Candyman (1992-1999)

Uz “Hellraiser” franšizu, “Candyman” trilogija je verovatno najpoznatija ekranizacija Barkerove proze.

Candyman (1992)

True Barker. True Horror. True Masterpiece.

Verovatno najbolji Barkerov film i jedan od najboljih horor trilera koje sam do sada video. Film posle koga će vam ogledalo u mraku biti jedna od najstrašnijih stvari sa kojima možete da se susretnete.

Priča je inteligentna, što je u ovom žanru retkost, psihološki i sociološki odlično utemeljena i, u kombinaciji sa fantastičnomVirdžinijom Madsen u glavnoj ulozi i odličnom režijom i muzikom, gradi atmosferu kojoj eksplicitne horor scene nisu neophodne da održi jezivost i napetost na visokom nivou. Štaviše, možda bi film bio i bolji bez njih.

U okviru žanra ovaj film je savršenstvo i jedan je od retkih filmova kojih se do detalja sećam čak i decenijama posle gledanja. Reprizirao sam ga posle više od dvadeset godina i oduševio me je kao i prvi put.

9/10

Candyman: Farewell to the Flesh (1995)

Zanimljiv kao izvor novih informacija, ali loš horor

“Farewell to the Flesh” više ostavlja utisak rimejka nego nastavka. Iako je tehnički dobro napisan i snimljen, fale mu maltene svi kvaliteti koji prvi film čine remek delom žanra. Fali mu originalnost, fali mu napetost, fali mu sveprožimajuća jezivost kojom je prvi film tako vešto vladao.

Iako je priča dobra, film ostavlja bledunjav utisak i više je osrednji triler nego horor. Jedino što stvarno vredi u ovom filmu su flešbekovi na poreklo i postanak Slatkišara i naravno performans Tonija Toda, zbog kojih moram za nijansu da podignem ocenu.

7/10

Candyman: Day of the Dead (1999)

Boobyman: Tits of the Breasts

Treći film u “Boob… hoću reći “Candyman” franšizi ni u kom pogledu ne može da se meri sa prethodna dva. Priča je znatno slabija, mračna i napeta atmosfera nestala je bez traga, a u glavnoj i većim sporednim ulogama su dobre sise.

Ne, nisam se loše izrazio. U glavim ulogama nisu glumice sa dobrim sisama, već bukvalno sise, dok su glumice tu samo da ih nose naokolo po setu. I ne, nisam ja opterećen sisama, već režiser. Sve ženske uloge poverene su lepim ženama sa dobrim sisama, a kadrovi su takvi da su najčešće upravo sise te koje su u prvom planu, dok su njihove vlasnice manje-više pozadina. Valjda su jadni ukapirali da nisu sposobni da snime dobar film, pa su rešili da makar muškom delu publike koliko toliko skrenu pažnju sa njegovih brojnih nedostataka.

Ne mogu da kažem da nije upalilo, jer jeste, i ne mogu da kažem da nisam uživao u dobrim sisama i njihovim slatkim seksi vlasnicama, ali to ne menja činjenicu da ovaj film sramoti franšizu i baca ljagu na ime Klajva Barkera, koji nadam se nije imao ništa sa ovim promašajem.

5/10