Dekalog (1989 – 1990)

Dekalog je poljska televizijska serija (iako ga neki nazivaju i desetočasovnim filmom) koji su zajedno napisali jedan od najvećih filmskih umetnika Kšištof Kješlovski i njegov prijatelj i čest saradnik Kšištof Pjesević. Prvobitno je bilo planirano da svaku epizodu režira druga osoba, ali na kraju Kješlovski nije mogao da prepusti svoju viziju drugim osobama. Ova serija, iako se u osnovi bavi kršenjem Božijih zapovesti u savremenom svetu, nema toliko religijski prizvuk, već je u puno većoj meri jedan prikaz svih životnih nesreća koje snalaze obične ljude. Ova serija predstavlja deset veličanstvenih sati, deset neverovatnih priča, deset različitih ljudi u kojima možemo prepoznati delić sebe.

U nastavku teksta sledi moj kratak osvrt na svaku epizodu.

Dekalog I

Pavel je mladi dečak koji živi sa ocem Kšištovim, profesorom koji je specijalizovan za rad sa personalnim kompjuterima koji su programirani da sve pogađaju. Pavel tokom jedne šetnje nailazi na leš psa i od tog trenutka počinju sve više da ga muče pitanja ljudske smrtnosti i smisla našeg života.

Šta osećaš sada?

– Da te volim.

– Tačno; Tu je Bog.

Teme kojom se Kješlovski i Pjesević ovde bave, nešto je sa čime se većina nas može poistovetiti. Svi smo se u nekom trenutku u našem detinjstvu pitali zašto ljudi umiru, ima li nešto više od onog što vidimo. Pavelov otac je racionalan naučnik. Na njegovu radoznalost o smrti odgovara naučnim odgovorima, dok Boga i besmrtnost duše odbacuje kao nedokazanu besmislicu. Nasuprot njemu, Pavelova tetka Irena je pobožna žena, razume svog brata što ne veruje, ali ona bira da nosi Boga u srcu. Razgovor između nje i Pavela o smrti i Bogu je svakako najdirljiviji momenat u epizodi.

Najvažnija tema kojom se ova epizoda bavi je moderno idolopoklonstvo. U starom Egiptu to su bile zlatne statue. Danas je to tehnologija. Tako je i sa Kšištovim koji smatra svoj kompjuter za najvrednijom stvari u današnjem svetu, čijim proračunima veruje slepo kao pravi vernik. Upravo to njegovo slepo idolopoklonstvo tehnologije dovešće do strašne tragedije.

Kraj ove epizode je jako emotivan i izaziva knedle u grlu. Zadnja scena je nešto što će mnogi ateisti kritikovati kao forsiranje religije, ali meni je poslednji kadar, jedan od najsavršenijih momenata koje sam ikada video. Ne zbog toga što sam neki veliki vernik, već zbog toga što je poslednji kadar epski i poetičan prikaz jedne slomljene ljudske duše.

9/10

Dekalog II

Glavni likovi ove epizode su ostareli doktor koji živi sam i bez porodice i njegova komšinica, žena imena Dorota. Ona i doktor nisu u drugarskim odnosima jer mu je dve godine ranije ona pregazila psa na ulici, ali mu sad svakodnevno dolazi da se raspita o stanju njenog teško bolesnog muža. Ubrzo saznajemo da razlog tome nije samo u njenoj brizi za muža, nego i u tome što je trudna sa drugim muškarcem, te je sad pred velikom moralnom dilemom, zadržati dete u slučaju muževljeve smrti ili ga abortirati ukoliko postoji šansa da preživi?

Imam Boga koji je dovoljan samo za mene, valjda.

Tempo ove epizode je znatno sporiji u odnosu na prethodnu. Fokus nije toliko na naraciji, koliko na psihološkom aspektu priče, zbog čega se ponekad dobija utisak praznog hoda u radnji. Kristina Janda u ulozi Dorote je fantastična. Njena pojava i harizma je dominantna kroz celu epizodu. Toliko je ubedljiva da osećaš svu njenu unutrašnju borbu i grižu savest. Sa druge strane, lik doktora je nekako jednodimenzijalno prikazan. Tačno je da je glavna njegova funkcija u razgovorima sa Dorotom i da je bitan samo u onoj meri u kojoj on utiče na njena moralna kolebanja, ali nedostatak bilo kakve dubine kod njegovog lika me sprečava da razvijem emotivnu povezanost sa njim.

Ono što bih posebno pohvalio u ovoj epizodi su simbolike prožete kroz nju, kao što je momenat Dorotinog cepanja biljke, što po meni simbolizuje cepanje njene duše ili prizor mušice koja se bori da se ne utopi u čaši u momentu kada se i Dorotin suprug bori da preživi. Ovi kadrovi uz kompoziciju uvek odličnog Zbignjeva Prejznera uzdižu ovu pomalo sumornu epizodu iz proseka.

7/10

Dekalog III

Praznici su idealna prilika da ih provedemo sa porodicom i voljenim osobama, ali za one usamljene koji nemaju nikog, praznici su podsetnik na njihov promašen i neostvaren život. Ovo je priča o takvim osobama.

Janjuš je taksista koji se sprema da provede badnje veče sa suprugom i decom, ali te noći na vrata mu dolazi Eva, žena sa kojom je tri godine ranije imao ljubavnu aferu i koja tvrdi da je njen suprug nestao i moli ga da joj pomogne da ga pronađe. Uprkos kolebanju, on na kraju pristaje da joj pomogne i pođe u potrazi za njim.

Koliko puta sam zamišljala kako vam je kamion smrskao lica.

Ovo nije samo priča o kršenju zapovesti o poštovanju nedelje. Ovo je priča o dve usamljene osobe koje će kroz njihovu jednonoćnu avanturu da se suoče sa svojim greškama iz prošlosti i njihovim životima. Priznajem da mi je ovo dosad najslabija epizoda serije i da mi je najmanje držala pažnju, možda zbog toga što su likovi previše hladni, pa me to ostavilo ravnodušnim prema njima, ali poštujem ideju i poruku priče.

6/10

Dekalog IV

Anka je mlada devojka koja studira glumu i živi zajedno sa svojim ocem Mihalom koji se stara sam o njoj otkad je njena majka umrla na porođaju. Njih dvoje imaju prilično prisan i topao odnos. Više kao drug i drugarica nego kao otac i kći. Jednog jutra, nakon Mihalovog odlaska na poslovno putovanje, Anka primećuje da je ostavio kući kovertu na kojoj piše “otvoriti posle moje smrti”. Nakon par dana kolebanja ona otvara kovertu u kojoj se nalazi majčino pismo u kojoj se otkriva da Mihal nije njen otac. Od tog momenta za Anku sve se menja, ne samo zbog istine o poreklu, nego i što na površinu izlaze njena osećanja prema čoveku za kojeg je godinama mislila da je njen otac.

Prvi put kad sam legla sa momkom, osećala sam se nevernom.

Ovo mi je dosad psihološki najsnažnija i najbolja epizoda serije. Mnogima može biti uznemirujuća zbog tabu teme incesta, ali način na koji scenario Kješlovskog i Pjesevića obrađuje ovu temu je tako maestralan, da bi i sam Frojd, da je u tom trenutku bio živ, se naklonio ovoj epizodi.

Ceo dijalog između Anke i Mihala u zadnjih pola sata epizode je izvedena kao jedna vrhunska pozorišna predstava. Cela atmosfera te scene neodoljivo podseća na atmosferu filma Ingmara Bergmana, “Autumn Sonata” i na brutalan dijalog između majke i ćerke. Međutim, dok je tamo bilo reč o disfunkcionalnom odnosu majke i ćerke, ovde je u pitanju skrivena obostrana incestuozna privlačnost, koja je zapravo vidljiva od samog početka epizode, a kako se primiče kraju sve više se oseća napetost između njih dvoje.

Ceo život tražim nekog drugog. Ali kad god me neko dodirne mislim na tvoju ruku.

Ne bi ova epizoda bila tako posebna bez Adrijane Bjedrzinske i Janjuša Gajoša čija međusobna hemija ostavlja bez daha. Njih dvoje su imali tako težak zadatak da prenesu sve istinske emocije njihovih likova i uspeli su u tome. Svakim atomom svog lica, ovo dvoje maestralnih glumaca dočaravaju gledaocima svu dubinu njihovih osećanja, zabranjenih želja i moralne dileme pred kojom su stavljeni. Svaki deo njihovog dijaloga je toliko dubok i snažan da te prolazi jeza dok ih slušaš. Iskreno mi je žao što Kješlovski nije i od ove epizode napravio dugometražni film (kao što će to učiniti sa naredne dve epizode) jer bih njih dvoje gledao rado i u dužoj verziji. Naročito što mislim da je odnos Anke i Mihala isuviše kompleksan da bi stao u manje od sat vremena. Iako deluje da su na kraju doneli konačnu odluku, mislim da se njihov budući odnos nakon završnog kadra može tumačiti dvosmisleno, tj da je ostavljeno na percepciji gledalaca.

10/10

Dekalog V

Od svih deset Božijih zapovesti “ne ubij” smatra se najtežim. Jer nema većega greha od oduzimanja života drugom živom biću kome ti nisi ni dao taj život da bi mogao da mu ga oduzmeš. Ali šta kada se ubistvo kažnjava drugim ubistvom? Može li tu biti pravde? To je tema koju ova epizoda obrađuje.

U ovoj epizodi pratimo živote tri muškaraca. Mladog lutalicu Jaceka koji deluje kao da je izgubljen u životu, vrlo nesimpatičnog taksistu Valdemara i mladog idealistu Pjotra koji polaže ispit za advokata i čiji filozofski monolozi o pravdi i ljudskosti tokom tih ispita, predstavljaju teme koje navode gledaoce na duboko razmišljanje u ovoj epizodi. Životi njih trojice deluju potpuno nepovezani, sve do jednog dana kada Jacek ubija Valdemara u njegovom taksiju, a Pjotr preuzima njegov slučaj.

Zakon ne treba da oponaša prirodu, već da je poboljšava.

Ovo je dosad najteža epizoda za gledati. Ne samo zbog teme, nego i zbog vizuelnog izgleda epizode. U epizodi su korišćeni zeleni filteri, zbog čega cela epizoda izgleda tmurno i ostavlja skoro pa neglediv utisak. Ali iako je i mene odbijao ovakav vizuelni pristup, nakon što sam bolje razmislio, ima odličnu poentu jer oslikava onu tmurnu poljsku, zagrizlu u svojoj prljavštini.

Čovek je slobodan. Njegovu slobodu ograničava jedino sloboda drugog čoveka.

U epizodi posmatramo dva ubistva. Jedno ubistvo počinjeno od strane pojedinca, drugo ubistvo počinjeno od strane države. Oba ubistva su jezivo prikazana. Motiv za ubistvo taksiste deluje malo nejasno kroz gledanje epizode. Zato preporučujem pre film A short film about killing koja je proširena verzija ove epizode i koja produbljuje Jacekove motive za počinjen zločin. Ali i pored toga ubistvo taksiste je psihološki odlično prikazano i podseća na ubistvo stare lihvarke u romanu Zločin i kazna za koje bih rekao da je dosta inspirisala Kješlovskog i Pjesevića u pisanju ove epizode.

Drugo ubistvo u epizodi, ovaj put od strane države ostavlja još jeziviji utisak od prvog i tu Kješlovski jasno stavlja do znanja svoj stav da nema razlike između ubistva koji počini pojedinac i izvršenja smrtne kazne. U jednom i drugom slučaju reč je o zločinu protiv ljudskog života. Posebno jezivo je to što je Jacek u tom trenutku imao 21 godinu. Možda da je umesto ubistva, država proradila na popravljanju njegove ličnosti, da bi on izašao kao drugi bolji čovek. Razgovor između Pjotra i Jaceka pred izvršenje kazne predstavlja najdirljiviji momenat epizode i rasvetljava neke tačke Jacekovog života, što pomaže da ga bolje shvatimo. Ništa naravno ne može opravdati život koji je oduzeo, ali oduzimanje njegovog mladog života, ne da neće da popravi počinjeno delo, nego pokazuje da su ljudi varvari koji na zločin uzvrate drugim zločinom.

Jako je zanimljiv podatak da su film i epizoda izašli upravo u periodu kada se u poljskoj dosta debatovalo o smrtnoj kazni i mnogi smatraju da je upravo ovo delo izvršilo znatan uticaj na konačno ukidanje smrtne kazne u poljskoj. Ovo samo potvrđuje Kješlovskog kao istinskog umetnika, jer cilj umetnosti je upravo u menjanju ljudske svesti o značajnim pitanjima i temama, u čemu su Kješlovski i Pjesević sa ovom epizodom i filmom uspeli.

8/10

Dekalog VI

Moj prvi susret sa Dekalogom bio je još pre par godina kada sam pogledao film A short film about love. Film koji me je potpuno očarao i osvojio i koji smatram za jedan od najboljih filmova svih vremena. Sada nekoliko godina kasnije, došlo je vreme da pogledam epizodu na osnovu kojeg je taj film nastao.

Premisa je naravno ista. Tomek je mladi devetnaestogodišnjak koji radi u pošti. Živi zajedno sa majkom njegovog druga koji mu je ustupio stan dok je u vojsci. On je stidljiv i povučen dečko, ali ima jednu fiksaciju – stariju i razuzdanu ženu Magdu koju svake noći posmatra preko svog teleskopa iz svoje sobe. Problem za njega nastaje kada se početna opsesija pretvara u duboku ljubav prema njoj i pokušava na svaki način da joj se približi. Pitanje je samo kako će ona reagovati na saznanje da je proganja?

Zašto me špijuniraš?

– Zato što te volim.

Ovo nikako nije još jedna priča o voajerizmu i opsednutosti. Ovo je priča o dve usamljene duše i čistoj ljubavi. Tomekovo posesivno ponašanje svakako da se ne može smatrati za normalnim. Ali vrlo je bitno obratiti pažnju na njegove izraze lica dok je posmatra kroz svoj teleskop (naročito u sceni kada plače slomljena), kako želi da joj pruži utehu, da je zagrli, da bude uz nju. U tome nema ničeg seksualnog, već samo tople i iskrene emocije prema njoj.

Magda sa druge strane je prava enigma. Ona je pravi cinik. Ona nikad nije osetila ljubav i zato ne veruje u nju. Ona zna samo za usputni seks sa muškarcima koje dovodi u stan. Upravo zato smatra da postoje samo seksualne želje. Jer kad nešto ne osetiš, ti ne veruješ da to nešto postoji. Ona nikad nije osetila ljubav i toplinu od muškaraca i zato ne veruje da ona postoji. Zato ona smatra da Tomekove emocije nisu romantične, već samo želje jednog nezrelog klinca koji idealistički posmatra na život i ljubav (što na neki način i jeste tačno). Iz tog razloga, fascinantno je posmatrati njenu transformaciju kroz drugu polovinu epizode, kada je ona ta koja postaje opsednuta, kada je ona ta kod koje se javljaju dublje emocije.

Glavne uloge dodeljene su Olafu Lubašenku i Grazini Šapolovskoj koji ostvaruju neverovatno moćnu hemiju pred kamerama. Svojim sjajnim performansima i naročito facijalnim ekspresijama kojima dočaravaju one najdublje emocije svojih likova na gledaoce, oni čine svaki njihov zajednički kadar snažnim i poetičnim. Naročito bih pohvalio scene za večerom i u njenom stanu koji su perfektno odglumljeni i koji prikazuju svu toksičnost njihovog odnosa.

Vizuelno je ovo dosad najimpresivnija epizoda Dekaloga. Svaki kadar je jedna posebna umetnička magija koja opčinjava svojom estetskom lepotom. Jasan je uticaj Alfreda Hičkoka (naročito filma Rear Window) i Ingmara Bergmana čiji uticaj je prisutan u svim epizodama, ali estetski je u ovoj najvidljiviji. U većini svojih ostvarenja (naročito onim poslednjim) Kješlovski veliku pažnju pridaje bojama koje su vrlo bitan faktor priča koje gradi. To je slučaj i sa ovom epizodom, gde se posebno ističe crvena boja kao simbol Tomekove snažne ljubavi.

Ono što ovu epizodu izdvaja od filma najviše jeste različit završetak. Kraj u epizodi me je malo i razočarao. Možda i ne bi da nisam prethodno gledao film. Ali ovako ne mogu se otrgnuti utisku da je kraj u epizodi dosta politički korektan (možda ima veze sa tim što je išla na državnoj televiziji u vremenu komunističkog režima) i da poručuje deci kako je ružno špijunirati. Kraj u filmu je daleko snažnije postavljen, dvosmisleniji i vizuelno impresivniji. Završni kadar filma uz neverovatnu Prejznerovu muziku spada u, po meni, jedan od najsavršenijih filmskih završnica ikada. Iz tog razloga preporučujem pre filmsku verziju.

9,5/10

Dekalog VII

Može li biti krađa ako uzmeš svoje?!

Majka je mlada devojka, naizgled mentalno nestabilna koja živi sa roditeljima i malom sestrom Anjom. Epizoda započinje tako što ona donosi odluku da kidnapuje Anju i pobegne sa njom daleko. Vrlo brzo saznajemo da razlog leži u tome što Anja nije njena sestra, već ćerka koju je njena majka da sakrije trudnoću maloletne ćerke usvojila kao svoju. Majka odlučuje da po svaku cenu povrati ono što je njeno. Pitanje je samo može li pobeći pre nego što bude uhvaćena?

Ukrali ste mi dete i činjenicu da sam majka… Ljubav… Oboje ste mi uzeli sve!

Mnogi filmski kritičari su ovu epizodu istakli kao najslabiju u seriji, što ja ne razumem jer meni je ova, uz četvrtu, dosad najbolja epizoda u seriji. Epizoda koja me je najviše dirnula. Epizoda koja me je učinila besnim zbog nepravde i nerazumevanja na koje glavna junakinja nailazi. Ja nijednog trenutka nisam imao moralnu dilemu na čijoj strani treba da budem.

Iako radnju pokreće otmica od strane Majke, nije ona lopov u ovoj priči. Ona je žrtva. Njoj nije ukradeno samo majčinstvo. Ukradeno joj je dostojanstvo. Ukradeno je njeno ljudsko pravo da joj dete kaže “mama”. Zato scena gde ona uporno traži od Anje da je nazove mamom je strašno dirljiva i potresna. Sjajni su dijalozi koja vodi sa svojim bivšim ljubavnikom i ocem njene ćerke Vojtekom, preko kojih dosta saznajemo o njenom detinjstvu, o tome koliko je bila uskraćena za majčinu ljubav. Ako uzmemo u obzir i to da joj je kasnije oduzela i pravo da sama pruži svom detetu majčinsku ljubav, onda su njena ogorčenost i postupci sasvim razumljivi. U jednom momentu Vojtek joj postavlja pitanje hoće li Anja biti srećnija sa njom, jer i sam vidi da psihički nije dovoljno zrela da se brine o malom detetu, dok smo prethodno videli da je Anja zaista srećna uz svoju baku za koju misli da je njena mama i da samo ona može da je uteši nakon noćnih mora. Tu na videlo već izlazi Majkina sebičnost i da ona tu ne misli na svoje dete, već na sebe. Da ona tu pokušava da povrati od života ono što je njoj oduzeto. Sa jedne strane jeste neodgovorno i sebično da ne misli na psihu i osećanja svog deteta koje stavlja u tu situaciju. Sa druge strane zar to nije njeno pravo, da bude mama svom detetu? Volim kad Kješlovski i Pjesević postavljaju ovakve teške moralne dileme pred gledaocima.

Kao u svakoj epizodi i ovde su glumački performansi odlični, s tim što bih posebno skrenuo pažnju na Maju Barekovsku u ulozi Majke i Kataržinu Pivovarčuk u ulozi Anje čije zajedničke scene osvajaju srca. Malena Kataržina pleni svojom detinjom nevinošću u svakom svom kadru, a posebno oduševljava u poslednjem kadru koja slama srce. Što se kraja tiče, ja sam priželjkivao da se završi drugačije, ali sam svestan da ovakav kraj epizode koji smo dobili ima mnogo snažniji efekat i zaista završni kadar je pravo remek – delo.

10/10

Dekalog VIII

Ova epizoda prati ostarelu profesorku etike Zofiju koja će se suočiti sa duhovima prošlosti. Na jednom njenom predavanju našla se i žena po imenu Elžbieta. Tokom predavanja u kojima se dotiču moralne debate vezano za dešavanja iz druge epizode Dekaloga, Elžbieta tu upada sa svojom pričom o jevrejskoj devojčici iz drugog svetskog rata koja je trebala da se krsti kako bi bila sakrivena kod jedne hrišćanske porodice. Oni su u poslednjem trenutku je odbili jer bi po njima to bilo kršenje Božije zapovesti o lažnom svedočenju. Tokom ove priče primećujemo znaćajnu uznemirenost na Zofijinom licu, a brzo saznajemo da je razlog tome što je hrišćanka koja je odbila devojčicu ona, a ta devojčica koja je ipak uspela da preživi strahote rata Elžbieta.

Nijedan ideal, nijedna misao, ništa nije važnije od života deteta.

Nakon vrlo uzbudljive i dinamične sedme epizode, osma je puno mirnija i usporenija, ali to nikako ne znači da nema prostora za razmišljanje. Ovo je priča o dve žene koje je ceo život morilo jedno pitanje. Jednu da li je devojčica koju je prepustila na milost i nemilost smrti živa, drugu koji je razlog koji je naveo onu prvu da je prepusti sudbini. Obe će u ovoj epizodi dobiti odgovore na svoja pitanja. Neki odgovori će delovati bezazleno i ostaviti utisak da se sve desilo nizašta, kao što je to čest primer u životu. Kroz dijalog dveju glavnih akterki prožete su mnoge filozofske misli o životu, samilosti, smrti, religiji. Na svaku od ovih misli treba obratiti posebnu pažnju jer svaka od njih tera nas da se zamislimo i zapitamo šta je u životu istinski vredno.

Kaže se za onoga ko spasi nekog da ima poseban karakter. Isto vredi i za onog koji je spašen.

Pored mudrih filozofskih misli, želeo bih posebno da pohvalim sjajnu režiju Kješlovskog i rad kamere koji direktno zumiran u lice aktera, oslikava svu njihovu psihološku stranu i poput pisca nekog romana opisuje nam sve ono što muči dubinu njihove duše. Odličan je završni segment sa krojačem koji se trese na samu pomisao da priča o dešavanjima iz vremena rata i tu nam Kješlovski odlično prikazuje sudbinu mnogih ljudi koje je rat psihički uništio i šalje gledaocima antiratnu poruku na pravi način.

8/10

Dekalog IX

Roman je hirurg koji živi u srećnom braku sa sredovečnom i privlačnom Hankom. Za njih dvoje sve se menja onog trenutka kada se njemu konstatuje nemogućnost erekcije. On njoj predlaže da se rastanu, ali ona to odbija i tvrdi da joj je samo on važan. Ipak njeno ponašanje ubrzo postaje sumnjivo i nakon što je špijunira, saznaje da ima aferu sa mlađim momkom. Postavlja se pitanje može li preći preko toga?

Ljubav je u srcu, a ne među nogama.

Iako se svaka epizoda bavi različitim gresima, nekako se preljuba i strast prema ženi izdvaja više od ostalih. Ali ova epizoda nije samo priča o bračnom neverstvu. Ovo je priča o tome šta predstavlja istinsku ljubav? Da li je to samo seks, sparivanje sa partnerom ili ipak nešto puno više od toga? Možemo li voleti nekog bez seksualnih odnosa? To su zanimljiva metafizička pitanja koje ova epizoda postavlja. Odnos Romana i Hanke prikazan kroz epizodu je vrlo kompleksno napisan. Njih dvoje vole jedno drugo bez sumnje. Tačno se oseti toplina u njihovom međusobnom odnosu. Ali ne treba zaboraviti da mi nismo samo duhovna, već u većoj meri biološka bića i koliko nam je potreban zagrljaj, toliko nam je potrebno i seksualno zadovoljenje. Jedno dopunjava drugo. A isto tako jedno bez ono drugo nije potpuno. Jako upečatljiv prizor mi je kada Hanka upražnjava seksualni odnos sa svojim ljubavnikom i u tom trenutku jasno vidimo, ne zadovoljstvo, već tugu na njenom licu. Kajanje što vara muža. Vidljivo je da prema ljubavniku ne gaji nikakve emocije, samo seksualnu privlačnost. Sa druge strane Roman je spreman da se odrekne žene kad sazna za svoju nemoć, ali kad otkrije njenu aferu biće gorko razočaran. To je opet u pitanju ljudska sujeta. Želja da partner bude podređen našim potrebama. Sebičluk moglo bi se reći, ali to je u osnovi ljudske prirode.

Vizuelno savršeno snimljena epizoda. Prvenstveno bih pohvalio muziku. Klasična muzika je prisutna u svakoj epizodi, ali u ovoj nekako najviše dominira i njena prisutnost diže epizodu na viši umetnički nivo. Kješlovski svojom režijom gradi neverovatno snažnu psihološku tenziju između dvoje glavnih likova. Napetost oko toga hoće li Roman i Hanka na kraju ostati zajedno se oseti u vazduhu sve do završnih kadrova epizode. Jako je zanimljivo da i kućni telefon na neki način deli glavnu ulogu sa njima dvoma jer je sveprisutan, bilo kada Roman preko njega prisluškuje Hankine razgovore sa ljubavnikom, bilo kada jedan napeto iščekuje poziv onog drugog. Takva upotreba telefona na psihološki razvoj priče dosta podseća na Hičkoka čiji uticaj je najprisutniji u ovoj epizodi. Treba istaći i sličnost sa odnosom glavnog para iz legendarnog filma Eyes Wide Shut. Ne bih isključio mogućnost da je upravo ova epizoda uticala na Kjubrika u stvaranju njegovog poslednjeg filma.

Želeo bih da skrenem pažnju i na odnos između Romana i njegove pacijentkinje. Iako njihov odnos zbog nedostatka vremena nije mogao da se dublje razvije, njihove zajedničke scene izmamljuju osmeh na lice. Mnogo mi se dopalo kako su uticali jedno na drugo. Ona njemu je pokazala lepotu opere, preko koje je on otkrio dubinu svojih emocija, a on njoj pokazao koliko je život vredan i da se bori za ostvarenje svojih snova. Da je epizoda razvijena u film, kao što je prvobitno planirano (nažalost odustalo se od toga zbog finansijskih nemogućnosti) verujem da bi njih dvoje imali veću zajedničku minutažu.

Inače ovo je poslednja epizoda u kojoj se pojavio Artur Barciš koji u seriji igra lik koji po meni simbolizuje anđela među ljudima. Kao i u svakoj epizodi (izuzev sedmoj i desetoj) i ovde njegova pojava znatno utiče na glavne likove i izbor koji na kraju donose.

9/10

Dekalog X

I stigli smo do poslednjeg poglavlja ovog epskog ostvarenja. Poslednja priča u seriji prati dvojicu braće Jeržija i Artura koji se posle dugo godina bez kontakta ponovo susreću na očevoj sahrani. Njih dvojica odlaze u njegov stan gde otkrivaju njegovu kolekciju retkih maraka koji u ovom trenutku vrede višemilionsko bogatstvo. Ovo otkriće vrlo brzo će njih dvojicu uvesti u vrtlog pohlepe, paranoje i prljavih igara.

Vaš otac je, gospodo, uložio ceo svoj život u ovu zbirku i bio bi zločin protračiti nečiji život, pa makar to bio i život oca kojeg je jedva poznavao.

Poslednja epizoda se potpuno odvaja od ostatka serije po svom crnohumornom tonu. Sam početak epizode je snažno ironičan jer započinje pesmom u kojoj se veličaju kršenje Božijih zapovesti prikazanih kroz celu seriju. Kješlovski je kroz celu seriju pružao omaž velikim režiserima. U ovoj vidljiv je najviše Čaplinov uticaj. Imamo ovde dakle dva mala i simpatična čoveka koji upadaju u raznorazne tragikomične situacije iz kojeg se svim srcem nadamo da će se izvući. Takođe prisutna je i neo – noar atmosfera i elementi misterije, čije razrešenje će nepažljivim gledaocima promaći i delovati nedorečeno, ali zapravo svi delovi slagalice su sklopljeni u jednoj sceni. Sporedni likovi su odlično uklopljeni u epizodu (naročito stari kolekcionar i ilegalni trgovac markicama) i na sjajan način doprinose raznoraznim situacijama u kojoj se naši glavni junaci nalaze.

Iako u ovoj završnoj epizodi fali ona dramaturska snaga po kojoj je cela serija poznata, scenario je izuzetno uzbudljiv i dinamičan i drži pažnju svo vreme. Ono što je centralna poruka epizode jeste da prihvatimo ono što je istinski vredno u životu (što je otprilike poruka koja se vuče kroz celu seriju). Oba dvojica braće i pored različitog stila života (jedan je porodičan čovek, drugi roker i pustinjak) žive prilično dosadan i monoton život. Otkrivene markice će uneti uzbuđenje u njihove živote koje do tada nisu poznavali. Ali i više od toga, ova nova avantura zbližiće ih kao nikad i učiniće da budu braća ne samo po krvi, nego i u srcu. Čak i na kraju kada gube sve, imaju jedno drugo. Otud i njihovo smejanje na kraju. Jer shvataju da im nisu potrebni komadići papira da bi bili bogati. Pravo bogatstvo leži u njima samima i da budu tu jedan za drugog. Zato poslednji kadar serije izaziva osmeh na lice i pruža svetlost na kraju tunela.

9/10

Na kraju mogu samo konstatovati da su Kješlovski i Pjesević i pored nekih slabijih epizoda u serijalu, uspeli da stvore jedno epohalno remek – delo koje će još dugo vremena uticati na mnoge filmske stvaraoce. Ovo je serija koju preporučujem mnogima. Možda neće svi biti oduševljeni sporom atmosferom, sa obzirom na današnju televiziju i dinamiku koju ona nudi, ali istinski ljubitelji evropskog umetničkog stvaralaštva, uživaće u svih deset sati ovog veličanstvenog ostvarenja.

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 5 / 5. Ukupno glasova: 1

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published.

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Dekalog (1989 – 1990)

Dekalog je poljska televizijska serija (iako ga neki nazivaju i desetočasovnim filmom) koji su zajedno napisali jedan od najvećih filmskih umetnika Kšištof Kješlovski i njegov

Pročitaj više »
Filmovi
Movie hipster

The Northman (2022)

The Northman (2022) Robert Egers je sa svega dva dugometražna filma uspeo da stvori veliku bazu fanova koji su sa nestrpljenjem počeli da iščekuju svaki

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Dune
SPIDER-MAN: NO WAY HOME
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account