Celine Sciamma (1978-)

Celine Sciamma

Selin Sijama (Celine Sciamma) je francuska rediteljka i scenaristkinja, čiji filmovi se bave temama rodnog identiteta, jednakosti, potrazi za sobom, seksualnosti i ženskim pogledom na svet. Iako ima svega pet dugometražnih filmova iza sebe, njena ostvarenja su bogata kompleksnim temama i snažnim umetničkim kadrovima, tako da je ja lično smatram za jednu od najboljih evropskih filmaša današnjice. U nastavku teksta slede moji osvrti na sva njena dosadašnja ostvarenja.

Naissance des pieuvres / Water Lilies (2007)

Celine Sciamma

Dve stvari koje najviše volim su francuski filmovi i tinejdžerski filmovi o preispitivanju svoje seksualnosti. Pošto ovaj film predstavlja oba znao sam da će mi se dopasti, ali ne i da će me ovako oduševiti, da sam dan nakon što sam ga gledao i dalje pod prejakim utiscima.

Radnja je fokusirana na tri devojke. Mari, autsajderka koja pokušava na sve načine da upadne u plivački tim, kako bi se približila Florijani, najpopularnijoj školskoj devojci u koju je očito zaljubljena. Marina najbolja drugarica En je gojazna cura koja je jako željna ljubavi, ali njene lične predrasude prema samoj sebi je sprečavaju da ostvari društveni kontakt.

I na kraju Florijana… Ne znam šta o njoj reći. Najmisteriozniji i najdvosmisleniji lik ovog filma. Osoba koja je u isto vreme fatalna i nesrećna. Osoba koja želi da je svi vole, ali svi vole samo masku koju je stavila pred svima. Samo je Mari zavolela nju kakvu jeste. Samo je Mari uspela da pronikne u njenu dušu, da joj dotakne srce. Adel Enel u ulozi Florijane nešto je najlepše što su moje oči videle. Njena hemija sa Polin Akart je magija! Njihove scene su tako čarobne, tako senzualne da ih prosto gutaš pogledom. Pogotovo scena u klubu, koja je jedna od najerotskijih scena koje sam video, a bez imalo eksplicitnosti.

Selin Sijama (Celine Sciamma) je uspela svojim debitantskim filmom da napravi jedno pravo umetničko remek – delo. Iako ovaj film naizgled ne donosi ništa novo što nismo videli u mnogim filmovima slične tematike, izvrsna režija sa minimalističkim kadrovima, sjajna muzika i naročito likovi sa kojima se većina (bilo da je reč o današnjim klincima ili onima koji su to nekad bili) mogu poistovetiti čini da ti se film uvuče pod kožu. Jer ovo nije samo film o mladoj lezbejki. Ovo je univerzalna priča o ljubavi, drugarstvu, prvim nadanjima, prvim razočarenjima i, najbitnije, film o otkrivanju i spoznaji sebe.

10/10

Tomboy (2011)

Drugi Selinin (Celine Sciamma) dugometražni i ujedno drugi film u njenoj trilogiji o samootkrivanju, donosi nam dirljivu priču o devojčici Lori, koja se sa porodicom preselila u novo mesto. Jednom prilikom upoznaje drugu devojčicu imena Lisa, koja Loru zbog dečačkog izgleda pomeša za dečaka. Lora, umesto da razreši zabunu, pristaje na “igru” i predstavlja se kao Mikael i kao dečak počinje da provodi leto sa vršnjacima koji ništa ne sumnjaju.

Teško je reći da li je ovo film o devojčici koja se previše zanela u svoju ulogu ili priča o transrodnom identitetu koji se javlja u ranom periodu. Ima elemenata da bude i jedno i drugo. Ono što mogu reći je da je ovo jedno predivno i poetično filmsko ostvarenje koje dugo neću zaboraviti. Kadrovi dečijih igara u šumi su magični i nekako su me asocirali na Malikovo “Drvo života” (koji je snimljen iste godine kad i ovaj). Ceo film je jedna vizuelna poslastica koja te uvuče u taj svet dečije nevinosti. Ali takođe istražuje i društvo koje nameće deci šta treba da budu, umesto da ih puste da sami otkriju sopstveni identitet.

Romansa između Lore (Mikaela) i Lise takođe zauzima bitan deo filma i opet, kroz taj odnos, se provlači da je ovo više film o zbunjenom identitetu, jer očevidna je privlačnost koju Lora oseća prema Lisi. To je ona vrsta privlačnosti prema prvoj simpatiji koju smo svi mi imali u životu. Njihov odnos do kraja filma ostaje da visi u vazduhu i na gledaocima je da prosude u kom će se smeru nastaviti, kao i uostalom Lorin život nakon svega ovoga i traga koji će na nju ostaviti.

Ono što me je ipak najviše oduševilo kod ovog filma jeste odnos između Lore i njene male sestrice. Mislim da nigde lepši i topliji odnos između sestara nisam dosad video. Svaka njihova zajednička scena gde se igraju, druže, grle, prosto te opčini i gledaš ih sa milinom u toplinom u sebi. Lično smatram da odnos njih dve predstavlja srce i dušu filma.

Sve moguće pohvale za tada dvanaestogodišnju Zoe Heran. Ona tako perfektno iznosi datu ulogu da, kada igra Loru, imaš utisak da gledaš devojčicu, a kada je Mikael imaš utisak da gledaš dečaka. Ipak odglumiti nešto tako zahtevno u tim godinama nije lak zadatak, a Zoe je to odradila prvoklasno i pokazala da je ona novi talenat na koji francuska kinematografija može da računa.

10/10

Bande de Filles / Girlhood (2014)

Nakon priče o lezbejki i dečaku u telu devojčice, Selin (Celine Sciamma) svoju trilogiju o samootkrivanju završava toplom pričom o bandi crnkinja, zapravo o devojkama koje tragaju za svojim životnim putem.

Film prati Marijem, tinejdžerku koja živi sa majkom, koja zbog posla ne stiže (ili jednostavno nije zainteresovana) da se bavi decom, dvema sestrama i nasilnim bratom koji je preuzeo ulogu glave kuće. Jednog dana, nakon što sazna da neće moći da nastavi srednju školu zbog loših ocena, Marijem dobija ponudu od tri huliganke da se priključi njihovoj bandi. Uprkos početnom kolebanju, na kraju pristane i tu počinje njen put ka njenoj novoj ličnosti i sazrevanju.

Iako deo iste trilogije, ovaj film se dosta razlikuje od prethodna dva. Ovo je prvi Selinin film koji se ne dotiče lezbejstva (Marijem je heteroseksualna i kroz film se dosta dotiče zabranjen ljubavni odnos sa bratovljevim drugom), niti seksualnost igra tako bitnu ulogu. Ovo je film o osećaju pripadanja zajednici, o odnosu između četiri glavne akterke, koji više nalikuje porodici, nego uličnoj bandi, mada njihovi postupci nisu nešto čemu treba da zavidimo (kradu, učestvuju u tučama, opijaju se).

Ali razlog zbog kojeg ne može čovek da ih ne zavoli jeste njihov međusoban odnos, koji je prepun topline i podrške. Scena kada u hotelu nadrogirane izvode Rijanin “Diamonds” jedan je od onih momenata koji izazivaju radost i leptiriće u stomaku i podsećaju zašto je film tako magična umetnost.

Ono što zameram filmu je završnica, koja svojim mračnim tonom potpuno odudara od ostatka filma. Nekako film gubi na svojoj magiji onog trenutka kada preostale tri članice bande nestaju sa scene i ostaje nam samo Marijem. Razumem poentu i shvatam šta je Selin pokušala da postigne time, ali ja sam jednostavno imao osećaj kao da su se pred kraj prebacili na jedan sasvim drugi film.

Uprkos tome, film je zaista odličan, vrhunski režiran i drži pažnju sve vreme, a soundtrack je savršen. Preporuka kao i za celu trilogiju.

8/10

Portrait de la jeune fille en feu / Portrait of a Lady on Fire (2019)

Da li se svi ljubavnici osećaju kao da stvaraju?

Nakon svoje završene trilogije o samootkrivanju, Selin (Celine Sciamma) je napravila pauzu od 5 godina (ne računajući dvominutni dokumentarac o ženskom fudbalu) i onda se 2019. vratila na velika vrata sa svojim, po mišljenju mnogih, najboljim filmom, za koji je nagrađena za najbolji scenario u Kanu (njena najznačajnija nagrada dosad) kao i Kvir Palmom.

Radnja filma vodi nas u daleki 18 vek i prati Marijanu, mladu slikarku koja pokušava da se odvoji od nasleđa svog oca i postane slavna. Ona dobija poziv da dođe na jedno izolovano ostrvo i naslika portret zagonetne Eloiz. Problem nastaje kada od Eloizine majke saznaje da taj portret treba da se pošalje Eloizinom vereniku, za kojeg Eloiz ne želi da se uda, zbog čega odbija da pozira za portret. Marijana, da bi je naslikala, mora da se pretvara da je došla tu da joj pravi društvo, dok vreme provedeno sa njom koristi da bi zapamtila njene skice lica. Kako dani odmiču, prisnost između njih dve postaje sve veća i počinju da se javljaju sve snažnija zabranjena romantična osećanja između njih dve.

Ako bih rekao da je ovo ljubavni film o lezbejkama, bio bih u pravu i pogrešio bih. Jer ovaj film je ujedno i puno više od toga. Ovo je jedno snažno umetničko ostvarenje koji govori o odnosu subjekta i objekta. Film koji se bavi filozofskim idejama ljubavi, poezije, umetnosti. Ovo je film koji oslikava jedno drugo, mnogo surovije vreme. Vreme u kome žene nisu imale slobodu. Nisu imale pravo da odlučuju o svom životu. Nisu imale pravo da vole koga žele. Bile su robovi društva koje ih je tretiralo kao objekat.

U takvom vremenu upoznale su se i volele su se Marijana i Eloiz. Na žalost, ali u isto vreme i na sreću, jer mnoge žene u to vreme nisu ni imale priliku da iskuse ljubav koju su njih dve iskusile. Ovo je jedan vrlo feministički film. Iako oslikava muški svet, muškaraca u njemu ima jako malo. Ovo ostvarenje predstavlja ženski pogled na svet u ono vreme kada su žene tretirana kao bića koja služe samo za razmnožavanje, koje nemaju svoja sopstvena osećanja i želje.

Vizuelno, ovaj film je čista perfekcija. Svaki kadar izgleda kao da je neko naslikao jedno veliko umetničko delo na platnu i onda ga oživeo. Dugi kadrovi šetnji po plaži su vizuelno impresivni i podsećaju dosta na Tarkovskog, za kojeg verujem da je dosta uticao na Selin pri vizuelnom stvaranju ovog filma. Cela atmosfera je prava magija i čini da ti se film uvuče duboko pod kožu, a posebno bih želeo da pohvalim sekvencu kad žene pevaju oko vatre, koja je jedan od najmoćnijih momenata filma. Bez sumnje Selinin vizuelno najsavršenije snimljen projekat dosada.

Pored Marijane i Eloiz, jako bitan lik u filmu predstavlja kućna služavka Sofi. Odnos između njih tri podseća na pravo sestrinstvo. Odličan mi je momenat kada Sofi saznaje da je trudna i reši da se otarasi bebe, a njih dve joj na svaki način pomažu da to ostvari. Momenat kada se vrši abortus na njoj jedna je od najmoćnijih, ali i najbolnijih scena filma u kojoj je prožeto dosta simbolike. Selin (Celine Sciamma) ovde vešto prikazuje temu neželjene trudnoće, koja je tabu i danas u mnogim konzervativnim mestima (uključujući i naše balkansko podneblje), a kamoli u 18 veku.

Razlog zbog kojeg je ovaj film tako magičan i poseban svakako su dve glavne glumice, Noemi Merlen i Adel Enel. Očaraju nas još od prvog zajedničkog kadra kada Marijana juri Eloiz, plašeći se da se sprema da skoči u vodu. Kamera je sve vreme usmerena na Eloizina leđa, sve do momenta kada se Eloiz okreće ka nama i tu je prvi put vidimo, onako tragičnu i fatalnu. Bila je to ljubav na prvi pogled. Kako za Marijanu, tako i za nas gledaoce.

Svaki budući zajednički kadar između Marijane i Eloiz odiše erotskom senzualnošću. Film zapravo nema nijednu scenu seksa, ali nije ni potrebno, jer hemija kojom Noemi i Adel zrače tokom čitavog filma je sama po sebi seksipilna. Samo scena kada Eloiz zagrli Marijanu oko struka i govori joj dok su joj ruke oko njenog vrata je erotičnija od bilo koje scene koju sam video u svom životu. Njih dve su zaista odradile nestvarno moćan posao. Kao da su rođene da budu partnerke.

Noemi sam u ovom ostvarenju prvi put gledao i definitivno je glumica pred kojom je velika karijera. Žena prosto zrači moćnom harizmom da ne možeš odvojiti pogled od nje. Adel, sa druge strane, je ovo već treća (nažalost ispašće poslednja) saradnja sa bivšom devojkom i rediteljkom Selin (Celine Sciamma). Mogu slobodno konstatovati da je ovo njena uloga života. Dovoljno je samo videti poslednji kadar kada ona, u četiri minuta uz Vivaldijevo “Leto”, na svom licu prenosi osećaje tuge, bola, sreće i radosti. To je nešto najsavršenije što sam ikada video. Tu mi je Adel potvrdila da je najbolja evropska glumica današnjice i da je prerano donela odluku o odlasku u penziju.

11/10

Petite Maman (2021)

Za sada poslednji Selinin film predstavlja jednu od najnežnijih i najtoplijih priča o majčinstvu koju ćete videti.

Premisa je naizgled jednostavna. Pratimo malu osmogodišnju Neli nakon smrti njene bake. Ona zajedno sa ćutljivom i povučenom majkom i ocem dolazi na par dana u bakinu kuću da je isprazne. Njena majka iznenada odlučuje da ih napusti i ostavi ih same. Dok se šeta šumom, Neli nailazi na kolibicu od drveta, koju je njena majka kao mala sagradila i tu sreće devojčicu koja izgleda identično kao ona, imena Marion. Nakon posete njenoj kući, Neli dolazi do šokantnog otkrića da je Marion zapravo njena majka iz detinjstva! Prošlost i sadašnjost su se sudarile ili je to jednostavno dečija mašta?

Ovo je dosad najkraći Selinin film. Traje svega 72 minuta. I to mu je sasvim dovoljno. Mnogi filmovi od dva i po sata deluju kao da nisu ispričali ništa, ali Selin bez problema ovu originalnu i emotivnu priču dovodi do vrhunca za manje od 90 minuta. Iako početna premisa nagoveštava da će ovaj film da govori o tome kako se nositi sa gubitkom bliskog člana porodice, vrlo brzo postaje jasno da fokus uopšte nije na tome. Ovo je priča o izgubljenom odnosu majke i ćerke.

Neli, koja ima nekako udaljen odnos sa majkom, stiče sa njom prisnost kada je upozna kao dete. Da li je potrebno da budemo poput dece da budemo bliski sa svojom decom? Možda je to ono što Selin pokušava da kaže ovim filmom. Svakako scene između Neli i male Marion su prekrasne i izgledaju skroz autentično. Tome doprinosi i što njih dve igraju identične sestre bliznakinje iz stvarnog života te svoju bliskost i ne moraju da glume. Svaka njihova scena, bilo da se odigrava u prirodi ili kućnom ambijentu, je magična i topi ti srce dok ih posmatraš, a njihova poslednja zajednička scena je jedan od najemotivnijih trenutaka koje ćete ikada videti.

Jednostavno, toplo i izuzetno ostvarenje sa moćnom porukom, koje dugo nećemo moći da zaboravimo. Velika preporuka.

8/10

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 0 / 5. Ukupno glasova: 0

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published.

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Filmovi
Igor Gligorijević

Hannah and Her Sisters (1986)

Hannah and Her Sisters “Hannah and Her Sisters” donosi nam priču o tri sestre, bliske, ali veoma različitih karaktera. Hana je talentovana glumica, koja napušta

Pročitaj više »
Režiseri
Igor Gligorijević

James Mangold (1963-)

Džejms Mangold Džejms Mangold, američki režiser, scenarista i producent, nema za sobom naročito bogatu filmografiju, ali su neki naslovi na kojima je radio stekli popriličnu

Pročitaj više »
Režiseri
Movie hipster

Celine Sciamma (1978-)

Celine Sciamma Selin Sijama (Celine Sciamma) je francuska rediteljka i scenaristkinja, čiji filmovi se bave temama rodnog identiteta, jednakosti, potrazi za sobom, seksualnosti i ženskim

Pročitaj više »
Filmovi
Movie hipster

Allure (2017)

Allure (2017) Sama sam. Ja sam potpuno sama. I u redu je oko toga. Biće mi sve u redu. Debitantski film braće Karlosa i Džejsona

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Elvis
Stranger Things 4
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account