanse, ali nisu ostavili poseban utisak, mada nisu ni imali puno prostora da se pokažu. Džo Van Flit je zablistala u svojoj debitantskoj ulozi na velikom platnu, inspirisanoj biblijskom Evom, za koju je dobila Oskara i svoju jedinu nominaciju u tri decenije dugoj karijeri. A tu je i Džuli Haris, u ulozi Abre, devojke rastrzane između brata kojem je obećana i drugog kojeg potajno voli. Meni je Abra jedini simpatičan lik u filmu sa kojim je lako saosećati.
Ova kultna Kazanova drama smatra se remek-delom i potpada pod opštu kulturu, ali osim zanimljivih biblijskih referenci i aluzija u izgradnji likova i njihovim imenima, ja ovde nisam uspeo da pronađem išta vredno pažnje i doživljavam je kao samo još jednu u nizu melodrama svog vremena.
6/10
Od istog autora:
Responses