Being There – A story of chance
Blago zaostali baštovan, koji nikada u životu nije napustio imanje na kome je radio, dolazi u nezgodnu situaciju kada njegov poslodavac i zaštitnik umre i on ostane bez krova nad glavom. No, sticaj okolnosti dovodi ga u kuću bogataša sa velikim uticajem na državni vrh. Njegova dečija jednostavnost, neopterećen um, bukvalizam i direktnost u obraćanju, u kombinaciji sa smirenom pojavom i potpunim odsustvom kompleksa i srama, nekako bivaju pogrešno protumačeni kao maniri mudrog i intuitivnog čoveka koji je u miru sa samim sobom i svetom koji ga okružuje, te on nehotice biva upleten u politiku, do te mere da ga i sam predsednik države citira u svojim govorima.
“Being There” Hala Ešbija je politička satira, kao i satira uticaja medija na politički i javni život, postignuta kroz komediju situacije. Humor je inteligentan i suptilan, pretežno verbalni, mada ima i nekih skoro čaplinovskih momenata. Zasnovan je prvenstveno na prostim i bukvalnim dečačkim zapažanjima jednog baštovana, koja ljudi u njegovom okruženju, ničim izazvano, tumače kao dubokoumne metafore, te on postaje predmet divljenja i poštovanja, pa čak i romantične ljubavi. Nije ovo komedija koja će vas navesti da vrištite od smeha, dok vam suze naviru na oči, ali ćete se, ukoliko imate pristojno znanje engleskog jezika, sve vreme prijatno osmehivati. Nisam proveravao, ali iskreno sumnjam da domaći titlovi uspevaju da postignu efekat makar približan originalnom tekstu.
Glumačka ekipa je vrlo prirodno i uverljivo iznela sve likove. Piter Selers je za glavnu ulogu nominovan za Oskara (mnogi smatraju da mu je ovo uloga života), dok ga je Melvin Daglas za sporednu ulogu i osvojio. Po meni, ni ostatak ekipe ne zaostaje za vodećim dvojcem, a naročito bih izdvojio oskarovku Širli MekLejn, koja je zaslužila makar nominaciju. Isto važi i za Džerzija Kosinskog, koji je za ovu priliku svoj istoimeni roman adaptirao u filmski scenario.
Iako se priča odvija sporo, film ne davi, već održava dobro odmeren tempo, koji nam omogućava da u potpunosti doživimo ono što vidimo i čujemo, a odlična fotografija, režija i montaža čine svaki kadar prijatnim oku.
Želim još samo na trenutak da se vratim na Selersa. Zanimljivo je, a možda ima i neki dublji smisao, da je on skoro čitavu deceniju pokušavao da nađe studio da producira “Being There”, u međuvremenu snimajući “Pink Panther” serijal kako bi sakupio novac da ga sam isfinansira. 1979. godine ga je napokon snimio i već sledeće godine umro…
9/10
Responses