Blue is the Warmest Color (2013)

Blue is the Warmest Color

Blue is the Warmest Color je jedan od filmova koji izazivaju ogromne podele kod ljudi. Za jedne je pornografija zamaskirana u umetnički film. Za druge je čisto remek-delo filmske umetnosti. Svakako film koji malo koga ostavlja ravnodušnim.

Ljubav nema rod. Uzmi onog ko te voli.

Radnja filma Blue is the Warmest Color prati mladu studentkinju književnosti Adel. Ona je rastrzana između svojih ličnih želja i potrebe za društvenom pripadnošću. Njena potreba da bude prihvaćena u društvu može se videti već na početku filma, kada prihvata udvaranje od starijeg mladića samo zato što se od nje očekuje da bude ushićena što je stariji momak bacio oko na nju, iako joj on ne prija, što se može videti po njenom izrazu lica nakon njihovog prvog seksualnog odnosa.

Ono što će Adelin život promeniti iz korena je slučajan susret sa tajanstvenom curom pod imenom Ema. Adel će postati opčinjena njome i privlačnost između njih dve je jasna već pri prvom susretu. Ali one su karakterno potpuno različite, te se postavlja pitanje mogu li uopšte opstati zajedno?

Ti si bila jedina stvar u mom životu koja je bila stvarna.

Blue is the Warmest Color je režirao francusko-arapski režiser Abdelatif Kešiš. Baziran je na grafičkom romanu Džul Maro, s tim što su prve dve trećine filma verne izvornom materijalu, dok je poslednja trećina, uključujući i sam kraj, potpuno izmenjena.

Ono što Blue is the Warmest Color čini tako kontroverznim su dve stvari. Prva je nehuman odnos kojem je Kešiš izložio svoje radnike, neplaćen prekovremeni rad, psihološko uznemiravanje i slično. To je išlo do takve krajnje mere da su i glavne glumice javno izjavile da više nikada neće sarađivati sa njim. Ja lično ne opravdavam takvo maltretiranje, ali ne treba zaboraviti da su mnogi veliki umetnici takvi na svoju ruku. Pa i veliki Stenli Kjubrik je zlostavljao svoje glumce i ulazio u sukob sa njima. Tanka je granica između genija i ludaka.

Druga stvar koja izaziva velike kontroverze jeste desetominutna scena seksa između glavnih akterki, koju su i pripadnici LGBT zajednice osudili kao prikaz muškog pogleda na lezbejke, a ne na istinski lezbejski odnos. Sa ovom kritikom bih se i ja složio. Seks scena deluje potpuno naporna i nikako da se završi. Mada meni nije toliko problem u dužini scene. Ne bi mi smetalo ni da traje pola sata ako je prikazana realno. Ono što je moj problem sa tom scenom je što ostavlja utisak jeftinog pornića. Kad pogledate tu scenu, deluje kao da posmatrate dve životinje koje se divlje pare, a ne dve osobe u činu vođenja ljubavi, i to je ono zbog čega tu scenu smatram prilično bespotrebnom.

Ipak, uprkos ovoj sceni, protivim se tvrdnji da je Blue is the Warmest Color pornografski. Ta scena traje svega deset minuta, dok se ignoriše ostalih dva sata i pedeset minuta koji su za mene čisto savršenstvo. Po mom mišljenju, ovo nije ni erotski ni romantični film. Ovo je filozofski film. Tokom filma čućete mnoge prelepe dijaloge o ljubavi, filozofiji, književnosti, umetnosti.

Mnogi veliki književni umovi bivaju citirani u filmu i to mi je prelepo, naročito kada se Sartr citira. Rekao bih da je ovo pre svega jedna priča o našem životnom smislu, o onome što ispunjava naše ljudsko biće. Ovo je priča o osećaju pripadnosti nekome ili nečemu, i tu vidimo kontrast između Adel, koja se sva predaje svojoj ljubavi prema Emi, dok se sa druge strane Ema predaje svojoj ljubavi prema umetnosti, dok prema Adel ne bih rekao da je osećala neku snažnu ljubav. Bila joj je draga bez sumnje. Velika je strast između njih dve, ali što se emocija tiče, više se Adel predala Emi, nego Ema Adeli

Kritičari filma, pored eksplicitnosti, zameraju mu i to da je isuviše hladan, da nema emocija, ali ja se sa tim nikako ne mogu složiti. Mene je Blue is the Warmest Color baš udario u emocije. Adelin lik je tako napisan da se većina adolescentkinja mogu poistovetiti sa njome, sa njenom krizom identiteta, potragom za srećom. Čak i potpuno hetero devojke se mogu prepoznati u njoj, jer ovo nije film namenjen LGBT osobama, već svima onima koji su iskreno voleli i patili zbog destruktivnog ljubavnog odnosa.

Zato je Blue is the Warmest Color univerzalan film. Scena koja me je najviše udarila u emocije (a verujem i ostale koji su gledali film) jeste poslednji susret Adel i Eme u restoranu. Koliko samo emocija ima u toj sceni. Koliko u tom trenutku saosećaš i sa jednom i sa drugom, jer su svesne koliko se vole, ali ne mogu da budu zajedno.

Kešiš se ne dotiče mnogo političkih tema. Ima dve kratke scene parada, jedna komunistička, druga gej, ali to je sve što ćete od politike videti u filmu. Moguće da je upravo to jedan od razloga što su LGBT pokreti kritikovali toliko film, jer su očekivali prikaz društvenog položaja LGBT zajednica, a to nikad i nije bio cilj filma, već jedan intiman prikaz veze između dve osobe koji se strastveno vole, ali su isuviše različite da opstanu zajedno.

Srećna sam. Srećna sam sa tobom ovako. To je moj način da budem srećna.

Simbolike su jako bitne i značajne za ovaj film. Najbitnija simbolika svakako je u plavoj boji. Plava boja se obično smatra hladnom bojom, ali ne i za glavnu junakinju ovog filma. Za Adel, plavo predstavlja svu toplinu i sreću, jer Ema ima plavu kosu i plave oči, ali nije samo u tome stvar. Mislim da Adel u plavoj boji vidi životnu sigurnost. Ako pažljivo pratite kadrove, videćete plavu boju u mnogim scenama i njeno metaforičko značenje za Adelin lik.

Žaljenje je zbog toga što niste ispunili prazninu u svom srcu.

Još jedna bitna simbolika se nalazi u dve večere, jedna kod Eminih roditelja, druga kod Adelinih. Ove dve scene su jako bitne jer ponovo prikazuje koliko su njih dve dva različita sveta. Ema pripada srednjoj klasi. Roditelji su joj snobovski umetnici poput nje, koji jedu plodove mora (na užasnutost Adele koja je vegeterijanka, iako je kasnije rekla da joj se dopalo jelo, ali koliko je iskrena tu, a koliko je samo u pitanju potreba da ne uvredi domaćine). Emini roditelji su liberalnih shvatanja.

Svesni su Emine veze sa Adelom i nije im uopšte neprijatno zbog toga. Sa druge strane, Adelini roditelji spadaju u radničku klasu. Prosti i konzervativni ljudi koji smatraju da žena treba da se oslanja na svog muža i očito im je nezamislivo da između njihove ćerke i Eme može biti nešto više od drugarstva. Iskreno, mišljenja sam da je upravo konzervativno vaspitanje njenih roditelja razlog zašto Adel krije svoju seksualnost od drugih, dok je liberalnost Eminih roditelja razlog što je ona tako otvorena i slobodnih shvatanja.

Dve glavne glumice, Adel Eksarkopulos i Lea Sejdu su prosto savršene pred kamerama. Njihova zajednička hemija je veličanstvena. Jako zanimljiv podatak je da su njih dve samo jednom pročitale scenario te je većina njihovih dijaloga zapravo improvizovana i to je razlog zbog čega njih dve izgledaju tako prirodno i spontano u svakoj sceni (sem već pomenutoj pornografskoj) i zbog čega imate osećaj da posmatrate nečiju stvarnu vezu, u svim svojim lepotama i gorkim razočarenjima.

O Kešišeovoj režiji nema potrebe govoriti mnogo. On je ovde pokazao kakav je genije iza kamere, da svaka scena, svaki kadar, ostavlja utisak jednog predivnog umetničkog filma. Njegova kamera često staje direktno u lice aktera, ponekad i kad samo spavaju, i to ostavlja neverovatno realističan, skoro dokumentarni utisak. Posebno bih pohvalio umetničke kadrove unutar filma, kao što su slike u galeriji ili kadrovi nemog filma u pozadini tokom Eminog večernjeg roštilja. Neko bi rekao pretenciozno. Možda, ali meni je predivno i uživao sam u tim kadrovima, kao uostalom i u celom filmu.

Ocene

Drama
Romansa
Režija
Scenario
Gluma
Atmosfera
Filozofija

Ukupan zbir i utisak

Ovo nikako nije još jedan u nizu LGBT romansi. Ovo je jedna filozofska drama o ljubavi, životu, umetnosti, o samom smislu ljudskog postojanja. Jedan od najdivnijih i najprekrasnijih filmova koje sam ikada u svom životu gledao

4.9

Od istog režisera:

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 4.5 / 5. Ukupno glasova: 769

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published.

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Dekalog (1989 – 1990)

Dekalog je poljska televizijska serija (iako ga neki nazivaju i desetočasovnim filmom) koji su zajedno napisali jedan od najvećih filmskih umetnika Kšištof Kješlovski i njegov

Pročitaj više »
Filmovi
Movie hipster

The Northman (2022)

The Northman (2022) Robert Egers je sa svega dva dugometražna filma uspeo da stvori veliku bazu fanova koji su sa nestrpljenjem počeli da iščekuju svaki

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Dune
SPIDER-MAN: NO WAY HOME
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account