Clive Barker (1952-)

I have seen the future of horror; his name is Clive Barker.

Stephen King

Klajv Barker je multitalentovani horor umetnik. Prvenstveno pisac, ali i scenarista, režiser, glumac, slikar i ilustrator. Bavio se i pozorištem, uradio nekoliko horor video igara, a na osnovu njegovih likova nastali su i neki stripovi. Većina ga zna kao autora “Hellraiser“-a, ali za mene će njegovo životno delo uvek biti zbirke priča “Books of Blood” i video igra “Undying“.

Iako se ovaj post nalazi u kategoriji “Režiseri”, u daljem tekstu neću se držati samo filmova koje je Klajv Barker lično režirao, već ću uključiti sve filmove u čijem je stvaranju učestvovao na bilo koji način, kao i sve adaptacije njegove proze i filmove inspirisane njima.

Salome (1973)

(režija, scenario)

Clive Barker

“Salome” iz 1973. je prvi filmski pokušaj tada dvadesetogodišnjeg budućeg kralja horora. Ovo je kratki osamnaestominutni crno-beli nemi film, koji je više vizuelni performans nego film u pravom smislu te reči. Ovaj niskobudžetni, ili tačnije bezbudžetni film, snimio je u jednom podrumu sa nekoliko prijatelja i, koristeći samo jedan izvor svetlosti u potpuno mračnom okruženju, koncentrisao se više na atmosferu nego na priču.

S obzirom na to kada je rađen, budžet, uzrast autora i činjenicu da mu je ovo prvo amatersko ostvarenje, jako je teško objektivno oceniti ovaj performans. Za iskrene fanove Klajva Barkera i studente filmske umetnosti ovo je obavezna lektira, koja će sigurno ostaviti pozitivan utisak, dok će ga većina ostalih verovatno doživeti kao negledljivo smeće.

The Forbidden (1978)

(režija, scenario)

Ovo je drugi put da se Klajv Barker okušao u filmu. Kao i “Salome”, ovo je kratak crno-beli nemi film, ali ovoga puta nešto duži, u negativu i kombinovan sa animacijom. Prema Barkerovim rečima, baziran je na Faustu, tehnički je vrlo eksperimentalan i inventivan, a efekti su fascinantni s obzirom na nepostojanje budžeta. Neke elemente ovog filma kasnije preuzima “Hellraiser“.

Iako sam oduševljen rezultatima koje je potpuni filmski amater bez budžeta postigao koristeći samo sopstvenu maštu, snalažljivost i uz pomoć nekolicine prijatelja, lagao bih kada bih rekao da mi se film dopada. Štaviše, toliko je dosadan da sam ga jedva odgledao do kraja. Doduše, moram priznati da je scena dranja na živo stvarno neverovatna s obzirom na okolnosti. Kada sam saznao kako je snimljena bio sam iskreno zapanjen.

Underworld (1985)

(scenario)

Iako se u filmu jasno oseća duh Klajva Barkera, ovo je verovatno najgori film u kome je imao udela. Ideja je solidna, ali je priča jadno razrađena, gluma totalno bezveze, režija očajna, a muzika totalno neadekvatna. Ima filmova koji su toliko loši da su dobri, ali ovaj nije jedan od njih. Nije čak ni zabavan, ama baš ni malo. Jednostavno totalna katastrofa. Ukloniti iz postojanja.

2,5/10

Rawhead Rex (1986)

(scenario)

Klajv Barker je jedan od mojih omiljenih autora, a njegovo možda najpoznatije delo su priče objavljene u šest “Knjiga Krvi”, od kojih prve tri spadaju u najveća dela horora. Ovo je adaptacija druge priče iz treće knjige. Koliko je adaptacija verna originalu ne mogu sa sigurnošću da tvrdim jer sam “Knjige Krvi” poslednji put čitao 2000. godine, ali ovaj film me je naveo da ih pod hitno ponovo pročitam.

No, s obzirom na to da je Barker lično adaptirao priču za film, verujem da vernost nije sporna. Priča je odlična i svakome ko je ikada čitao Barkera odmah će biti jasno da upravo on stoji iza ovog filma, čak i ako nije čitao konkretnu priču. Gluma, režija i efekti su sasvim solidni i pogođena je atmosfera. Ali sam Rawhead je totalni promašaj.

Čudovište je toliko neuverljivo da potpuno poništava horor efekat koji ostali elementi filma postižu. Trebalo je da se posluže oprobanim trikovima kao što je prikazivanje čudovišta u mraku, samo na delić sekunde, prikazivanje njegove senke ili čak prikazivanje kroz njegove oči. Na taj način bi se pojačao efekat strave i izbeglo kvarenje čitave stvari glupavom i neuverljivom maskom. Čini mi se da je i u originalnoj priči glavni lik upravo Rawhead a ne ljudi koji se protiv njega bore i da je priča napisana iz njegovog ugla.

Sve u svemu, obavezna lektira za fanove Barkera i B produkcije osamdesetih, a ostali bolje neka ga zaobiđu u širokom luku.

6/10

Hellraiser (1987)

(režija, scenario)

Osvrte na sve filmove “Hellraiser” franšize možete pogledati ovde.

Hellbound: Hellraiser II (1988)

(izvorni materijal, producent)

Osvrte na sve filmove “Hellraiser” franšize možete pogledati ovde.

Nightbreed (1990)

(režija, scenario)

“Nightbreed” je adaptacija Barkerovog romana “Cabal” iz 1988. godine. Kako mnogo volim tu knjigu, a Barker je lično adaptirao u scenario i režirao film, verovatno nisam sposoban da ga posmatram objektivno.

Ako izuzmemo efekte, koji su iz današnje perspective zastareli, ovaj film je savršena fantasy/horror akcija. Pre dvadesetak godina, kada sam prvi put pročitao knjigu i pogledao film, bio sam oduševljen. Sada, kada sam obnovio gradivo, dajem mu jaku osmicu.

Interesantno je da ulogu glavnog negativca igra Dejvid Kronenberg, a nakratko se pojavljuju još neki horor i fantasy pisci, među kojima je i Nil Gejmen. Za razliku od knjige, koja je genijalna, film nema naročitu dubinu niti karakterizaciju likova, ali ima fenomenalnu atmosferu i jako zanimljiva “čudovišta”, kao i odličnu muziku. Preporučujem da gledate director’s cut i da obavezno pročitate knjigu.

8/10

Sleepwalkers (1992)

(cameo uloga)

sleep’walk’er n. Nomadic shape-shifting creatures with human and feline origins. Vulnerable to the deadly scratch of the cat, the sleepwalker feeds upon the life-force of virginal human females. Probable source of the vampire legend.

Chillicoathe Encyclopaedia of Arcane Knowledge, 1st edition, 1884

Do polovine film prilično obećava i radovao sam se što napokon imam priliku da pogledam horor koji je ujedno i kvalitetan film. Rađen po priči Stivena Kinga, u režiji Mika Garisa, sa nekoliko dobro poznatih glumaca, među kojima su Leo iz “Charmed”, Šeli iz “Twin Peaks”, očaravajuća Elis Kridž, Hellboy, Džon Lendis, kao i moji omiljeni horor pisci King i Barker. Nažalost, negde oko polovine, film se u trenutku, ničim izazvano, pretvara u potpunu budalaštinu i ostaje takav do kraja.

5/10

Epilog koji bih ja dodao na kraj filma: Pola veka kasnije vidimo Tanju, koja je u međuvremenu ostala matora usedelica, mtrvu na kauču prašnjavog stančića, okruženu desetinama mačaka. Ne kažem da bi to značajno popravilo utisak, ali bi dodalo dašak crnog humora ovom potpuno ispraznom filmu.

Hellraiser III: Hell on Earth (1992)

(bazirano na njegovim likovima, producent)

Osvrte na sve filmove “Hellraiser” franšize možete pogledati ovde.

Candyman (1992)

(pisac, producent)

True Barker. True Horror. True Masterpiece.

9/10

Osvrte na sva tri filma “Candyman” trilogije možete pogledati ovde.

Candyman: Farewell to the Flesh (1995)

(pisac, producent)

Zanimljiv kao izvor novih informacija, ali loš horor

7/10

Osvrte na sva tri filma “Candyman” trilogije možete pogledati ovde.

Lord of Illusions (1995)

(režija, scenario)

Flesh is a trap, and magic sets us free.

Klajv Barker je vešto iskombinovao elemente detektivske priče i horora u misteriozni triler koji, iako osrednjeg kvaliteta, ostaje urezan u pamćenje. Ovo nije tipičan horor od koga će vam se prevrnuti želudac i podići kosa na glavi, niti triler koji će vas držati na ivici stolice, već mračna avantura koja ostavlja utisak sličan čitanju Barkerovih knjiga. Plejada relativno poznatih glumaca uverljivo tumači zanimljive likove, a film je prošaran taman dovoljnom količinom demonskih i krvavih scena da ne razočara ljubitelje horora. Ja sam zadovoljan.

7/10

Hellraiser: Bloodline (1996)

(bazirano na njegovim likovima, producent)

Osvrte na sve filmove “Hellraiser” franšize možete pogledati ovde.

Quicksilver Highway (1997)

(short story “The Body Politic”)

“Quicksilver Highway” je još jedan u nizu filmova, tipičnih za osamdesete i devedesete, u kojima je više nepovezanih “horor” priča manje ili više trapavo povezano u celinu zajedničkim naratorom. Ovoga puta imamo dve priče kultnih autora u režiji Mika Garisa.

Prva priča je adaptacija “Chattery Teeth” Stivena Kinga o trgovačkom putniku koji pokupi manijakalnog stopera. Iako je atmosfera prilično dobra, a Silas Mičel je fantastično odigrao manijaka, sama priča mi je glupava i ni u ludilu ne bih mogao da pretpostavim da je u pitanju Stiven King. Nije sranje, ali je prilično bezveze.

5/10

Ceo film možete pogledati ovde.

Druga priča je adaptacija Barkerove “The Body Politic” o šakama koje odlučuju da se osamostale od svog vlasnika. Sama premisa je užasavajuća, a Matt Frewer je izneo glavnu ulogu zastrašujuće uverljivo. Na ovu priču nemam baš nikakvih zamerki. Sve od scenarija, preko glume, režije, zvuka i efekata, odlično je izvedeno i ostavlja stvarno jak utisak. Za razliku od prve priče, ova se s punim pravom može nazvati hororom.

8/10

Candyman: Day of the Dead (1999)

(bazirano na njegovim likovima)

Osvrte na sva tri filma “Candyman” trilogije možete pogledati ovde.

Hellraiser: Inferno (2000)

(bazirano na njegovim likovima)

Originalna i zanimljiva kombinacija Neo-Noir misterije i horora. Ne mogu da se otmem utisku njegovog potencijala, neostvarenog isključivo iz finansijskih razloga. I zato mu dajem osmicu za trud.

Osvrte na sve filmove “Hellraiser” franšize možete pogledati ovde.

Undying (2001)

(scenario, glas)

Bez ikakve konkurencije, najbolji horor koji sam ikada doživeo. Kažem doživeo, jer nije film nego igrica. Barker je jedan od mojih omiljenih pisaca, a ni filmovi ne zaostaju mnogo za knjigama, ali ova igra prevazilazi sve njegove knjige i filmove zajedno.

Jedini horor koji me je u odraslom dobu iskreno isprepadao. Ni jedna horor knjiga ni film nisu imali ovako prožimajuću atmosferu niti ostavili ni upola jak utisak kao “Undying”. I posle 20 godina ovo ostaje moja omiljena igra koja mi nikada neće dosaditi, i svaki put će me ispuniti jezom kao da je prvi put igram. Svaki pravi fan horora mora ovo da doživi. Ultimativna horor avantura.

10/10

Hellraiser: Hellseeker (2002)

(bazirano na njegovim likovima)

There is no greater sorrow than to recall happiness in times of misery.

Dante Alighieri

7/10

Welcome to the worst nightmare of all… reality!

Pinhead

Osvrte na sve filmove “Hellraiser” franšize možete pogledati ovde.

Saint Sinner (2002)

(pisac, producent)

Početkom devetnaestog veka, mladi monah slučajno oslobađa dva sukubusa, koji zatim koriste Točak Vremena i beže u 21. vek. On uzima bodež Svetog Nikodemusa, jedinu stvar koja može da ih zaustavi, i kreće u poteru.

Na osnovu filma mogu da pretpostavim da je Barkerova priča po kojoj je snimljen odlična, i film prilično dobro dočarava atmosferu Barkerovog stila. Režija i montaža su zanimljive, efekti odlični za niskobudžetni horor tog vremena, a zvuk je vrlo efektan. Bio mi je zanimljiv, ali kada se završio nije ostavio nikakav utisak.

Ovde možete pogledati ceo film.

Iako traje 85 minuta, delovao je više kao četrdesetominutna epizoda neke niskobudžetne TV serije. Imao je dobru premisu i dovoljno vremena da razradi priču, ali nažalost ostao je površan i bledunjav. A fanove žanra će sigurno razočarati potpuni nedostatak krvi i golotinje. Preporučujem ga isključivo fanovima Barkerove proze.

6/10

Hellraiser: Deader (2005)

(bazirano na njegovim likovima)

Dreams are fleeting. Only nightmares last forever!

Pinhead

8/10

Osvrte na sve filmove “Hellraiser” franšize možete pogledati ovde.

Hellraiser: Hellworld (2005)

(bazirano na njegovim likovima)

Like a bad horror movie, isn’t it?

5/10

Osvrte na sve filmove “Hellraiser” franšize možete pogledati ovde.

Masters of Horror S01-E12: Haeckel’s Tale (2006)

(autor kratke priče)

Radnja “Haeckel’s Tale” se odvija u XIX veku, što doprinosi mračnoj i jezivoj atmosferi, ali sama priča je jako spora i bez napetosti, a tvist mi je totalno bezveze. Više mi ostavlja utisak mračne bajke nego horora.

Kulminira jednom od najbizarnijih scena seksa koje sam do sada video. Ova scena je stvarno fantastično snimljena i, ako ni zbog čega drugog, zbog nje vredi pogledati epizodu. Verujte mi, nećete je brzo zaboraviti.

6/10

Epizodu u celosti možete pogledati ovde.

Hellraiser: Prophecy (2006)

(bazirano na njegovim likovima)

Dvadesetominutni fan-film.

6/10

Osvrte na sve filmove “Hellraiser” franšize možete pogledati ovde.

Teddy Scares (2006)

(daje glas animiranom liku)

Kad se dohvatim nekog autora nemam mira dok ne pročitam sva njegova dela i ne odgledam sve adaptacije. U potrazi za adaptacijama najjezivijeg horor autora Klajva Barkera naleteo sam i na ovaj kratki animirani film. Doduše, ovde Barker nije autor već daje glas jednom od medvedića, ali čim je on pristao da učestvuje u projektu verovatno da valja. I valja. Atmosfera ovog filma je fantastična, a što se ukupnog utiska tiče… WTF I just watched?!

7/10

Masters of Horror S02-E08: Valerie on the Stairs (2006)

(autor kratke priče)

Stiven King je jednom rekao: “Video sam budućnost horora, ime joj je Klajv Barker.” Barker je jedan od mojih omiljenih autora, ne samo u okviru horor žanra, već uopšte, i lično više volim njegovu mračnu fantaziju, nego klasične horor priče. Možda mi se zbog toga doživljaj ove epizode toliko razlikuje od reakcija većine.

Posle pristojne, ali u okviru Barkerovog opusa razočaravajuće epizode “Haeckel’s Tale” u režiji Džona Meknotona, druga sezona nam donosi prelepu i atmosferičnu “Valerie on the Stairs”. Pretpostavljam da loše reakcije na ovaj film potiču od fanova koji Barkera poistovećuju sa “Hellraiser” franšizom, kao i od onih koji ga jednostavno ne vole, ali mislim da će fanovi “Utkanog sveta”, “Kradljivca večnosti”, pa čak i “Knjiga krvi” biti prijatno iznenađeni ovom epizodom, ako ne i oduševljeni kao ja.

Epizodu u celosti možete pogledati ovde.

Mislim da je Mik Garis uspešno preneo magičnu atmosferu Barkerovog teksta na male ekrane i ovo je jedna od retkih epizoda koje su me hipnotisale. Fotografija i osvetljenje su odlični, a gluma uverljiva. Kler Grant će vas navesti da vas duhovi asociraju na zaljubljivanje umesto na zveckanje lanaca na tavanu, Kristofer Lojd je rođen za ovakve uloge, a prijatno iznenađenje je i Toni Tod, Barkerovim fanovima poznat po ulozi Kendimena.

Pred kraj epizoda postaje pomalo blesava i naivna, ali je vadi fenomenalna metaforična završnica sa preokretom koji se savršeno uklapa u priču, iako je prilično predvidiv. Meni je ovo za sad najbolja epizoda u seriji.

9/10

The Midnight Meat Train (2008)

(autor kratke priče)

Welcome

Zbirka horor priča “Knjige krvi” bila je moj prvi susret sa genijalnim piscem Klajvom Barkerom, knjiga zbog koje sam zavoleo ovaj žanr i koja je Barkera učinila jednim od mojih omiljenih pisaca. “The Midnight Meat Train” je ekranizacija istoimene priče iz prvog toma ove zbirke.

Knjige sam poslednji put držao u rukama pre mnogo godina, pa ne mogu detaljno da ih oživim u sećanju, ali rekao bih da je film vrlo verno adaptirao izvorni materijal, ne samo pričom, već i opštom atmosferom. Kamera i režija su jako lepo uhvatile duh Barkerove proze, a Bredli Kuper i Vini Džouns su odlično izneli glavne uloge.

Naročito se ističu same scene ubistava i kasapljenja, koje, iako su over-the-top, ostavljaju snažan i dosta uverljiv utisak, a na pojedine je odreagovao čak i moj želudac, želudac ljubitelja slešera.

Rekao bih da su svi aspekti ovog filma na svom mestu, a ipak nešto ne štima. Poduže sam razmšljao šta je to zbog čega me ovaj film nije u potpunosti kupio i nisam došao ni do kakvog zaključka. Sve je tu, a opet, nije to to i sve do pred kraj sam bio donekle razočaran. Kraj je prilično povadio stvar i po snazi stoji rame uz rame sa knjigom, ali opšti utisak mi je ipak bledunjav.

7/10

Book of Blood (2009)

(autor kratke priče)

Everybody is a book of blood; wherever we’re opened, we’re red.

Moja velika ljubav prema Barkeru počela je čitanjem “Knjiga krvi”, zbirke horor priča u 6 tomova. Ovaj film je prilično dobra adaptacija naslovne priče.

Nemojte očekivati da vas oduva sa stolice, nema ovde ni duboke ili složene priče, ni efekata koji oduzimaju dah, a nije ni naročito strašan. Priča je varijacija na temu uklete kuće, pomalo je konfuzna, a tempo je prespor za moj ukus. Gluma i režija su pristojne, zvučni efekti stvarno dobri, ali ono što donekle izdiže ovaj film iz osrednjosti je odlično dočarana atmosfera Barkerovog originala i samo zbog te atmosfere ga preporučujem.

6/10

The dead have highways, running through the wasteland behind our lives, bearing an endless traffic of departed souls. They can be heard in the broken places of our world, through cracks made out of cruelty, violence, and depravity. They have signposts, these highways, and crossroads and intersections. And it is at these intersections where the dead mingle, and sometimes spill over into our world.

Dread (2009)

(autor kratke priče)

I suppose that is the worst part of it all. You live with the notion that the thing that causes you the most terror could come back at any time.

Troje mladih ljudi odlučuju da naprave temeljnu studiju o ljudskim strahovima, ali njihovom “vođi” intervjuisanje dobrovoljaca sa traumama iz prošlosti nije dovoljno, te odlučuje da istraživanje podigne na sledeći nivo i subjekte eksperimentalno suoči sa njihovim najvećim strahovima.

Film je R-rated zbog “snažnog krvavog nasilja, uznemirujućeg sadističkog sadržaja, eksplicitne seksualnosti, golotinje i izražavanja”, ali se ne svodi na ove elemente kao većina klasičnih slešera, već su oni tu da začine i pojačaju prilično dobar psihološki horor-triler, koji se bazira na jakoj priči, dobroj karakterizaciji likova i napetoj atmosferi. Još jedan veliki plus mu je to što počinje polako i opušteno u stilu “Kinsey” (2004), daje nam pola filma vremena da se upoznamo sa likovima i vežemo za njih, a tek onda drama postepeno prerasta u triler, pa u horor, tako da, kada smo se jednom vezali za likove, horor elementi stvarno postižu efekat.

!!! TREJLER SADRŽI SPOJLERE !!!

Možda ovaj film i ne zaslužuje ovako visoku ocenu, ali kako su adaptacije mojih omiljenih horor priča prečesto tragikomične, jednoj koja stvarno zavređuje da se vezuje uz Barkerovo ime morao sam odati priznanje malo višom ocenom.

8/10

Hellraiser: Deader – Winter’s Lament (2009)

(bazirano na njegovim likovima)

Tridesetominutni fan-film.

5/10

Osvrte na sve filmove “Hellraiser” franšize možete pogledati ovde.

Hellraiser: Revelations (2011)

(bazirano na njegovim likovima)

Fake Pinhead

3,5/10

Osvrte na sve filmove “Hellraiser” franšize možete pogledati ovde.

American Mary (2012)

(film nema direktne veze sa Barkerom, ali je očigledno inspirisan njegovim stilom i, kao omaž ovom uzoru, jedan od likova nosi njegovo ime)

Have you ever heard of body modification?

Mary Mason

Meri je studentkinja medicine koja se, u nedostatku novca, upliće u svet andergraund hirurgije. Klijenti su joj čudaci koji iz raznovrsnih razloga žele da modifikuju svoje telo. Baveći se ovim modifikacijama ona se postepeno otuđuje od svog “normalnog” života i sve dublje zadire u ovaj morbidni svet.

Ovaj kanadski indi horor pisale su i režirale bliznakinje Soska, koje se i same pojavljuju u filmu. U moru krvavih smejurija koje preovlađuju u svetu horora, ovaj je pravo osveženje i sa punim pravom se može smatrati hororom. Stilom i astmosferom donekle podseća na Barkera, a kao posveta ovom velikanu žanra jedan od likova nosi njegovo prezime.

8/10

Vault of the Macabre (2014)

(narator)

Petominutna “horor” antologija u kojoj Klajv Barker, Elvira, Adam Boldvin i Samanta Njuark recituju četiri “jezive” poeme Darena Filda, praćeni kratkim filmićima. Simpatično za fanove gore pomenutih, ali ne naročito upečatljivo.

6/10

Hellraiser: Judgment (2018)

(bazirano na njegovim likovima)

Technology may have advanced, but sin remains unchanged.

Pinhead

3/10

Osvrte na sve filmove “Hellraiser” franšize možete pogledati ovde.

Books of Blood (2020)

(autor kratke priče)

Ovaj, nažalost, još nisam stigao da pogledam. Dodaću ga naknadno.

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 5 / 5. Ukupno glasova: 1

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published.

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Filmovi
Igor Gligorijević

Hannah and Her Sisters (1986)

Hannah and Her Sisters “Hannah and Her Sisters” donosi nam priču o tri sestre, bliske, ali veoma različitih karaktera. Hana je talentovana glumica, koja napušta

Pročitaj više »
Režiseri
Igor Gligorijević

James Mangold (1963-)

Džejms Mangold Džejms Mangold, američki režiser, scenarista i producent, nema za sobom naročito bogatu filmografiju, ali su neki naslovi na kojima je radio stekli popriličnu

Pročitaj više »
Režiseri
Movie hipster

Celine Sciamma (1978-)

Celine Sciamma Selin Sijama (Celine Sciamma) je francuska rediteljka i scenaristkinja, čiji filmovi se bave temama rodnog identiteta, jednakosti, potrazi za sobom, seksualnosti i ženskim

Pročitaj više »
Filmovi
Movie hipster

Allure (2017)

Allure (2017) Sama sam. Ja sam potpuno sama. I u redu je oko toga. Biće mi sve u redu. Debitantski film braće Karlosa i Džejsona

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Elvis
Stranger Things 4
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account