DC serije (1943-2021)

DC serije

U ovom tekstu osvrnuću se ukratko na sve adaptacije DC stripova koje su izlazile u epizodama. Znači, ne govorimo samo o savremenom zvaničnom DCU, već o svim adaptacijama DC stripova u vidu serija(la).

DC serije)

Prva ekranizacija Betmena, nastala je samo par godina nakon objavljivanja stripa, pa je došlo do međusobne interakcije. Iako je rađena po stripu, uvela je neke detalje kojih u stripu nije bilo, a koje je strip naknadno preuzeo. Najbitnija stvar koju je strip preuzeo iz nje je čuveni Betcave. Takođe, izgled Alfreda u stripu se posle ove ekranizacije promenio tako da što više liči na Vilijama Ostina.

Prvo se emitovala kao serija od 15 kratkih epizoda, a zatim je 20 godina kasnije davana u bioskopima u vidu četvorosatnog filma. Priča je ekstremno jednostavna i naivna, likovi dvodimenzionalni i iz današnjeg ugla gledanja sve zajedno je potpuno blesavo. A opet ima neku draž. Dok sam ga gledao osećao sam se kao onda kada sam kao desetogodišnjak čitao stripove na letnjem raspustu. Po meni, ekranizacija stripa bi upravo taj efekat i trebalo da ima i zato mu dajem jaku sedmicu.

7/10

Ceo serijal možete pogledati ovde:

Zanimljivosti sa spojlerima:

Film je rađen za vreme WWII i Betmen ovde direktno radi za policiju pokušavajući da razotkrije japanskog agenta koji ima za zadatak da iznutra omogući zauzimanje USA od strane Japana. U to vreme svi mediji su bili zatrovani ratnom propagandom, te je i ovaj film pun rasističkih opaski na račun Japanaca, ali u kontekstu vremena u kom je nastao i same radnje filma to mu se može oprostiti.

Svaki sukob Betmena i negativaca u ovom filmu je maltene identičan. Betmen pronalazi negativce i njihova skrovišta otprilike jednom po epizodi, upada na prepad, počinje opšta makljaža koja se obično svodi na čisto pesničenje. Maltene nema oružja, niko nikoga ni nogom da šutne, samo pesničenje kao u salunskim tučama u vesternima. Betmen i Robin se pesniče protiv bar dvostruko ili trostruko brojnijeg neprijatelja, popiju poštene batine i bivaju (zamalo) nadvladani, kad se dogodi nešto što ih u poslednjem trenutku izvuče iz neprilike i oni izađu kao pobednici. Negativci svi nose šešire koji im za vreme tuče nikada ne spadnu sa glave.

Zbog niskog budžeta nema Betmobila, vec se Betmen i Robin voze Vejnovom limuzinom i kad su pod maskama i kad nisu, i uvek ih vozi Alfred. Takođe, Betmen nema nikakve gadžete, osim neke vrste džepnog radija kojim komunicira sa Robinom.

Batman and Robin (1949)

Nastavak Betmena iz 1943. Ovo je takođe serijal od 15 epizoda koji se davao u bioskopima jednom nedeljno. Kompletna glumačka postava je promenjena i, po meni, originalna je bila bolja. Naročito mi se ne dopada Robin. Kao i Betmen iz 1943. i ovaj je niskobudžetni i naivan do iznemoglosti, ali, za razliku od starog koji je imao draž stripova, ovaj tu magiju nema. Samo za okorele fanove Betmena.

5/10

Adventures of Superman (1952-1958)

It’s a bird! It’s a plane! It’s Superman!

“Faster than a speeding bullet! More powerful than a locomotive! Able to leap tall buildings in a single bound! Yes, it’s Superman, strange visitor from another planet, who came to Earth with powers and abilities far beyond those of mortal men. Superman, who can change the course of mighty rivers, bend steel in his bare hands, and who, disguised as Clark Kent, mild-mannered reporter for a great metropolitan newspaper, fights a never-ending battle for truth, justice and the American way.”

“Adventures of Superman” je serija koja se emitovala pedesetih godina i očigledno bila veoma popularna, s obzirom na to da je gurala šest sezona, sve do smrti glavnog glumca, Džordža Rivsa. Sastoji se od 104 polučasovne epizode, pretežno sa zasebnim pričama. Prve dve sezone su crno-bele, a od 1955. godine počeli su da je snimaju u boji, iako su sve do sedamdesetih godina televizori pretežno bili crno-beli.

Pogledao sam samo prvih nekoliko epizoda jer, iako je serija sasvim solidna, vreme ju je pregazilo i ne da mi se da u nju uložim preko pedeset sati. Suštinski je u istom fazonu kao bioskopski Betmen serijali iz četrdesetih, ali je u svakom aspektu daleko bolje napravljena. Donekle me podseća na “Alfred Hitchcock Presents” i možda pomalo na “Twilight Zone”, ali sa znatno jednostavnijim i banalnijim zapletima i opuštenijom, pa čak i donekle komičnom atmosferom.

Sa svešću o tome kada se emitovala, ne mogu bogzna šta da joj zamerim i, da sam mlađi i sa viškom slobodnog vremena, verovatno bi me radoznalost povukla da nastavim, ali iz današnje perspektive mi je isuviše cheesy da bih joj se ozbiljnije posvetio.

6/10

The Flash (1990–1991)

Već na početku druge sezone novi Fleš je počeo da me smara. Neću još da odustanem, ali sam rešio da malo pauziram tako što ću se vratiti seriji svog detinjstva, Flešu iz 1990. Kada sam bio osnovac ovo mi je bilo strava. Sad… Serija je zastarela u svakom pogledu, ali iako je priča mnogo jednostavnija nego u novom, a efekti primitivniji, stari Fleš ima onaj nostalgični šmek B produkcije osamdesetih i atmosferu stripa. Iako je objektivno lošiji od novog mnogo mi je draži.

Priče se u ove dve serije potpuno razlikuju. Osim nekolicine imena i toga da je Fleš čovek koji koristi brzinu u borbi protiv zločina, praktično nemaju ništa zajedničko. Način na koji Beri postaje Fleš je drugačiji, a isti likovi imaju druge karakteristike i međusobne odnose. Dok je u novom Iris crna novinarka i Berijeva usvojena sestra u koju je potajno zaljubljen, u starom je bela umetnica i devojka koja ga ostavlja. Čitav novi Fleš zasniva se na smrti Berijeve majke za koju je optužen otac, dok su mu u starom oba roditelja živa i kod kuće a gine mu brat, kog u novom uopšte nema. Od temelja do najsitnijih detalja ove dve serije su potpuno različite. Pojma nemam koja verzija je rađena po stripu, ako je i jedna, ali po meni je priča novog Fleša isuviše komplikovana i zapetljana i u kombinaciji sa modernim efektima i produkcijom potpuno je izgubila dušu stripa.

Stara verzija mi se sve više dopada i sve manje imam želju da završim ovu novu. Upravo sam izvalio da isti glumac igra Fleša iz 1990. i Flešovog oca iz 2014. A pored Džona Veslija, još najmanje četvoro glumaca se pojavljuje u obe serije. Amanda Pejs, koja u staroj verziji igra glavnu žensku ulogu, ulogu koja je u novoj verziji razložena na Kejtlin i Velsa, 25 godina kasnije reprizira ulogu pod istim imenom. Aleks Dezert koji u staroj verziji igra Hulia Mendeza, ulogu najsličniju Cisku u novoj verziji, takođe reprizira ulogu u par epizoda nove verzije, kao i Vito DiAmbrozio u ulozi majora Belousa i Luk Skajvoker u ulozi Trikstera. Za razliku od nove verzije, u staroj je Beri postao Fleš tako što ga je pogodila munja, tako da je jedini čovek sa natprirodnim moćima, dok su negativci ludi, genijalni i poduprti moćnom tehnologijom, ali ipak samo ljudi. Gomila nadljudi u novoj verziji čini da Fleš nije poseban i pretvara seriju u bolje produciranu verziju “Moćnih rendžera”. Gomila čudovišta i isprazne akcije, glupo i dosadno do bola. Stara je prizemnija, realističnija, sa svakodnevnijim i uverljivijim međuljudskim odnosima i ima odličnu atmosferu.

Završio sam prvu i jedinu sezonu i krivo mi je što nema još. Ali možda je to i dobro, jer bi je verovatno pokvarili vremenom. Sabrao sam utiske i, iako je daleko od toga da bude jedna od najboljih serija svih vremena (možda jaka sedmica), po meni ovo je školski primer kako treba da izgleda adaptacija stripa. Stavljam je rame uz rame sa Betmenom iz 1989. i u okviru žanra dajem joj čistu desetku.

8,5/10

Lois & Clark: The New Adventures of Superman (1993-1997)

Nisam je još pogledao. Ako želite, možete ostaviti svoj osvrt u komentarima, pa ću ga ubaciti ovde.

Smallville (2001–2011)

U okviru maratonskog gledanja svih DC adaptacija na red je došao i Smallville, jedna od retkih serija koje sam odgledao od početka do kraja i još ređih koje ću pogledati ponovo. Upravo sam završio ponovno gledanje prve sezone koja prikazuje Klarka Kenta u srednjoj školi.

Tom Veling odlično nosi ulogu mladića koji postepeno otkriva svoje nadljudske sposobnosti i pokušava da balansira između normalnog srednjoškolskog života i skrivanja tajne da je vanzemaljac. Tokom prve sezone otkriva nadljudsku snagu i brzinu, zatim različite stepene nepovredivosti i na kraju rendgenski vid. Ostale Supermenove moći će tek doći u sezonama koje slede.

Ovde se upoznajemo i sa Leksom Lutorom, Klarkovim najboljim prijateljem, koji se pred našim očima polako pretvara u negativca, pod uticajem okrutnog i sebičnog oca i toga kako se okolina odnosi prema Leksu zbog njegovog bogatstva i zloglasnog prezimena.

Tu je i prelepa Kristin Kreuk u ulozi Lane Leng, Klarkove nesrećne ljubavi, kao i još mnogo dobrih mladih glumaca. Naročito je upečatljiv Džon Glover u ulozi Lajonela Lutora, Leksovog oca i glavnog negativca.

Priča je kombinacija tipične tinejdžerske serije sa superherojskim elementima, koji iz epizode u epizodu uzimaju sve više maha i koji će u narednih nekoliko sezona izmeniti seriju do neprepoznatljivosti. Ali za sada, efekti su na minimumu i serija je više tinejdžerska romantična drama nego priča o Supermenu. Nije najbolja, ali mi je svakako najdraža od svih DC serija koje sam do sada gledao.

7,5/10

Birds of Prey (2002–2003)

Godinama nakon što je Batman napustio Gotham njegovu ulogu preuzima trio Birds of Prey: Huntress – njegova ćerka iz veze sa Catwoman, Oracle – nekadašnja Batgirl koju je Joker smestio u invalidska kolica i Dinah – devojka telepatskih sposobnosti čije se pravo poreklo i potencijal kasnije otkrivaju. Tu su i Alfred, Jesse – mladi inspector zaljubljen u Huntress, Harley Queen koja preuzima ulogu svog bivšeg dečka i mnoštvo meta-ljudi.

Serija pokušava da preuzme Batman atmosferu, a da pritom što manje kopira Batman priču. Priča nije naročito originalna, ali je zabavna i drži pažnju, gluma je dosta dobra a devojke u glavnim ulogama prelepe. Serija je nažalost otkazana nakon prve sezone, ali se ne završava klifhengerom, pa je preporučujem DC fanovima koji ne traže ništa više od dobre zabave.

7/10

Human Target (2010–2011)

Kristofer Čens je bivši plaćeni ubica koji odlučuje da pređe na drugu stranu i spasava mete svojih nekadašnjih kolega. Njegov novi moto je da niko ne zaslužuje da umre i on je čovek koga zovete u pomoć kada ste u bezizlaznoj situaciji.

Ova akciona serija bazirana je na DC stripu i pravo je osveženje u moru superherojskih strip adaptacija. U glavnoj ulozi je Mark Valej, koji je glumio u oko 40 serija, a najpoznatiji je po ulogama u Body of Proof, Harry’s Law i Boston Legal. Priča, režija, gluma… sve je na mestu. Ništa nije vrhunski, ali nema ni ozbiljnijih mana. Ali je jako zarazna i odgledao sam je za samo par dana. Preporuka.

8/10

Arrow (2012-2020)

Prva sezona je počela dosta jako, zanimljivo, ali i konfuzno. Sin milionera se vraća u rodni grad pet godina nakon što je navodno poginuo u pomorskoj nesreći. Dok s jedne strane pokušava da postavi svoj stari život na noge, istovremeno provodi noći kao maskirani osvetnik koji, naoružan lukom i strelama, pokušava da očisti svoj grad od kriminala. Česti flešbekovi nam malo po malo otkrivaju njegov “origins story”, ali ako se upustite u ovu avanturu pripremite strpljenje, jer kompletnu sliku o tajanstvenih pet godina nećete sklopiti ni nakon završene treće sezone.

Druga sezona je još bolja od prve, ali u trećoj počinju da preteruju. Priča se previše komplikuje i gubi na uverljivosti uvođenjem previše novih likova,od kojih su mnogi takođe maskirani osvetnici i meta-ljudi. Krosoveri sa drugim DC serijama su izluđujući jer ne samo što zahtevaju od vas da paralelno pratite pet različitih serija, već morate da ih pratite po datumima izlaska epizoda. Prvo sezona jedne serije, pa onda paralelno druga sezona te i prva sezona druge, pa onda kod treće sezone upadaju prve sezone treće i četvrte… Sve se ove serije međusobno prepliću i, ako gledate jednu po jednu seriju, serija koju trenutno gledate će vam spojlovati ostale, a pritom ćete imati rupe u priči jer joj se pojedine epizode nalaze u okviru drugih serija. Zbog ovoga ozbiljno razmišljam da potpuno batalim sve DCU serije jer postaju veći napor i iritacija nego uživanje. Nakon odgledne 4 sezone dajem joj

7,5/10

Constantine (2014-2015)

U odnosu na film sa Kianu Rivsom iz 2005. godine, Met Rajan je i pojavno i karakterom i glumom mnogo verniji i upečatljiviji Džon Konstantin, ali sama serija ostavlja utisak lošije kopije “Supernatural”, ili “Čari” u boljoj produkciji. Nakon pogledane prve sezone, da ima dalje verovatno bih nastavio da gledam, ali ne mogu da ih krivim što su je otkazali.

6/10

Gotham (2014-2019)

Krimi drama o usponu (i padovima) detektiva Džima Gordona u godinama dok Brus Vejn izrasta u Betmena, ispričana paralelno iz ugla samog Gordona, iz ugla mladog Vejna, kao i iz uglova bitnijih igrača gotamskog podzemlja.

U početku kombinacija gangsterskog i buddy-cop žanra, uverljiva i realistična koliko je to moguće za DC univerzum, serija kasnije prerasta u SF superherojsku (ili supervillain, pošto ih je više i mnogo su zabavniji) ludnicu sa nebrojenim zapletima i podzapletima. Ipak, iako su možda malo preterali, serija ne gubi pravac i ni jedan ark ne ostaje nedorečen.

Kompleksna višeslojna priča, koja se ne gubi u svojoj komplikovanosti, donosi nam “origins stories” Pingvina, Ridlera, Džokera, Catwoman i mnogih drugih dobro poznatih likova Betmen univerzuma, a uvodi i neke nove, jednako dobre. Najjači adut serije je upravo velika raznovrsnost uverljivih likova sa odličnom karakterizacijom (bez crno-bele podele na dobro i zlo) i evolucija njihovih međusobnih odnosa. Glumačka ekipa je vrhunska, a posebno moram izdvojiti istovremeno opaku i seksi Džadu Pinket Smit, najboljeg Pingvina ikada kojeg igra Robin Lord Tejlor, Korija Majkla Smita u ulozi Ridlera, kao i Kamerona Monagana u ulozi Džokera čija jezivost teško da će ikada biti dostignuta, a kamoli prevaziđena.

8/10

The Flash (2014-)

“Moje ime je Beri Alen i ja sam najbrži čovek na svetu. Kada sam bio dete, video sam kako moju majku ubija nešto nemoguće. Moj otac je otišao u zatvor za njeno ubistvo. Onda je nesreća mene učinila nemogućim. Za svet, ja sam samo običan policijski forenzičar, ali u tajnosti ja koristim svoju brzinu da se borim protiv zločina i pronalazim druge nalik sebi. Jednoga dana otkriću ko mi je ubio majku i doneti pravdu svome ocu. Ja sam Fleš.”

Uvodna špica prve sezone sasvim je dovoljan prikaz o čemu se radi u ovoj seriji. Priča se u potpunosti razlikuje od one iz istoimene serije iz 1990. godine, jedino zajedničko im je premisa, odnosno natprirodno brz protagonista. Razlikuje se način na koji je Beri stekao svoje moći, šta sve te moći uključuju, tim koji mu pomaže, ama baš sve. Ne znam koja od serija je približnija stripu, ako je i jedna, ali meni se stara mnogo više dopada, iako ima samo jednu sezonu.

Serija “The Flash” je startovala 2014. godine i u početku bila dosta interesantna i originalna (koliko je to uopšte moguće u ovom žanru), ali isuviše neozbiljna. Kapiram ja da je ta blentava atmosfera urađena namerno, kako bi se uspostavila protivteža mračnoj seriji “Arrow”, ali za moj ukus su preterali.

Druga sezona je bolje napisana i realizovana, te je mnogo zabavnija i zaraznija od prve. No, počeli su i da komplikuju priču na način koji preti da čitavu stvar pretvori u budalaštinu.

Pre par dana sam završio treću sezonu u kojoj se desilo upravo to. Priča je zakomplikovana do totalne neuverljivosti, akcija i efekti već tri sezone ne donose ništa novo, već samo presipaju iz šupljeg u prazno, nekada simpatični likovi polako postaju sve iritantniji, a u tome im svesrdno pomaže sve izraženiji element melodrame, koji je u nekoliko epizoda ozbiljno zašao u bljuc patetiku.

Iako je produkcijski na sasvim solidnom nivou, i prihvatljivo je zabavna i dobro napisana, mane ipak pretežu i ne verujem da ću nastaviti sa gledanjem. Ne mogu da kažem da je loša, ali definitivno nije vredna gledanja još stotinak četrdesetominutnih epizoda, koliko mi je još preostalo, a verovatno i više, s obzirom na to da serija još uvek nije završena.

Dodatni deal-breaker je i potpuno kretenski cross-over sistem, koji prepliće priče svih DC serija i primorava vas da ih pratite sve istovremeno, i to hronološkim redom. Pojedini arkovi se provlače kroz više serija, pa imate situaciju da se, na primer, u petoj epizodi druge sezone jedne serije događa prvi deo zapleta, zatim se taj zaplet nastavlja u desetoj epizodi prve sezone druge serije, koja je krenula godinu kasnije, a onda se rasplet nalazi u šestoj epizodi četvrte sezone treće serije, koja je krenula koju godinu ranije. Ukoliko ih gledate jednu po jednu, em što ćete nailaziti na neobjašnjive rupe u priči i brdo stvari će vaam biti nejasno i nedorečeno, em što će vam serija koju trenutno gledate u više navrata spojlovati one koje još uvek niste gledali.

Jasno mi je da je ovo marketinški potez sa ciljem da fanove navede da redovno gledaju sve serije, ali, barem u mom slučaju, apsolutno je kontraproduktivan i navodi me samo na nerviranje i poriv da u potpunosti batalim kompletan televizijski DCU.

5/10

iZombie (2015-2019)

“iZombi” ima za svakoga ponešto. Od ljubavne melodrame, preko sitkom humora i duhovitih referenci na pop kulturu, rešavanja ubistava u obdukcionoj sali ali i na terenu, kulinarskih sekvenci u kojima Olivija u svakoj epizodi iznalazi nove recepte za pripremanje ljudskog mozga, do horor momenata koji eksplicitno prikazuju “full-Romero” (jedna od boljih referenci u seriji) zombije koji proždiru mozak direktno iz lobanje žrtve, pa čak i nešto političke satire i teorije zavere.

Opširniji osvrt možete pogledati na ovom linku.

Lucifer (2016-)

“In the beginning… The angel Lucifer was cast out of Heaven and condemned to rule Hell for all eternity. Until he decided to take a vacation…”

Đavolu se smučio Pakao, pa se preselio u Los Anđeles i otvorio noćni klub u kome provodi dane i noći, živeći moto “sex, droga i rokenrol”. Sve dok se ne zaljubi u policijsku detektivku Kloi i postane njen civilni konsultant.

Svaka epizoda donosi po jedan novi slučaj ubistva koji Kloi i Lucifer rešavaju kombinacijom njenih detektivskih i njegovih natprirodnih sposobnosti, s tim što Kloi ne zna da je on stvarno Đavo. Slučajevi su dosta originalni, načini na koje ih rešavaju pametno osmišljeni i interesantni, a međusobni odnosi likova zabavno kompleksni i prožeti odličnim humorom.

Vremenom serija uvodi sve više novih likova i biblijskih bića, ali uspeva da održi nivo karakterizacije likova i njihovih međusobnih odnosa i ne gubi se u preterivanju i pretranom komplikovanju. Likovi su raznovrsni, odlično razvijeni i naći će se po neki za svačiji ukus. Meni lično je omiljena Mazekin, glavna mučiteljka u Paklu i Luciferova telohraniteljka. Mada su je donekle pokvarili u trećoj sezoni.

DC Entertainment je ovoga puta nadmašio sebe. “Lucifer” je za sada ubedljivo najbolja DC serija i nije mi jasno zašto su posle tri sezone rešili da je ugase. Srećom, Netflix je otkupio prava i izbacio još dve sezone, koje još uvek nisam pogledao. Topla preporuka ljubiteljima humorističkih, kriminalističkih i serija o natprirodnom, jer “Lucifer” je odlično balansirana mešavina ovih žanrova.

8,5/10

Supergirl (2015-2021)

Supermenova rođaka dobila je svoj šou i šou je glupav, ali je prihvatljiv izbor za lenja poslepodneva, kada samo želite da se zabavite sa pola mozga. Od prve epizode neodoljivo podseća na “The Flash”, bukvalno ista priča sa drugim glumcima, a pred kraj prve sezone Fleš se čak i pojavljuje u seriji. Ne mogu da kažem da nije zabavno, ima svojih momenata, ali je ubedljivo najlošija superherojska serija sa kojom sam se susreo. Kao da su ukrstili neku melodramicu za ucveljene tinejdžerke sa “Moćnim rendžerima”.

U drugoj sezoni serija se popravlja, ali je još uvek mnogo naivnija i više dečija od svih ostalih superherojskih serija. Ako ste fan mračnog i ozbiljnog pristupa superherojima, kao što je Nolanov Betmen, ovo će vam biti debilno, ali ako volite opušteniji pristup superherojima kakvi su nekada bili, druga sezona “Supergirl”praktično nema slabu epizodu, ako izuzmemo glupavi muzički krosover, koji tehnički i onako pripada seriji “The Flash”.

6/10

Legends of Tomorrow (2016-)

Nisam je još pogledao. Ako želite, možete ostaviti svoj osvrt u komentarima, pa ću ga ubaciti ovde.

Preacher (2016-2019)

Kriminalac, sin propovednika, posle mnogo godina vraća se u rodni gradić u Teksasu da preuzme očevu crkvu. Ali iako se trudi da bude dobar, prošlost, dugogodišnje navike i karakter ne mogu se obrisati preko noći. Stvari se dodatno komplikuju kada se u priču umešaju dete zabranjene ljubavi, irski vampir, par anđela, potpuno lud lokalni tajkun i bivša devojka.

Odlična priča, mračna atmosfera prožeta (crnim) humorom i mnoštvo potpuno suludih likova i situacija. Haotična tučnjava anđela, kojom počinje šesta epizoda prve sezone, jedna je od najluđih stvari koje sam imao sreću da vidim na televiziji. Atmosfera i kadriranje će se naročito dopasti ljubiteljima stripa. Ako ni zbog čega drugog, pogledajte zbog Džozefa Gilguna u ulozi vampira sasvim posebne vrste, kakvu do sada niste imali prilike da vidite. Genijalno.

9/10 (za prvu sezonu)

Naredne dve sezone uvode brdo novih likova od kojih, iako su pojedini savršeni, mnogi ni idejom, ni izborom glumaca i njihovim performansima, ne uspevaju da održe nivo sa likovima iz prve sezone. Priča se dodatno, možda i previše komplikuje, a treća sezona je totalno over-the-top preterana. Da se razumemo, ja obožavam over-the-top komedije i so-bad-it-is-good filmove, ali ova serija nije u tom maniru. Druga sezona je potpuno presekla bilo kakve veze sa prvom i serija i pričom i žanrovski postaje nešto sasvim drugo, a treća je otišla u preterivanje i, iako je serija još uvek jako dobra, jedan pogrešan korak i ode sve dođavola. Doveli su seriju u situaciju da balansira na tankoj granici između genijalnog i debilnog i bojim se da će je sledeća sezona sahraniti, ali za sada

8/10

Black Lightning (2017-2021)

Nisam je još pogledao. Ako želite, možete ostaviti svoj osvrt u komentarima, pa ću ga ubaciti ovde.

Powerless (2017)

Nisam je još pogledao. Ako želite, možete ostaviti svoj osvrt u komentarima, pa ću ga ubaciti ovde.

Krypton (2018-2019)

Nisam je još pogledao. Ako želite, možete ostaviti svoj osvrt u komentarima, pa ću ga ubaciti ovde.

Titans (2018-)

Nisam je još pogledao. Ako želite, možete ostaviti svoj osvrt u komentarima, pa ću ga ubaciti ovde.

Doom Patrol (2019-)

Nisam je još pogledao. Ako želite, možete ostaviti svoj osvrt u komentarima, pa ću ga ubaciti ovde.

Batwoman (2019-)

Nisam je još pogledao. Ako želite, možete ostaviti svoj osvrt u komentarima, pa ću ga ubaciti ovde.

Swamp Thing (2019)

Nisam je još pogledao. Ako želite, možete ostaviti svoj osvrt u komentarima, pa ću ga ubaciti ovde.

Superman and Lois (2021-)

Nisam je još pogledao. Ako želite, možete ostaviti svoj osvrt u komentarima, pa ću ga ubaciti ovde.

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 5 / 5. Ukupno glasova: 1

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published.

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Allure (2017)

Sama sam. Ja sam potpuno sama. I u redu je oko toga. Biće mi sve u redu. Debitantski film braće Karlosa i Džejsona Sančeza je

Pročitaj više »
Filmovi
Mihal Greksa

Elvis (2022)

When things are too dangerous to say sing! Od pvog momenta kada sam saznao da se radi film o Elvisu, a pogotovo nakon što sam

Pročitaj više »
Filmovi
Movie hipster

The Batman (2022)

The Batman (2022) Betmen (Batman) je jedan od najvećih i najprepoznatljivijih superheroja iz DC univerzuma. Priče o njemu ispričane su u raznim stripovima, animiranim i

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Elvis
Stranger Things 4
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account