Black Mirror (četvrta sezona, 2017)

USS Callister (S04E01)

Black Mirror

Cogito, ergo sum / Asshole god

“USS Callister”, epizoda koja otvara četvrtu sezonu serije “Black Mirror“, proizašla je iz dobre ideje za premisu, ali je premisa slabo postavljena i još slabije realizovana.

Dopada mi se parodiranje “Star Trek” franšize i njenih fanatika. Dopada mi se scenografija i celokupan retro pristup estetici ove epizode. Dopada mi se i futuristička tehnologija virtuelne realnosti, iako je praktično ista stvar već viđena u epizodi “San Junipero“.

“USS Callister” ponovo pokreće moralna pitanja vezana za veštačku inteligenciju i (zlo)upotrebu modernih tehnologija, tipično za “Black Mirror“. Takođe, donosi nam i studiju karaktera mačo siledžije, iza čijeg se samouverenog mačoizma i mizoginije krije težak oblik kompleksa niže vrednosti jednog Trekkie-nerda, uplašenog i nezrelog, ali uspešnog programera i vlasnika VR kompanije.

S druge strane, sve je to jako loše spakovano u priču koja je imala potencijala za ozbiljnu i napetu mindfuck dramu, a ispala je linearna i neuverljiva, nalik na dečiju slikovnicu. Čak i pobeda dobrog nad zlim u ovoj priči loše funkcioniše, jer su maltene svi likovi u većoj ili manjoj meri negativci, i naši “junaci” u stvari su negativci preterano kažnjeni za svoja “nedela”, od strane mentalno bolesne osobe, koja takođe ne zaslužuje ovakav kraj.

Black Mirror

Iako je obećavajuće počela, epizoda “USS Callister” se razvila u priču punu potpuno neverovatnih logičkih i tehnoloških rupa i propusta, koje bismo možda mogli da zanemarimo zarad uverljivih likova sa kojima se možemo povezati, navijati za njih i strepeti za njihove sudbine, ili zarad snažne moralne poruke. Ali kada su “junaci” priče dvodimenzionalni i jednako odbojni kao “negativac”, a moralna poruka se posere sama po sebi, onda je jedino što moze da izvuče film snažna i kvalitetno napisana priča, što ova nikako nije.

Tehnički dobro urađena, sa zanimljivom estetikom, ali i pričom i suštinom šuplja, epizoda “USS Callister” ostavila me je sa bljutavim ukusom u ustima.

6/10

Arkangel (S04E02)

I expected much more from Jodie Foster and Charlie Brooker than the unimpressive “homage” to King’s “Carrie”

Samohrana majka je preterano zaštitnički nastrojena prema ćerki. Nakon što se devojčica na kratko izgubila u lokalnom parku, majka ih uključuje u eksperimentalni program, gde se detetu u glavu usađuje čip koji roditelju na tablet 24/7 šalje detetovu trenutnu lokaciju i vitalne funkcije, kao i direktan prenos svega što dete vidi i čuje, uz dodatnu opciju skremblovanja svega što bi za dete moglo biti stresno.

Od starta je jasno da ovakav pristup roditeljstvu ne samo da može da pođe naopako, već neizbežno mora da pođe naopako, što ovu “Black Mirror” epizodu čini pričom o lošem, čak poremećenom roditeljstvu, više nego o (zlo)upotrebi futurističke tehnologije.

Black Mirror

Dete kome je onemogućeno da vidi i čuje bilo šta ružno, strašno, nasilno, seksualno, vulgarno, to je dete koje ne može da odraste i osposobi se za suočavanje sa svakodnevnom realnošću u kojoj živi. A kad se ova praksa nastavi i u tinejdžerskom uzrastu, kontraproduktivnost prerasta u katastrofu.

Premisa je mogla da se razvija u više pravaca, sa mnogo potencijala za snažnu epizodu. Nažalost, razvili su je u predvidivu melodramu, sa dosadnom pričom sporog tempa i tvistom koji je istovremeno predvidiv i preteran do te mere da poništava i ono malo uverljivosti koju je epizoda imala.

Umesto futurističke mindfuck drame ili trilera sa snažnom porukom koja tera na razmišljanje, dobili smo mlaku tinejdžersku melodramu, sa krajem koji kao da je prebegao iz nekog B horora osamdesetih i prežvakanom poukom. Čitava epizoda ostavlja utisak zastarelosti, kao da gledamo neku TV dramu iz prošlog veka, a to se nikako ne uklapa u “Black Mirror”.

6/10

Crocodile (S04E03)

Mercilessly over the edge

Agentica osiguranja istražuje manju saobraćajnu nesreću, koristeći uređaj koji očitava memoriju svedoka. No, jedan od svedoka nehotice joj otkriva mračnu tajnu iz prošlosti, koju sada mora po svaku cenu da zataška.

Imam svašta da kažem o ovoj “Black Mirror” epizodi, ali dublja analiza iziskuje konkretne detalje koji bi spojlovali priču, a za pun doživljaj najbolje je da u ovu avanturu uđete sa što manje predznanja. Većim delom je dovoljno predvidiva, da bi je dodatne informacije koje bih ovde izneo potpuno upropastile.

Mnogi joj zameraju neuverljivost, u smislu da nije u ljudskoj prirodi da izaberu put kojim je protagonistkinja krenula, kao i da na tom putu fizički ne bi mogla da izvede sve što u epizodi radi, i da povrh svega sve to izvede tako nonšalantno a da je niko ne zatekne na delu.

Istina, priča ima rupa i nelogičnosti, ali nije baš ni toliko naivna, jer ne radi se ovde o prosečnoj osobi, već o nekome koga je petnaest godina griže savesti u kombinaciji sa nagonom da zaštiti porodicu oteralo u psihopatiju. Drama mentalno labilne majke, koja se bori sa grižom savesti i pokušava da održi porodicu na okupu, tonući sve dublje u ludilo i na kraju se pretvorivši u čudovište, prikazana je dovoljno snažno i upečatljivo da vam skrene pažnju sa rupa i nelogičnosti.

Takođe joj zameraju i da nije u duhu “Black Mirror” serije. I sa ovim se slažem. Dok se “Black Mirror” bavi pozitivnim i negativnim uticajima tehnologije na pojedinca i čovečanstvo u celini, bazirajući zaplete na konkretnim primerima (zlo)upotrebe tehnoloških dostignuća, ova epizoda se bazira na karakterizaciji glavnog lika, dok je SF element tu samo da pogura priču u željenom smeru i obezbedi završni plot tvist.

Ako i nije naročito reprezentativna epizoda za “Black Mirror”, posmatrana van konteksta serije, “Crocodile” je odlična psihološka drama-triler. Dobro odmerenim tempom i trajanjem, odličnim izborom scenografije, napetom atmosferom i pričom koja se gradacijski iz drame preobražava u triler i gura dalje sve do ivice horora, držala je moju nepodeljenu pažnju sve do završnog tvista, koji služi istovremeno kao šoker i comic-relief.

Sve ovo, uz činjenicu da je protagonistkinja tako vešto približena publici da sam celim putem saosećao sa njom, pa čak na trenutke i navijao da se monstrum izvuče nekažnjeno, za mene je dovoljan razlog da autorima progledam kroz prste za sve klišee, rupe i nelogičnosti u priči.

8,5/10

Hang the DJ (S04E04)

Future of dating

Klasično upoznavanje, flertovanje, veze i vezice koje nam pojedu mnogo vremena i živaca, a prečesto završe nesrećnim brakovima, svađama, prevarama i razvodima, u epizodi “Hang the DJ” su stvar prošlosti. Ljudi su ovde ubačeni u softver za uparivanje.

Sistem vas uparuje naizgled nasumičan broj puta sa naizgled nasumično odabranim ljudima, na vreme koje varira od nekoliko minuta do nekoliko godina po “vezi”. Ne možete odbiti dodeljenog partnera, niti prekinuti vezu pre isteka vremena koje je sistem dodelio, ali šta ćete raditi u toj vezi je na vama. Sistem prati i beleži sva dešavanja i vaše reakcije na sve situacije kroz koje prolazite i, kada se podaci koje je o vama sakupio poklope sa informacijama nekog od ostalih učesnika, sistem vas uparuje u savršen par, sa uspehom od 99,8%.

No, šta ako vas sistem osudi na godine sa osobom koju ne podnosite ili se ludo zaljubite u osobu koja vam je dodeljena samo na kratko… Da li se sve kroz šta prolazite dešava sa dobrim razlogom ili sistem baš i nije tako savršen kakvim se predstavlja…

“Hang the DJ” je još jedna futuristička epizoda serije “Black Mirror” koja se bavi pozitivnim aspektima modernih tehnologija i negativnim posledicama preteranog oslanjanja na iste. Kao i obično, uzima za osnovu neke moderne trendove i dotera ih do ekstrema. Da li će današnje dejting aplikacije u budućnosti prerasti u sistem koji nam donosi ova “Black Mirror” epizoda ostaje da sačekamo i vidimo, ali sigurno je da se u određenim aspektima ove priče možemo prepoznati i danas.

Jedna od najinteresantnijih premisa do sada, dobro napisana priča, odličan tempo i glumci koji savršeno dočaravaju svoje likove, uz veoma harizmatičan vodeći par, i totalno neočekivan završni tvist, čine “Hang the DJ” jednom od najboljih epizoda serije “Black Mirror”.

Dve omiljene epizode

I ne, neću da vam kažem kakve veze ima ime epizode sa ovakvom pričom. Za to saznanje moraćete da je pogledate do kraja. WTF reakcija je zagarantovana.

9/10

Metalhead (S04E05)

Nowhere Fast

Grupa ljudi kreće se postapokaliptičnim predelom u potrazi za nečim. Oprezni su i preplašeni, sve vreme u iščekivanju da ih nešto napadne. Uskoro pronalaze ono što su tražili, ali baš u tom trenutku i bivaju napadnuti i od tog trenutka ova “Black Mirror” epizoda ubacuje se u survival mod.

Odlično režirane akcione scene smenjuju se sa napetim trenucima zatišja, držeći vas sve vreme u iščekivanju. Postapokaliptičnu atmosferu dodatno pojačava činjenica da je epizoda crno-bela. Ne znamo ko su naši junaci, šta ih zapravo lovi i zašto, niti kakva je to apokalipsa zadesila čovečanstvo. Uz tenziju raste i radoznalost. A onda se epizoda završava ne otkrivši nam maltene ništa.

Sa trajanjem od nešto jače od pola sata, ovo je najkraća epizoda serije “Black Mirror”. Pola sata nije dovoljno da se pošteno razradi priča, ali to u ovom slučaju nije važno jer nisu ni pokušali da je razrade. Iako je to malo što smo dobili odlično odglumljeno, snimljeno i režirano, sveukupan utisak je razočaravajuć.

Priča nema uvod, već nas baca direktno u akciju. Imao sam utisak kao da sam upalio TV i upao u sred nekog napetog SF-a. Tehnički odlično snimljeno i vrlo napeto, ali pojma nemam o čemu se radi. Sve se nadam da ću do kraja ukapirati, a ono se završi i ja i dalje pojma nemam šta sam gledao. Likovi bez karakterizacije sa kojima nemamo vremena ni razloga da se povežemo i priča koja ne dolazi niotkuda i nikuda ne vodi.

Pretpostavljam da smo svi gledali “Terminator 2“. Zamislite da niste i da vam neko pusti samo scenu u kojoj Edvard Furlong na motoru beži od Terminatora. Samo tu scenu, ništa pre, ništa posle. I to je čitav film. Iako je u kontekstu filma ta scena jedna od najboljih u istoriji žanra, sama za sebe je potpuno besmislena i ne može da predstavlja samostalnu celinu. E, takav utisak ostavlja “Metalhead”.

Pritom, nisam slučajno uzeo za primer baš Terminatora. “Metalhead” se može učiniti originalnim samo onima koji ni najveće klasike žanra nisu gledali. Jedina originalna stvar u ovoj epizodi je završni tvist.

“Black Mirror” je poznata po neočekivanim završnim tvistovima sa jakom porukom. Ova epizoda takođe ima tvist, i jedan je od najneočekivanijih do sada, ali ne zato što nosi jaku poruku, već zato što je totalno umobolan i neuverljiv i, iako mogu da nagađam koju poruku je želeo da prenese, fejlovao je najstrašnije.

Nakon gledanja “Black Mirror” epizode “Metalhead” nemam utisak da sam gledao kratak film, vec dugačak trejler ili insert iz nekog jako dobrog filma. Nažalost, nikakav kontekst nismo dobili i svi kvaliteti ove epizode pred tim nedostatkom padaju u vodu.

Da je priča na nivou sa kamerom, režijom, glumom, atmosferom, ovo bi bila jaka osmica, ali zbog priče (ili nedostatka iste) koja ne zaslužuje više od četvorke dajem kompromisnih

6/10

Black Museum (S04E06)

Tales from the Black Mirror

Strukturom, pričom, a ponajviše atmosferom, “Black Museum” neodoljivo podseća na kultne antologije osamdesetih, kao što su “Creepshow”, “Tales from the Darkside“, “Tales from the Crypt”, pa donekle i na “The Twilight Zone” Roda Serlinga.

Mlada crnkinja vozi se oldtajmerom kroz neko prašnjavo bespuće, što navodi na pomisao o retro epizodi. Ali kada staje na benzinsku stanicu, vidimo kako priključuje automobil na solarnu ploču. Ovakvo punjenje će da potraje, te se ona odlučuje da istraži objekat u blizini, kako bi prekratila vreme.

Objekat u pitanju je Black Museum, što sa crnkinjom u glavnoj ulozi opet navodi na pogrešne pretpostavke. U pitanju je muzej raznih tehnoloških dostignuća povezanih sa zločinima. Dobar deo eksponata imali smo prilike da vidimo u prethodnim epizodama serije “Black Mirror”, ali se na njih ova epizoda ne fokusira, te lako mogu proći nezapaženi i predstavljaju “easter eggs” ove epizode.

“Black Museum” se fokusira na tri eksponata sa kojima se do sada nismo susreli. Kustos muzeja, osoba vrlo sumnjivog karaktera, priča našoj junakinji istoriju tih eksponata, te u ovoj epizodi imamo triptih kratkih, ali moćnih i prilično šokantnih i morbidnih SF drama. Svaka od ovih priča otvara nova pitanja o ljudskoj psihologiji i odnosu prema tehničkim dostignućima i navodi nas na preispitivanje, i svaka za sebe bila bi dostojna epizoda serije “Black Mirror”. A kada na kraju, kroz završni tvist, uvidite kako su sve tri priče povezane, međusobno i sa pozadinskom pričom o mladoj crnkinji, epizoda postaje još upečatljivija.

Iako je tvist prilično neoriginalan i pred kraj postaje sve predvidiviji, a i nema one tenzije tipične za većinu “Black Mirror” epizoda, sve je tako lepo uklopljeno i savršeno funkcioniše da su nedostaci zanemarljivi. A u mom slučaju, sličnosti sa antologijama mog detinjstva dodaju još jednu nostalgičnu zvezdicu na krajnju ocenu.

8/10

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 4 / 5. Ukupno glasova: 1

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published.

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Dekalog (1989 – 1990)

Dekalog je poljska televizijska serija (iako ga neki nazivaju i desetočasovnim filmom) koji su zajedno napisali jedan od najvećih filmskih umetnika Kšištof Kješlovski i njegov

Pročitaj više »
Filmovi
Movie hipster

The Northman (2022)

The Northman (2022) Robert Egers je sa svega dva dugometražna filma uspeo da stvori veliku bazu fanova koji su sa nestrpljenjem počeli da iščekuju svaki

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Dune
SPIDER-MAN: NO WAY HOME
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account