Alfred Hitchcock (Master of Suspense)

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on reddit

Sir Alfred Joseph Hitchcock (13.08.1899. – 29.04.1980.) jedan je od najuticajnijih režisera u istoriji filma. Režirao je oko 70 filmova i serija, od kojih je za neke pisao i scenario, a često imao i “cameo” pojavljivanja u njima.

Za sada sam pogledao oko četvrtine njegovih ostvarenja, za koja ću u daljem tekstu dati kratke osvrte, a vremenom ću post dopunjavati novoodgledanim filmovima. Svi ste dobrodošli da u komentarima postavite svoje osvrte na filmove o kojima nisam pisao, kao i da dopunite ili se suprotstavite mojim osvrtima na pogledane. Vaše tekstove ću rado uvrstiti na spisak, kako bismo zajedno napravili osvrt na celokupan opus ovog velikana sedme umetnosti.

 

Blackmail (1929)

Nije zlato sve što sija, niti je svaki film dobar ako ga je Hičkok potpisao. Ok, činjenica je da je ovo prvi Britanski “talkie”, koji je čak započet kao nemi film. Ali mnogi nemi filmovi su bolji od ovoga. To što je snimljen 1929. godine objašnjava i opravdava tehničke nedostatke, pa čak i glumu, ali ne i priču koja je totalno nerazrađena. U ovoj formi mogla je od nje da ispadne pristojna epizoda “Alfred Hitchcock Presents” serije, ali razvući je na film od sat i po je totalno bezveze.

5/10

The 39 Steps (1935)

Od petnaestak do sada odgledanih Hičkokovih filmova ovaj je ubedljivo najlošiji. Počev od slabo razrađene i dosadne priče, preko nezanimljivih likova bez ikakve karakterizacije, sa kojima je nemoguće poistovetiti se ili makar saosećati, do vizuelne osrednjosti. Nemam ama baš ništa pozitivno da kažem o ovom filmu.

3/10

Rebecca (1940)

Ova klasična Hičkokova gotik misterija neodoljivo podseća na “Prohujalo s Vihorom” (isti producent), kao i na “Džejn Er” (scenario je rađen po istoimenom romanu Dafne Maurie koji je pisan po uzoru na Šarlotu Bronte). Ovo je prvi Hičkokov američki/holivudski film, pa ima totalno britanski šmek, kao i sve prethodne Hičkokove misterije. Film je nominovan za jedanaest Oskara, od čega je osvojio dva, za najbolji film 1940. godine i za najbolju crno-belu fotografiju. Ne bih ga baš svrstao u najbolje filmove svih vremena, ali svakako je vrhunski.

9/10

Shadow of a Doubt (1943)

Ocena na IMDb 8/10, recenzije ga kuju u zvezde i nazivaju jednim od Hičkokovih najboljih ostvarenja… Iako su gluma i režija dobre, ovo je jedan od Hičkokovih filmova koje ni u ludilu neću ponovo gledati. Znam da se trileri iz tog vremena žestoko razlikuju od današnjih, ali po meni, ovo nije triler bez obzira po kojim kriterijumima gledamo. Priča nije loša, ali nije ni naročito vredna pažnje, nema nikakve tenzije, a film u celosti nije probudio nikakvu emociju niti ostavio bilo kakav utisak. Kao da ga nisam ni gledao. Ne mogu ništa konkretno da mu zamerim, ali je sveukupni utisak da sam bezveze protraćio dva sata.

6/10

Notorious (1946)

Osrednji Hičkok, utisci manje-više isti kao za “Shadow of a Doubt”.

6/10

The Paradine Case (1947)

Još jedna osrednja krimi drama. Iskreno nemam ništa da kažem o ovom filmu, jer me je ostavio potpuno ravnodušnim. Ako neko od vas ima nešto pametno da kaže o ovom filmu, rado ću ubaciti njegovu recenziju/osvrt.

6/10

Strangers on a Train (1951)

Hičkok u jednom od najboljih izdanja. Gluma je jako dobra, a naročito se ističe Robert Voker koji je savršeno izneo ulogu. Režija je odlična, a film je nominovan za Best Cinematography Oskara.

Pojedine scene su prosto genijalne. Scena kada Volker cigaretom buši balon, glave koje se okreću levo desno tokom teniskog meča dok jedino Voker gleda pravo napred fiksirajući glavnog lika, vrisak u tunelu, davljenje na prijemu, neke su od scena koje će vam se zasigurno urezati u pamćenje.

Savršena Hičkokovska atmosfera, ali iako film odlično iznosi priču do kraja, sama priča je, po meni, loše razrađena. Ideja i zaplet su fenomenalni, ali u drugom delu filma glavni likovi počinju da vuku potpuno nelogične poteze koji nisu u skladu sa osnovnom idejom zapleta. Film koji se kretao u smeru vrhunskog misteri trilera pravi zaokret u psihološku dramu. Neočekivan i donekle nepoželjan smer priče koja počinje da gubi smisao, ali drama otvara mogućnost glumcima da pokažu svoje pravo umeće te odlična gluma i režija ovde još uvek pokrivaju nedostatke scenarija.

No, u trećem delu film se pretvara u klasičnu krimi akciju. Film je imao potencijal da se završi nekim mindfuck preokretom i zauvek nam se ureže u sećanje, ali umesto toga dobili smo glupav, nelogičan i neuverljiv rasplet koji, što se mene tiče, ovu potencijalnu desetku obara na bezvezni prosek. Ipak, šestica bi učinila nepravdu kameri, režiji i fenomenalnoj prvoj polovini filma, pa mu dajem kompromisnih

8/10

Dial M for Murder (1954)

Ideja je fantastična, ali je realizacija omanula. Nemojte me pogrešno shvatiti, ovo je odličan film, ali lako je mogao biti još mnogo bolji.

Bivši profesionalni teniser otkriva da žena, zbog koje je napustio karijeru i od koje finansijski zavisi, planira da ga ostavi, te kuje plan za “savršeno ubistvo” kako bi nasledio njenu imovinu. Kada stvari krenu naopako, on improvizuje skoro savršen plan B. Originalni plan i plan B su odlično osmišljeni i kroz film pratimo inteligentno i dobro napisano nadmudrivanje glavnih protagonista, a priča je toliko zanimljiva da mnogi neće ni primetiti da se ceo film odvija u jednoj sobi uz samo nekolicinu likova. Ali ovaj “mystery thriller”, iako jako interesantan, nije ni misteriozan, ni uzbudljiv, jer nam je najveći deo “misterije” razotkriven na samom početku. Publika od starta zna čitav plan “savršenog ubistva” i prati glavnog lika na svakom koraku improvizovanog plana B, te nema napetosti niti nagađanja.

Da je film otvorila scena u kojoj se Grejs Keli javlja na telefon, a misteriozni napadač je zaskače s leđa, pa da se odatle dalje odvija zaplet, uz povremene osvrte na vreme pre napada u kojima bi se misterija polako razjašnjavala, tako da publika posmatra rasplet iz ugla Grejs Keli ili policije, a ne iz ugla čoveka koji je osmislio zločin, film je mogao biti čista desetka.

8/10

Rear Window (1954)

“Pogled u dvorište” se smatra jednim od najvećih filmova majstora trilera – Alfreda Hičkoka, ali i samim vrhom svetske kinematografije. Jedan je od retkih kome se nema šta zameriti, od režije, preko scenarija do same glume.

Kao i u drugim njegovim filmovima, glavni protagonista je običan čovek koji se slučajno našao u neobičnoj situaciji. Fotograf Džef je privremeno onesposobljen da se kreće usled povrede, pa svoje vreme provodi voajerišući. Predmet njegovog posmatranja su stanari zgrade preko puta njegove. Usled neobičnog ponašanja jednog od komšija, počinje da sumnja da je izvršio ubistvo.

Upečatljivost ovog filma, pre svega, je povezanost publike sa likom Džefa, koja je postignuta, ne samo posmatranjem iz njegove tačke gledišta, već i kroz njegove reakcije na ono što vidi, snimljene u krupnim kadrovima. Na taj način je Hičkok postigao da publika simpatiše njegovog lika, iako je pitanje voajerisanja društveno neprihvatljivo. Džef uživa u posmatranju intime drugih, bez obzira što se to ne može smatrati opravdanim. Tumačenje lika Džefa je povereno Džejmsu Stjuartu, najboljem izdanku Holivuda, a društvo mu pravi najgracioznija žena 20. veka – Grejs Keli.

Rear Window bi mogao da se posmatra i kao film o filmu. Filmovi nisu ništa drugo nego gledanje kroz prozor u tuđu intimu, bilo stvarnu bilo fiktivnu. Nije slučajna opaska medicinske sestre Stele upućena Džefu: “We’ve become a nation od peeping Toms”. Uz nekoliko izuzetaka, kamera ne izlazi iz okvira Džefovog stana, što potvrđuje tezu o mogućem shvatanju ovog filma kao alegorije za filmsku industriju.

Posmatranje komšija iz njegove perspektive je dovoljno za uspešno profilisanje likova. Ti stanari čine jedan mali kosmos različitih ljudi o čijem karakteru donosimo posredne zaključke samo putem onoga što Džef vidi kroz objektiv, kao i kroz nadimke koje im daje.

Iako se na prvi pogled ne čini tako, Hičkokovi filmovi su slojeviti, a ne samo obični trileri. Rear Window je pristupačan širokom spektru gledalaca, a istovremeno dovoljno kompleksan da bi bio predmet kritičkih analiza. Veličina ovog remek dela ne bledi niti će, ono je vanvremensko.

10/10

Autor: Anđela Jovanović

Alfred Hitchcock Presents
(1955-1962)

Serija se sastoji od 268 dvadesetpetominutnih epizoda, podeljenih u sedam sezona. Svaka epizoda je zaseban kratki film i ni na koji način nisu povezane, osim žanrovski. Neke epizode je režirao sam Hičkok, druge su potpisali mnogobrojni drugi pisci i režiseri, ali sve su misteriozne krimi drame u Hičkokovom stilu. Nivo im ozbiljno varira, od dosadnih i naivno predvidivih, do stvarno kvalitetnih trilera, pri čemu se ovim dobrim stvarno mora odati priznanje, jer jako je teško razraditi kvalitetnu priču u ovom žanru za samo 25 minuta. Po meni, ovo nije serija za “binge watching”, već vam savetujem da ih gledate u prilikama kad vam se nešto gleda, a kratki ste s vremenom.

7/10

Vertigo (1958)

10/10

North by Northwest (1959)

9/10

Psycho (1960)

Kada sam prvi put gledao ovaj film uopšte mi nije legao. Bio mi je dosadan i mislim da sam ga ocenio šesticom. Ali bio sam mlađi, sa manje filmskog iskustva i mnogo manje strpljenja. Zato sam rešio da mu dam još jednu šansu.

Nominovan za četiri Oskara, horor triler Alfreda Hičkoka “Psiho” smatra se za jedan od najboljih filmova svih vremena i jedan od najuticajnijih filmova u žanru. Najstariji R-rated film može se sresti i na listama najkontroverznijih filmova, jer je u vreme nastanka bio nešto novo i šokantno. Iskreno, meni je bio malkice dosadnjikav. Iako tehnički odlično snimljen, sa odličnom kamerom, muzikom i performansima Entonija Perkinsa i Dženet Li, priča i sveukupna atmosfera na mene nisu ostavile poseban utisak. Uvodni deo, do trenutka kada Marion stiže u motel, nepotrebno je razvučen na pola sata, a nakon stotina odgledanih trilera i horora ni ostatak mi nije naročito držao pažnju. Uz dužno poštovanje prema statusu ovog filma, njegovom uticaju na istoriju kinematografije, kultnoj sceni u kupatilu i jednom od najlegendarnijih preokreta svih vremena, moj subjektivni utisak mi ne dozvoljava da mu dam više od

7,5/10

The Birds (1963)

Gledao sam ovo na televiziji kao dete i, iako ga se odavno ne sećam, ostao mi je urezan kao strašan. Ovome je naravno doprinela i njegova reputacija jednog od najčuvenijih horora svih vremena. Sada sam ga po prvi put odgledao kao odrasla osoba od početka do kraja i moram da kažem – wtf?!

Priča je linearna, jednostavna i ne zahteva ni najmanju upotrebu mozga. Počinje kao tipična romantična komedija svog vremena (i bolje da je u tom žanru ostao do kraja), a zatim se pretvara u nešto što bi trebalo da je horor, ali je u najboljem slučaju osrednja drama. Nema misterije i napetosti koje očekujemo od Hičkoka, nema interesantnih dijaloga, a gluma je na prilično niskom nivou. Efekti su iz današnje perspektive tragikomični, a verujem da ni za ono vreme nisu ni blizu vrhunskih, što navodi na pitanje kako je ovaj film dovraga nominovan za Oskara u toj kategoriji. U nekim trenucima efekti su toliko jezivo loši da se stiče utisak da se neko namerno sprdao. Ovo je film iz 1963. godine, ne iz 1923. Događaji u filmu do kraja ostaju potpuno neobjašnjeni, ali to i nije toliki problem jer me je u suštini bolelo dupe zašto ptice napadaju.

Jedina stvar koja u ovom filmu valja je premisa, zato što je relativno realistična. Kada se uzme u obzir broj ptica na planeti u odnosu na broj ljudi, sama pomisao da bi ptice mogle da se okrenu protiv nas i napadnu nas sve odjednom je užasavajuća, jer, i pored njihove primitivnosti u odnosu na ljudsku tehnologiju, verujem da u tom ratu čovečanstvo ne bi imalo nikakve šanse da odnese pobedu. Od kada znam za sebe prema pticama sam osećao umerenu odbojnost i gađenje, a posle ovog filma, koliko god da je neuverljiv i loš, možda počnem i da ih se plašim.

5/10

Marnie (1964)

Ovaj film ne spada u Hičkokove “hitove” i loše je prošao u bioskopima, a zaslužuje mnogo bolju reputaciju. Gluma i režija su izvrsne, a priča, koja počinje kao krimi romansa sa duhovitim momentima, razvija se u potresnu dramu i drži pažnju svih dva sata. Jedina mana ovom filmu su previše očigledne lažne pozadine u scenama vožnje, jahanja i ispred majčine zgrade, ali, koliko god glupo izgledale, ove scene ne umanjuju veličinu Hičkokove režije. Preporuka svima, bez obzira na filmski ukus.

8/10

Torn Curtain (1966)

Ovo je poslednji Hičkokov film u kome igraju velike zvezde. Kada čujete imena Hičkok, Pol Njumen i Džuli Endrjus u istoj rečenici očekivaćete remek delo, a dobićete sasvim solidan triler kome se ne može mnogo šta zameriti, ali koji se nimalo ne izdvaja iz proseka. Ako odlučite da ga pogledate, tih dva i kusur sata vam neće biti dosadno, ali sumnjam da ćete se već sutradan sećati šta ste gledali. Osim ako ste fan neke od gore pomenutih legendi, preporučujem da ga preskočite.

6/10

Frenzy (1972)

Triler?! Ovo nije triler čak ni po ondašnjim standardima. Od samog početka sve je jasno da jasnije ne može biti. Nema misterije, nema dilema ni preokreta, ubicu znamo na samom početku, film je linearan i na ivici dosadnog. Priča koja je mogla biti ispričana u jednoj epizodi “Alfred Hitchcock Presents” razvučena je na dva sata prilično tupavog filma. Ima par interesantnih momenata, kao na primer večere koje žena sprema inspektoru i lomljenje prstiju ukočenog leša, i to je otprilike sve što u ovom filmu koliko toliko drži pažnju, uz eventulano po koju guzicu i sisu koje sevnu tu i tamo. Od Hičkoka sam očekivao mnogo više.

5/10

Koliko biste vi dali zvezdica ovom filmu/seriji?

Kliknite na zvezdicu od 1 do 5 i glasajte!

Prosečan rejting... 5 / 5. Ukupno glasova: 1

Nema glasova još uvek! budi prvi i oceni.

Ostavite komentar preko Facebook-a

Responses

Your email address will not be published. Required fields are marked *

O autoru teksta

Najnovije recenzije / novosti

Režiseri
Igor Gligorijević

Lars Henriks (1991-)

Lars Henriks je mladi nemački režiser indi filmova, koji do svoje tridesete godine iza sebe ima već desetak ostvarenja. Ovaj multitalentovani umetnik sam piše scenario

Pročitaj više »

Pratite nas na društvenim mrežama

Trenutno popularno

Dune
SPIDER-MAN: NO WAY HOME
The Witcher: Season 2

Upadajte na naš NEWSLETTER

pozdrav

Napravite profil i prodružite nam se na MOVIE TALKS privatnoj društvenoj mreži namenjenoj za filmofile!

movie-talks-community-logo

Login to your account