Cafe De Flore (2011) – Ljubav i fantazija


Životu kao meta-ideji se može prići iz bezbroj perspektiva. Možemo diskutovati, percipirati i deliti ga na različite načine. Najlakše je poimanje po vremenskim dobima, ali meni izgleda da ono šta život primarno čini, deli i spaja, jesu ljubavi.


“Cafe de Flore” nam pruža intimni uvid u najdublje, nekada i skrivene emocije koje žive u čoveku. Te nežnosti nikada nisu iste, već svaka nosi svoj miris, kao parfem na često nošenoj ešarpi. One niču i cvetaju, ostaju i prolaze, ali mirisi ostaju. Ako igde, onda u našem sećanju.

Film je prožet filozofskim i metafizičkim pitanjima o životu, ali njegov obim nema epski, već naročito intimni prizvuk. On poseže kroz različite dimenzije, gradeći mostove između udaljenih likova i događaja.
 




U “Cafe De Flore”, Žan-Mark Vele pronicljivo uspeva da dekonstruiše granice vremena i prostora mudrim pozivanjem na ljubav kao uzvišenu vrednost.

Kroz ovu inspirativnu ljubavnu dramu pratimo dva različita vremenska perioda (prošlost i sadašnjost), dirljive ljudske priče o slobodi volje i determinizmu koje su na momente nelinearne.

U modernom Montrealu, tek razvedeni muzičar Antoan (Kevin Parent) živi savršen život. Ne treba nam narator u filmu koji kaže da on “zrači srećom iz svake pore”, jer je njegova sreća ne samo vidljiva, nego i zarazna. Boje su jutarnje, a atmosfera prolećna.

On je izuzetno uspešan di-džej, ludo zaljubljen u svoju šarmantnu i dinamičnu ženu Rouz (Evelin Brošu). Kroz dosta scena, prvenstveno dok on trči živopisnim Montrealom i posmatra pejzaže i ljude oko sebe – kadrovi su puni intenzivnih boja, dok mrak kao da ne postoji. 

Iz prethodnog braka ima dve ćerke koje obožava, a njegova veza sa bivšom suprugom Kerol (Helen Florent) jeste i dalje topla i intenzivna. Oni se i dalje vole, ali shodno „panta rei“ konceptu, ta ljubav je promenila oblik – sada je epilog propalog braka.

cafe de flore evelzne brochu kevin parent



Kerolina depresija nakon razlaza ga ipak opterećuje. Iz očaja i nemoći da prihvati samoću, ona počinje da viđa medijuma koji uvodi motive srodnih duša, drugih života i reinkarnacije u film. Antoan pak ima redovne sesije sa psihologom gde priča o svojim vezama, stvarnosti i osećanjima. Dve žene – dva života i rušenje porodice zbog nove ljubavi u njemu stvaraju konfuziju.

On veruje u ideju srodnih duša. Ali šta ako se to dogodi dva puta? Da li su obe osobe “prave” ili se osećanja onda potiru i ništa nije ispravno?  Lako je udaviti se u moru zanosa i grešaka koje nas od ideala savršene ljubavi mogu odneti u pakao beskrajno nerazrešenih enigmi.

Naporedo gledamo sudbinu mlade žene Žaklin (Vanesa Paradi) 1960-ih u Parizu, koja rađa sina sa Daunovim sindromom Laurenta (Marin Gerijer). Umesto da ga institunacionalizuje, istrajno se bori da on pohađa redovnu školu, što dovodi do odlaska njenog muža. Njihov zajednički život je ispunjen malim radostima, uprkos onome što bi moglo izgledati kao brdo nedaća.

Izvrsna gluma Vanese Paradi i prelepa fotografija, koja kao da je snimana starom kamerom od 16mm, duboko nas upliću u “dokumentarnu” estetiku slikovitog Pariza ’60-ih.

Kroz Laurentovo odrastanje posvećuje mu se potpuno i hrabro prihvata sve izazove koje invaliditet njenog sina donosi. Ovaj narativ je periodično prožet usamljenošću i tmurnom atmosferom, jer njena strasna ljubav prema sinu postaje sebična. Koliko je ta duboka povezanost sa sinom na kraju dobra, a koliko loša po njega? Kako opravdavamo ljubav koja postaje destruktivna?

U atmosferi filma se oseća da su dva univerzuma evidentno povezana, ali tokom celog filma ne znamo kako. Vele nam otkriva samo simbole i nagoveštaje

Najtananije ljudske veze i osećanja, relativizam stvarnosti i fantazije su intrigantni fokusi koje neprestano preispitujemo. Nešto neuhvatljivo nam izmiče – možda je jedno stvarnost a drugo fikcija?
Pitanje nas proganja sve vreme, postaje vrsta delikatne misterije koju treba da rešimo.


 

Veoma je zanimljivo na koji način koncepcija spajanja dve realnosti funkcioniše u formi samog filma. Ovde se ne radi samo o digitalnoj obradi, tako da efektno možemo napraviti razliku između realnog i ideje “fantazije”.
Upravo je upečatljiv način na koji se povezuju različiti okviri percepcije. Kamera se varijabilno kreće kroz prostor i vreme, a dimenzije su povezane iznijansiranim vizuelnim ili zvučnim motivima, koji ne sugerišu uzročnu korelaciju između prošlosti i sadašnjosti, već nadahnutu međusobnu prepisku.

Pariz i Montreal, udaljeni ne samo 5000 milja nego i 4 decenije, prožimaju se.


Pesma Dr. Rockita “Cafe De Flore” donosi još jedan vid simbolike u filmu – harmonika boemskog Pariza i urbani električni zvuk elegantno kombinuju dve ere. Uz Sigur Ros i The Cure, ovo je jedan od najimpresivnijih soundtrekova koje sam čula. Muzička produkcija čini da film zna kako da pleše između sekvenci, a da pritom ne izgubi publiku u prazninama između dve pripovesti.



Film je napisao i režirao Žan-Mark Vale (“ Dallas Buyers Club”,” Wild”, “Sharp Objects”), još jedno kanadsko čudo uz Denisa Vilneva i Ksaviera Dolana. On pažljivo održava tas emocija u ravnoteži, svakoj naraciji prilazi hirurškom preciznošću. Momentum mraka koji preti da nas proguta uvek prekine povetarac bezbrižnosti i vedrine.

Kao u čudesnom epskom filmu tima Wachowski “Cloud Atlas”, dve priče su protkane sličnim kinematografskim tehnikama, pametnom montažom i nadahnutom upotrebom muzike. Kosmopolitski duh i taj specifični kvebeški senzibilitet su pravo osveženje od tipično holivudskih filmova.

Vale je svoj efektni pristup paralelnim narativima nastavio i u svojim kasnijim projektima. Možda i najbrilijantnije u mračnom psihološkom trileru “Sharp Objects”, seriji koja pokazuje raskošnost njegovog tehničkog umeća.
Kinematografija je u simbiozi sa glavnim emocijama, film je vizuelna slast. Lirički prikaz veličanstvenih ljubavi, euforičnih i teških, naglašava njihovu dalekosežnost u životu.

Zadovoljstvo mi je da ga gledam iznova. Uvek me razneži priča, dok su atmosfera i likovi upečatljivi. Malo je reći da mi se film dopada. “Cafe de Flore” je malo čudo života, zagonetni mikrokosmos koji je uvek u mom srcu.





Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 4.6 / 5. Ukupno glasova: 319

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published.

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Dekalog (1989 – 1990)

Dekalog je poljska televizijska serija (iako ga neki nazivaju i desetočasovnim filmom) koji su zajedno napisali jedan od najvećih filmskih umetnika Kšištof Kješlovski i njegov

Pročitaj više »
Filmovi
Movie hipster

The Northman (2022)

The Northman (2022) Robert Egers je sa svega dva dugometražna filma uspeo da stvori veliku bazu fanova koji su sa nestrpljenjem počeli da iščekuju svaki

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Dune
SPIDER-MAN: NO WAY HOME
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account